Полицијски гласник

БРОЈ 46

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 363

него пратио погледом свој штапић и његов крај. Добротворна опахијница била је на свој начин такође изванредна значајна: она се појавила у старом, отрцаном оделу од муселина, што је личило на праве дроњке, с голим рукама и вратом, страшно набељеним и нарумењеним лицем, у спаваКој платненој капици, подвезаној испод браде, са сунцобраном у једној руци а са махалицом (лепезом) од ишаране хартије у, другој, којом се она непрестано хладила. Читав плотун од смеха дочека госпођу; па и сама се госпођа није могла уздржати и неколико се пута почињала смејати. Госпођу је играо осуђеник Иванов. Сироткин, преобучен у девојку, био је особито љубак. Куплети су такође добро прошли. Једном речи, комад се свршио на најпотпуније и свеопште задовољство. Критике нијебило, а није је ни могло бити. Одсвираше још једном увергиру: »Доме мој, доме" и завеса се наново подиже. ^Сад је.дошао Кедрил. Кедрил је кешто налик на Дон-Хуана; бар и господина и слугу на свршетку комада однесу ђаволи у пакао. Давао се читав чин, али је то то био очигледно одломак; почетак и крај су били изгубљени. Разума и смисла није ту било ни најмање. Радња се дешава у Русији, негде у гостионици на путу. Гостионичар уводи у собу господина у шињелу и округлој, згњеченој капи. За њим иде његов слуга Кедрил с кожном торбом и са кокошком, завијеном у плаву хартију, Кедрил има на себи полукожух и лакејски качкет. Он је управо ждероња. Игра га осуђеник Поцејкин, такмац Баклушинов; господина игра онај исти Иванов, што :је играо у првом комаду добротворну спахијницу. Гостионичар, Нецветајев, скреће пажњу унапред, да се у соби појављују ђаволи, и сакрије се. Господин мрачан и забринут, гунђа за себе, да је то одавно знао, и заповеда Кедрилу да повади ствари и припреми вечеру, Кедрил је страшљивац и прождрљивац. Кад је чуо о ђаволима, он бледи и дркће као прут. Он би побегао, али се боји господара. А осим тога њему се и једе. Кедри је сладострастан, глуп, на свој начин лукав, вара господара на сваком кораку а у исто га се време боји. То је значајан тип слуге, у којем се некако нејасно и из далека опажају црте Лепорелове, и који је доста добро приказан. Поцејкин је несумњиво имао дара и, по моме мишљењу, глумац је још бољи од Баклушина. Разуме се, кад сам се сутра-дан нашао са Баклушином, да му нисам исказао своје мишљење потпуно : веома бих га огорчио. (Наставиће се) ■- I* ИЗ ПОЛИЦИСКОГ АЛБУМА Тодор Глигоријевић. звани „Тојка" Познавао сам га још нре 20 год. Ја сам био ђак теразијске гимназије а он гамен. Истеран из првог разреда гимназије због свих могућих порока, одао се потпуно в мангупском» животу. Као што то већ обично бива, отпочео је прво са »крајцарицама® у порти вознесенске

цркве, за тим је дошда крађа воћа у парку министарства Финансија и околним баштама, па онда посећивање појединих коцкарских ћумеза, после ових „главњаче", а после ове ■— београдски казамат Све ово, пак, ишло је тако брзо; све је изгледало тако природно, да и самом оцу Тојкином — једном овдашњем угледном мајстору — није остало ништа друго до да, сазнавши да му је син и по трећи пут осуђен на робију, узвикне са свим равнодухпно: „Гако му је, ваљда, суђено." ■* * Тојка је родом из Београда, има му 3 0 год., средњег је стаса, сувоњав, црн, дугих образа, живих очију, дугуљаста лица, до зла Бога је пакостан и подмукао.

