Полицијски гласник

ВРОЈ 4)

НОЈШЦИЈ СКИ ГЛАСћИК

(ЈТРАИА 3 61

Општимвки пиеари НеЈ^емо иогрешити ако кажемо, да иравила, која важе за појединце, важе окоро дословно и за исвеоне установе. Онако исто, као што се у друштву губе извесни људи, који би иначе и својим карактером и својим способностима, могли корисно послужити отаџбини. тако су и извесне установе потцењене, њихов значај сведен на најмању меру, и остављене да се и о њима каже као и о појединцима: такав им је ксмет — срећа. Са овако мухамеданском резигнацијом о ксмету, могли би се изразити и за установу општинских писара, чији значај у нас никад није процењен онако, како интереси друштва захтевају, боље рећи заповедају. 0 општинским се писарима до сада у опште мало говорило, а држава је за њих једва мрднула прстом. Кад одбијемо један покушај, што су га онштииски писари учинили сами за се, покретањем листа у Лесковцу ; кад одбијемо последњи покушај исте врсте учињен ово дана, онда се може рећи, да се о општинским писарима, у толико водило рачуна, у колико су они били неопходно потребни, у колико се без њиг управо није могло. Нисмо намерни, да сада истражујемо узроке, зашто ое о овоме реду људи овако мало водило рачуна до сада, нити у опште хоћемо да учинимо одговорним овога или онога чиниоца — државу, јавност и укупно наше друштво. На против, констатујући овако само један Факат о пропуштеној дужности према овој установи, ми ћемо прећи да говоримо о улози општинских писара у опште, као и о задатку њиховом у државноме животу... По своме положају, месту живљења, дужностима које врше, општински су писари први беочуг у ланцу, којим су спојени интереси општина, као самоуправно-административних јединица, са срезовима и окрузима, као вишим државним јединицама. Они имају исти положај и у нашем правосуђу. Са овако повољних положаја, они су у могућности, да силно утичу на све гране нашега државног уређења, управо на укупан наш културни и политички живот. Они су у положају, да буду пионери за рационалније газдинство у нас; они су у положају да утичу на благонаравије нашега народа; они су у положају да га политички упућују овим или оним правцем; они су у положају да га васпитавају у вршењу грађанских дужности према држави; они су у положају да га загревају и одушевљавају за сва племенита подузећа и патриотске аспирације нашега народа; они су, велимо, у згодном положају, да силно утичу на развој целокупнога нашега народног живота. Од њих много пута зависи: да ли ће се живот нашега народа повести правилним или погрешним путем. Да нам се не би пребацило, како смо иреценили значај општинских писара, ми морамо одмах ближе да изнесемо и послове, који су им законима додељени, а да одмах обележимо ближе и улогу, коју они имају у држави.

