Полицијски гласник

СТРАНА 344

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 44

А Легран ди Сол изражава се опет овако о алкохолу: — Пијанство ароизводи аривремсну аоремећеност нервног система,, а деца зачета у наиитом стању у већини су случајева оиилеатичари, идијоти и лудаци. До оваквихистих резултатадошаоје и Магнан у своме делу „О алкохолизму • (Париз 1874 год.), па и Д-р Ленц који доказује да постоје две врсте алкохолног ислеђеља: наслеђе личности и паслеђа преображаја. Ово последње појављује се код потомака у ослабљењу физичког организма, даље: у нервним болестима, превеликој раздражености, халуцинацијама, хистерији, ла," најзад, и душевном оболењу. Студирајући болеснике у азилу Св. Ане, Магнан је нашао да су од 83 епилептичара њих 60 били потомци предака алкохоличара. Што се тиче наслеђа сличности оно, по тврђењу Д-р Ленца, делује поглавито на интелектуалну страну потомака, спречавају]пи правилно развиће можданог ткива. Последице овога огледају се, као што смо већ видели, у аномалијама лубање. Легран у своме делу »О лудилу код дегенерисаних « (Париз 1886), а поводом говора о алкохолу предака и његовом утицају на потомке, вели ово : — Алкохол иредака један је од најмоћнијих фактора дегенерације, и обратно. — Све Оегенерисане личности одате су аороку иијанства, из чега опет излази: — Потомци алкохоличара дегенерисани су. Славни московски проФесор Мирхјевски као председник првог конгреса руских лекара за душевне болести држаног у Москви год. 1885, изразио се о алкохолу и његовом штетном утицају овим речима: •— Претерана уиотреба алкохола утиче страховито на развитак нериних и душевних болести. Број душсвно оболелих, чијим је болестима неиосредни узрок био алкохол, варира између 1 —42°/ 0 у нашим болницама. И ако је у Америци хронични алкохолизам познат тек од пре неколико година, ипак у њој постоји велики број азила, искључиво за алкохоличаре. Из регриста једног од ових азила, објављује Д-р Минор (из Москве) ово: — Године 1878 примљено је у азил 42 алкохоличара, од којих њих 3 беху наследили алкохолизам очев, 3 и очев и мајчин, 2 само мајчин, 13 дедин и 7 бабип. Опом прилпком констатовао је Д-р Минор још и то, да се наследни алкохолизам провлачи кроз 5 генерација. Од осталих славних научара који су се бавили овим нитањем, помињемо још Д-р Конбемала по коме алкохол предака утиче и на тело и на дух потомака. Изложени резултати довољни су, мислимо, да утврде већ поменути Факт: да алкохолизам иредака има огромног утицаја на аотомке у аогледу наслеђа физичких и моралних особина. У потврду свега овога навешћемо овде још и један леп пример који нам пружа Фамилија Јукес, и за који имамо да захвалимо већ поменутом Д-р Мипору. Осннвалац ове Фамилије Ада Јукес, рођена 1740 године. крадљивица по навици, скитница и пијаница, оставила је за собом једно потомство од 834 личности. Према тачним подацима, који су прикупљени за 109 Адиних потомака, налазило се међу њима: проститутки 181, просјакиња 1&2 нежењених и неуданих 106, злочипаца 16 од којих су њих 7 били убице, и убогих по азилима 64. Све ове индивиду-а беху, у већој или мањој мери, одате пороку пијанства. Број година које су ноједине од њих провеле по затворима или казаматима износи 116, а број година за време којих је ова Фамилија нздржавана о државном трошку 734. У 5-ој генерацији готово све жене биле су проститутке а људи злочипци. У 6 генерацији беше свега 7 потомака од којих њих 6 беху у азилима за убоге. Целокупна штета, коју је ова »чувен а к Фамилија причинила држави и приватнпма својим злочинима, Лежањем по затворима и азилима, износи 5,000.000 марака. Што се тиче наших проститутки, ми смо међу нама нашли њих 12к чији су родитељи били пијанци. Од овог броја њих '