Год. 1892 био је осуђен на 3 месеца затвора због оиасне крађе, Године 189 5. био је под судом опет због опасне крађе, но је ослобођен из недостатка доказа. Год. 18 97. осуђен је на 8 год. робије у лаком окову због једне велике опасне крађе. Са ове осуде пуштен је у слободу маја месеца 1901. године. Пресудом првостепеног суда зд град Београд од 15. октобра тек. год. Бр. 25.956, Тојка је, и по трећи пут, осуђен на 15 год. робије у тешком окову, због две опасне крађе а 15. тек. месеца спроведен је у град на издржаље осуде. Наше је дубоко уверење, да и ова осуда неће на њега ништа утицати.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Један општински писар нита: аМоју општину састављала су три села, све до краја месеца августа ове године. Тек при крају овога месеца одвојило се једно село, у смислу чл. 10 закона о општинама, и образовало засебну општину. Све до дана разгруписавања, стара општина није имала састављен ни одобрен буџет. Настаје сада питање: по коме буџету прииада плата ошптинским часницима и службеницима — да ли по прошдогодишњем до дана разгруписавања, или према оним буџетима, који би се тек сада саотавили и у једној и у другој општини, за ову годину ?« У бр. 37 и 38 овога листа, ми смо већ дали обавештење на слично питање; и, из начела, које смо тамо истакли као пресудно за оцену овога питања, могао се извести правилан одговор и за случај, који је напред изнесен. Али, кад се то није хтело нрочитати или није умело схватити, онда ми ево дајемо обавештење сиецијално на поставд.ено нитање.

Дакде: кад је господин Министар Финансија, наредбом својом од 3 0. јануара ове године Бр. 53 1, обуставио прављење буџета све до појаве новога закона о општинама, онда је, по чл. 6. закона о окружним, среским и општинским буџетима, важио прошлогодишњи буџет све дотле, докле се нов не одобри. Према овоме, и буџет прошдогодишњи важио би за општину, о којој је реч, све дотге, док се нов не одобри. Али, како је на крају септембра настадо разгруписавање старе и образовање нове општине, где је и часништво општинско умножено, то ће се новим буџетом регудисати плата часништва од 1. октобра ове год. управо од дана разгруписавања, а дотде важи стари буџет. Имамо одмах да изјавимо : да се овако што могло догодити само због тога, што је у овој години мењан закон о општинама, иначе су општине дужне да саставе буџет у законском року, и свака другчија радња спада у здоупотребу. •к * * Један, опет, општински писар поставио је ово џитање : (,Наишао сам на нејасности, па с тога молим уредништво за следеће објашњење: Јања Павловић, из Б. Г. кажњен је од стране школског одбора школе б-ншке, за неуредно упућивање свога детета у школу, са 17-20 дин. новчане казне. За наплату ове казне, школа б-ншка, иисала је председнику школског одбора, а он је, пак, овај захтев посдао општинском суду, тражећи да се наплата изврши. По чдану 20. закона о народним школама, новчана казна замењује се затвором, рачунајући за један дан затвора у новцу, два динара код свију оних, који су сиротног стања. Расписом господина Министра Просвете и црквених послова, објашњено је, да се за сиромаха сматра сваки онај, који нлаћа испод 10 динара непосредног пореза. И, како поменути Јања плаћа на име непосредног пореза, не рачунећи порез на личност, 3-36 динара, то би се и њему казна новчана имала заменити затвором. Питање је сада, како ће му се рачунати ових 17-20 динара на правилне дане, јер се ова сума не поклапа са данима затвора, кад се за претварање узму као основица 2 дин. по дан у затвора, пошто би прама суми од 17-2 0 дин., за последњи дан затвора дошло по 1-20 данара. Ако би овај претек преко 16 дин. делили на сате и минуте, како би се то измирило са оним законским наређењима, која као најмању казну затвора предвиђају 24 часа? Даље : ко треба да донесе одлуку о замени новчане казне затвором — школска Управа, председник школског одбора или општински суд? И, на послетку: у ком року треба извршити ову казну затвора; има ли застарелости код ових осуда; ако је има да ди је као код иступних пресуда од три месеца; и почиње ли застаредост тећи од дана, кад је пресуда извршном ностала, или од дана, кад је општина добила акт за наплату? 8 Пре него што нређемо на сам одговор по овоме, имамо да изјавимо своје задовољсгво, што је овај писар уочио скоро све случајеве, који се могу да јаве из примене чл. 20 закона о народним школима, јер нам се овако пружа могућност, да у један пут дамо обавештење о једној ствари, па да се више не враћамо на њу, у колико је то у опште могућно код овако