Изнећемо и оно што они морају да раде по законима, који им одређују извесне дужности, а и оно што могу по своме згодном положају. Дакле: Донесен је рецимо нов Устав земаљски. Њега треба да оживи, њега треба да објасни народу општински писар. Његова оцена о Уставу, коју он да било на збору, било на слави, било на свадби или даћи, пресудна је за сељаке оне општине, у којој је писар. Они ће чути наравно, оцене и других људи, али ће више веровати своме ћати, који је ту с њима и дан и ноћ, и у добру и злу, и на слави и на свадби и на даћи. Донесени су закони: о унапређењу сточарства; о уништавању глтетних биља и животиња; о унапређењу винодељства и воћарства; о земљорадничким задругама; о риболову; о лову и т. слично. Све те законе треба, да задахне животом општински писар; да он истакне важност намере законодавца и користи које ће правилна примена тих закона донети. Нико други није у повољном положају да то учини као он, никоме се другоме не ће веровати као њему. Он је ту да покреће мисао о подизању и одржању добрих путева; о подизању школа и цркава; угледних добара за поједине гране пољопривреде; о сузбијању пијанства и нерада, које је зло ухватило приличан корен код нас; он је ту, да оаветује кад треба сејати, копати, жети, брати; он је ту да истакне значај школе, да издигне важност цркве, дасаветује игијенски живот и предохрану од злих болести; он је ту да спречи растурање задруга и сузбије инокоштину; он је ту, да спречи неразумне и бескорисне парнице, које сатиру наш народ; он је, једном речи: и поп и учитељ, и лекар, и адвокат, и економ и све, све, што може да крене живот народа у напред. Овакав је, дакле, положај опшгинских писара, а хоће ли они увек успешно одговорити задатку, који им је намењен у друштву, то зависи од тога, како је обезбеђен овај ред људи, и колико је интелектуално јак, да то учини. Ми одмах изјављујемо, да је потребна јака интелигенција, па да се одговори свнма оним дужностима, које су напред побројане, и које леже на општинским писарима, али одмах додајемо и то, да је први услов за ово њихова сталност, и обезбеђен живот породице. Кад они не буду више остављени на милоот и немилост кметова и'иначе појединаца; кад лебац њихов и њихове деце не зависи од ћеФова пакосних људи, онда ће општински писари дати добре ресултате и са овом спремом, коју данас имају. Наравно, да овим не мислимо рећи, како они не би требали ништа више да учине за своје образовање, како би достојно заузимали овако важне положаје. На против, ми налазимо, да они треба и дан и ноћ да раде, како би се издигли интелигенцијом изнад својих суграђана, те да се и на тај начин појача њихов углед код ових. Ово последње. лежи иокључиво у њиховој вољи, па зато они треба да учине све што

могу нрема срествима, којима располажу и местима у којима су. Они треба да раде, а на држави лежи дужностда им положај обезбеди, и да створи потребне школе — курсеве — за њихово образовање и изучавање послова административне службе. Кад се тако буде урадило што треба и с једне и с друге стране, онда ће, уверени смо, наше општине поћи другим путем, онда ће се осетити благотворни утицај оиштинских писара на наш укупни живот државни; онда ће се тек видети важност положаја, што га они заузимају у друштву. Ми рекосмо своју реч и спасосмо душу своју, а на надлежнима је да по овоме ураде шта треба. Димитри1е С. Калајџић ЧЛАН ПОРЕОКЕ УпРАВЕ Дроетитутке и крадљивице Антропометријска студија од Д-р Паулине Тарновсви (Наотавак) Проститутке оа ослабљеном интелигенцијом. Многобројии оу стунњи између којих варира ослабљење интелектуалних моћи код проститутки. Док се оно код једних јавља у облику тупавости, а код других у облику глупости, дотле код трећих прелази у стање врло блиско идијотизму. Према овим разним ступњима интелигенције, и проститутке које долазе у ову категорију деле се на ове 2 групе: а, Тупаве, које се одликују иеосетљивошћу према свему ономе што их окружује. Оне су троме, немарне и ни мало радознале. Човек их, на први поглед, може познати по њиховом високом стасу, великим удовима, бледој или жућкастој кожи и извесној, већој или мањој дебљини. Њихови покрети, као и ход, троми су, и изражавају, сваком приликом, вољу ка спавању. Моћ осећања код њих је врло мала, а има их и таквих које чак не осећају ни убод чиоде. Апатија, немарност и леност, главне су одлике ових несавршених створења, која се ужасавају рада и говоре као од беде. Веза мисли код њих иде врло споро, а понекад их мрзи да мисле и о најобичнијим стварима. Ништа не радиги, ни мало не мислити, нгго више ленствовати нормално је стање ових створења, а јести, пити и спавати њихово је једино задовољство. Круг њихових идеја веома је ограничен, а моћ расуђивања врло скучена. То, без сумње и чини, да свој проститутски положај претпостављају сваком другом, јер у њему налазе довољно и мирноће и задовољства. Поред свега овога, оне су у обављању свога заната врло ладне, готово равнодушне. Неосетљивост и равнодушност којом ое у опшге одликују ове проститутке, увећавају се још и посведневном злоупотребом алкохола који се , у већини случајева, огледа у хроничном пијанству. Што се тиче антропометријских мера ове категорије проститутки, оне се такође знатно разликују од мера осталих им друга