Полицијски гласник

ВРОЈ 44

СТРАНА 345

лудно, јер приликом стварања базиса није се уочила нека по изгледу незнатна споредна ствар, дошло се до погрешна схватања, те је тако цела с. муком подигнута зграда стојала на колебљивом темељу. Ја ћу да наведем два случаја, који ће потврдити ово што рекох. Један у многом иогледу интересантан кривични случај изнео је на видик значајан Факт, да је иследник дуже времена стајао над лешом убијеног, па га — није могао наКи. Нађен је један крвав капут (на обали једне реке у некој већој вароши), а пошто је у исто време нестало једног човека (звао се Ј. С.), предузета су трагања и констатовано је да је нађени капут несталог човека. Куда је тај човек отишао, није се никако могло докучити. Тек четрнаест дана доцније дође један стари тестераш и јави, да је он једног јутра (то је било одмах по нестанку Ј. С.) на извесном месту поменуте реке, али не на оној обали, на којој је нађен капут, спазио знатне крвне трагове. Стари тестераш није знао читати а био је јако глув, тако да је он вест о нестанку Ј. С. и да се сумња да је убијен чуо мало доцније. Место, где су били крвни трагови, налазило се покрај једног моста. Речно корито било је ту врло дубоко а обала је имала врло високе зидове. Ту је свакад преко зидова нребациван снег, који је скупљан по вароши. Пошто су после сваког падања снега на то место бацане велике масе снега а пошто зими речна вода готово никад не допре до г.одножја тог зида, то се ту наслаже брег од снега од по два хвата ширине, а толико исто висине, који се тек у позно пролеће потпуно отопи. По крвним траговима, којих је од тада нестало потпуно а које је описао тестераш, могло се сматрати, да је убијени преко ограде на обали и бачен на снег, а за тим ускоро засут, пошто је те ноћи, кад га је нестало, падао снег, а већ раном зором почео се довозити из вароши и ту бацати. То је било 15 децембра, 20 и 27 децембра падао је поново снег и сваки пут бацаие су велике масе снега на поменуто месго, али прво падање снега било је најјаче први пут. (Наставиће се)

ПРОСТИТУТКЕ И КРАДЉИВИЦЕ Антропометријска студија од Д-р Паулине Тарновски (Наставак) На реду су сада: Дегенерисани знаци код проститутки Андронико Кармело, лекар из Месине био је први, бар у колико је нама познато, који је обратио пажњу на дегенерисане знаке код проститутки и у своме делу „ Простигутка и злочинац <( изнео врло занимљиве податке о разним облицима дегенерације. У 230 проститутки које су биле предмет његовог посматрања, нашао је он њих 111 са дегенерисаним знацима, који су се показивали: У затубастом носу код 20 проститутки „ неправилном уху »35 „ „ неправилно-уса^еним зубима „10 „ » разрокости » 3 „ » несиметричности лица • • • » 4 „ » наглашеном прогнатисму • • » 7 „ » угнутом челу »35 Скоро до оваквих истих резултата у погледу броја дегенерисаних знакова код проститутки, дошао и Д-р ЈозеФ Шранк у своме делу „0 ароституцији у Бечу " (Беч 1886), еамо што их он није делио, већ је о њима, као о „ телесним аноманијама, у опште говорио. Што се тиче наших посматрања и закључака, они се, у неколико, разликују од посматрања ова 2 научњака. Наша пажња, још у почетку рада, била је нривучена неиравилношћу лубање, коју смо врло често сусрећали код проститутки и на против, врло ретко код осгале две категорије а«енскиња. Неправилност ова тицала се облика и склопа лубање.

Поред овога, број дегенерисаних знакова које смо ми нашли код проститутки, много је већи од броја који је Кармело нашао. Док тај број код њега не прелази циФру од 44 5б°/ 0 , он се код нас пење до 87.°/ 0 . Главни дегенерисани знаци, које смо ми нашли код проститутки, ови су: 1. Неаравилност у облику лубање; глава одвећ шиљата, спљоштена, дугуљаста, четвртаста, у виду трбуха од лађе и т д. Од узрока који су могли утицати на ову неправилност, највероватнији су ови: а, Застој у развијању појединих лубањских костију, б, Прерано срашћење лубањских костију, и в, Болести за време детињства: сифилис , шкроФуле, грбавост и т. д. ПроФесор Реклингасен (из Штрасбурга) утврдио је недавно још и то, да рашћење лубање стоји у вези са развијањем мозга, из чега опет излази: да и ово развиће има утицаја на облик лубање. 2. Аномалије лица које су се огледале у асиметрији, наглашеном нрогнатизму и несразмерној величини појединих делова, 3. Неичани свод одвећ дугуљаст или узан, — врло честа појава код проститутки, 4. Неаци нераздељени, 5. Зуби неаравилно усађени: зуби нарасли један врх другог, зуби сувише размакнути један од другог, зуби усађени ван виличног лука, потпуна осутност сечњака и т. д., 6. Аномалије ух а које беху изражене или у ненравилном облику, или у неправилном срашћењу уха за образ; 7. Урођени недостаци у појединим деловима тела: осуство руке, ноге, прста и т. д., и најзад 8. Укоченост иојединих делова тела. Неоспорна је ствар, да се индивидуа која притежава ма и једну од побројаних аномалија не може сматрати као потпуно нормално биће. Међу тим, број апомалија код наших простигутки куд и камо је зећи, управ страховит. Тако, од њих 139 код којих су констатовани дегенериоани знаци, било их је: 15 са по 1 аномалијом 34 х, » 2 аномалије 35 са по 3 аномалије 30 » „ ч в 14 » „ 5 аномалија 6 » » 6 „ 5 » » / » 1 » » • 8 „ Док је овако код просгитутки, дотле код жена са већим образовањем ми нисмо нашли више од 20°/ о , а код сеоских раденица само 14°/ 0 аномалија. Овако знатна разлика у броју аномалија између проститутки и часног женскиња не може се никако приписати случају, већ неким сасвим другим узроцима — узроцима који су били у стању да омету правилан развитак организма. Те пак узроке ваља, по нашем мишљен.у, тражити у наследним особинама и болестима иредака, односно њиховом утицају на иотомке. Реч је дакле : 0 утицају насле^а Оно, што нам је одмах и нарочито пало у очи приликом прибирања података о прецима наших простигутки, био је велики број алкохоличара међу њима. Наследна наклоност ка јаким пићима позната је још из најстаријих времена, па је чак и Аристотело помиње, тврдећи: да пијана мати порађа обично деге пићу наклоњено, док Плуторх опет вели: » Пијанци рађчју иијанце.« Многи новији научњаци, а међу њима нарочиго ови: Магнус Хус, Морел, Моте, Легран ди Сол, Магнан, итд. утврдили су непобитним доказима велики утицај алкохола на пренос наследњих особина. Славни лекар за душевне болести Морел, с којим се Француска пунонравно поноси, тврди: да алкохол утиче на ослабљење разума, умањење кожне осетљивости и смањење Физичке снаге код пијанаца и њихових потомака. — Деца алкохоличара вели Морел, иодложна су конвулзији, хистерији, еиилеацији, туиавости, слабости у оиште, као и свим могуАим иороцима.