50 имале су и оца и мајку алкохоличаре, њих 69 само оца, и њих 5 само мајку. Према овоме. од истих 150 проститутки њих 82.66°/ 0 беху кћери родитеља алкохоличара, док код сеоских раденица овај број не износи више од 16°/ 0 . Испитујући наклоност ка пићу код иаших проститутки, нашли смо : да се њих 95 одаваху, и то врло радо, свима алкохолним ппћима, њих 44 пиле су, па се и опијале, према приликама, а само њих 6 не беху ни у колико наклоњене алкохолу. Поред алкохоличара, ме^у прецима посматраних проститутки налазили су се: јектичавих 44°/ 0 , сифилистичних 40°/ о , епилептичара 60"/ 0 , душевно оболелих 30°/ о и, најзад, 10°/ о оболелих од аноплексије. Овим бројевима не треба великог коментара. Довољно је само довести их у везу са оним шго смо до сада казали о нрос.титуткама, па одмах увидети: да болесно наслеђе није иоштедело од свог штетног утицаја ни физичку ни духовну страну иотомака. д. ц,. Алимпић (Наставиће ое)

КРИМИНАЛИТЕТ МЛАДЕЖИ И АЛК0Х0ЛИЗАМ У извештају Француске администрације криминалне правде за год. 1895. вели се да је заустављен страховити напредак криминалности мдадежи која је расла двадесет година, и да је се та криминалност много умањила, нарочито крађа. И доиста претходне, 1894 год. констатовано је крађа почињених од 4202 малолетника од 16 година и 10293 малолетника од 16—21 год. А 1895 год. рачунало се само 377 8 малолетника од 16 год. и 9589 малолетника од 16—21 год. ухваћених у крађи. Да ли је се одржало то заустављање које је означио министар правде? Да ли нема више места бојати се напретка кримипалности малолетних? То ћу пптање испитати овде у неколико речи са четири последње кримнналне статистике од 18У5, 1896, 1897, и 1898, испитујући их по најтежим кривпцама које су малолетници учинили — крађа, злоупотреба поверења, и намерни удари. Од год. 1896 порастао је број малолетника ухваћених у крађи; било је 4202 од 16 год. и 9777 малолетника од 16 до 21 године. Год. 1897 било их је 3970 од 16 год. и 10052 малолетника од 16—21 год. Год. 1898 било је 3737 малолетника од 16 год. и 10098 од 16—21 год. Ако испитамо сад број младих варалица и оних који су злоупотребили поверење, видећемо да тај број остаје скоро сталап за малолетнике од 16 год. али расте сваке године веома осетно за малолетиике од 16—21 год. као што се види из ове таблице: Малолетници који су злоупотребили поверење.

од 16 год. од 10—21 год. Године 1895. 70 476. 1896 . 60 482. 1897 . 81 536. 1898 . 50 549.

Одакле долази то да број младих преступника од 16—21 год. расте сваке године, док број малолетиика од 16 год. не расте, а шта више и смањује се? Треба ли мислити да је моралност деце била боља од 1895 до 1898 да је она напредовала до шеснајесте године и од тог доба да је опадала ? Ево узрока те разлнке: Судије се показују све милостивији за малолетнике од 16 год.; они знају да су деца често жртва рђавог васпитања које оиа добијају у својој породици, која не може или неће да се брине о њнма; да судбина те несретне деце заслужује сажаљење и сву благост правде. Кад се малолетници од 16 год. ухваћени у престуиу, доведу пред судпју, он брижљиво испитује положај и моралност родитеља. Ако родитељи дају гараптије, деца им се враћају, ако је не дају деца се поверавају јавним заводима и друштвима за помоћ. Тек у крајњем случају један малолетник од 16 год. доводи се у дом