Полицијски гласник

ВРОЈ 44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 345

за поправку. У Паризу од 1893. подигнуто је привремено прибежиште за децу где судија шиље малолетпике на посматраље. За то време испигује се поверљиво о родитељима дечијим, о средини у којој је живело, посматра се његов карактер. Пошто се сврши посматрање и испитивање онда се све изнесе пред чланове централнс комисије за падзор сирочади у Наризу. Према нађеноме деца се или деФинитивно узимају у морално напуштене, или у дом за децу, или се враћају њиховим родитељима или се стављају на расположење судији. На пример 1898 год. од 233 малолетника од 16 година који су послани у привремено прибежиште 66 су деФшштивно узети у морално наиуштене, 44 у дом за децу 72 враћени су њиховим родитељима а само 37 стављени на расположење судији. По томе се не може извући никакав користан закључак из статистике министарства правде о криминалности малолетника од 16 година; та криминалност може и напредовати и ако је број тих младих преступника стационаран или се смањује. Али криминална статистика постаје врло поучна кад се испитује број преступника у добу од 16 до 21 годпне јер се према њнма не примељују те нсте мере попустљивости. Из наведене таблице видело се да број тих младих преступника сваке године расте. У свом последњем извешгају министар правде указује на мало опадање криминалности од 1894 али он заборавља да примети да то мало опадање постоји за одрасле али да не постоји за малолетнике. Нарочито у преступима насиља, намерних удараца и рана криминалност малолетника је порасла; она је се удвојила за последњих двадесет годнна. У ствари број младих преступника у ударима био је 1880 год. 232 малолетника од 16 година и 3679 малолетника од 16 до 21 године. 1895 год. дигао је се тај број на 430 малолетника од 16 година и на 5944 малолетиика од 16 до 21 године. 1896 год. на 448 малолетника од 16 год. и на 6479 малолетника од 16 до 21 год. 1897 год. рачунало се 439 малолетника од 16 год. и 6611 малолетника од 16—21 год. 1898 било је осетно смањивање броја младих прест.упника ударима; било је 388 малолетника од 16 година и 5990 малолетника од 16 до 21 године. Дакле број малолетника од 16 до 21 године доведених 1880 пред корекционални суд под оптужбом удара био је 3679 ако се тај број упореди с бројем од 1898 који је 5990 види се да је број младих преступника порастао за 2311. То растење криминалности малолетника за најозбиљније преступе против општега права у толико је карактеристичније што је се криминалност одраслих осетно смањила од 1894. У једном броју Архив а криминалне антроаологије (од 1901 год.). Гарније, лекар полицијске преФектуре, изучавајући етиологију убиства, констатује да у Паризу криминалност малолетнпка непрестано страшно расте у крвним ирестуаима. У полицијској статисгици шеФ сигурпости износећи лисгу ухапшених индивидуа у Паризу за убиство или за покушај убиства од 1888 до 1900 г., износи да је криминалност малолетника шест пута чешћа од криминалности одраслих и да је се попела од 20, броја године 1888, на 140, броја године 1900, дакле седам пута више него ирве. Како је онда могао министар правде у свом извештају од 1897 писати : „Криминалне истраге против малолетника од 21 год. опадају одавно. Срећни смо што можемо додати да од неколико година број индивидуа од 16. до 21. год. оптужених за убиство, оцеубиство, тровање, јако се смањио; било је 1893 оптужених 91; 1894—81, 1895—66, 1896—61, 1897—59«. Из тог извештаја излази доста утешно констатовање које је у противречности са свим оним што су писали о растењу криминалности малолетника Тард, Фује, Жоли, Ежен Ростан, Гило, Гарније и ја. На жалост не може се извућп ни један повољан закључак из тог Факта шго је број младих преступника, доведених пред суд, смањио се, јер судије све више имају обичај да корекционалишу кривице и да младог преступника, који је учинио покушај убиства, шиљу пред корекционални суд под изговором рана и намерних удара. Сваки дан у Паризу корекционални суд суди за ударе и ране младићима и девојкама који су хтели да убију, који су пуцали из револвера. Отуда

како се може обележити као смањивање за 7 младих оптужених за убиство 1897, кад се у исто доба констатује прираштај од 667 младића који су задали намерне ударе и ране ? У том истом извештају од 1897 год. министар правде вели »Са гледишта опште моралности, осцилација статистике преступа још су значајније него осцилације велике криминалности. Кад број кривица опада, та поправка, можда више привидна него стварна, може се приписати прогресу корекционализације; али никоје слично разјашњење не може се применити на бројно опадање преступних Факата". — Министар и даље хвали се смањивањем корекционалних послова (што је истина за одрасле) али он заборавља да примети да то опадање не постоји за малољетнике, да кримипалност малолетника на против непрестано расте у озбиљним преступима као што су крађа, злоупотреба поверења, намерни удари и ране. (Наставиће ое)

ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО

НЕЗНАНИ Ј У Н А К

(Свршетак) Тога дана као и следећег, оба су брода пловила напоредо; море беше лепо, само мало бурно; земља се није више видела; Пјер Матије једнако лупаше главу шта то могаху чинити с њим. на једном и другом броду беше општа заповест за рат; пробаху се пушке; вежбаше се пиштољима; оштраху се сабље; дељаше се муниције; али у сред свега тога, њега не заборављаху; оброци су правилно давани; с времена на време понудили би га и ракијом, и један мали, спустивши, с висине велике катарке, једек који га у мало не умлати, би жестоко ишибан и стављен у гвож^е. Трећега дана видеће се обала, и поново се приближише земљи; око четири часа после подне, Пјер Матија познаде у магли Уесан. Мало после, командант изиђе на кров и дође пред нашег човека, праћен једним од својих морнара који говораше бретонски и који имаше узајамно превести следећи испит: — Ти си стари морски курјак, је ли? Ти познајеш целу обалу, пролазе, спрудове, сваки канал где брод може проћи ? — И познајем и не познајм; то зависи од места. — Ти си јадник, без сумње наш заробл.еник у осталом; шта претпостављаш ? Бити обешен о крижак, висок и кратак, или нас одвести у Брест још овог вечера? Ако нас проведеш у пристаниште здраве и спасене, бићеш одмах пуштен у слободу чим додирнемо коино, и добићеш сто талира. Бирај. — Хм. Хм! Одвести вас у Брест није лак посао; више волем то него бити обешен. Али има, одавде, у мору опасна шмунка; не рачунајући брзаке који вас гоне с пута, то је благослов! Истина је да сам ја само унутра одрастао, и да сам Улазом крманио читавих двадесет година. Ја сам у стању водити двадесет бродова као ваш, чак по ноћи. Све једно, сто талира, то није много. — Даће ти се двеста. 'Ги ћеш узети крму на корвети; Фрегата ће следовати. Биће за двеста талира; плаћених унапред на пример, могли бисте ме некада заборавити, кад се посао сврши. Треба ми такође одузети ово ђуле које имам на нози; то ми смета те се не могу кретати; немогуће управљати вукући ово. — Разуме се. Пјер Матије би онда „откован," затим одведен на платФорму крме, па му дадоше у платненој кеси уговорену суму; он преброји новац два или гри нута да се увери добро да што не недостаје, завеза брижљиво џакуљицу, па ј'е мету у појас који више пута препаса са свима знацима задовољства. Погом се снажно прихвати крме, и на опште пренеражење, отпоче маневром, звонким гласом, енглески командовати, не без осмеха због претварања што је команданта приморао да им се разговор преводи.