Полицијски гласник

БРОЈ 49 и 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАПА 385

љив — очигледна промена у темпераменту и карактеру. Гоњен и мучен Фикс -идејама које га непрестано драже — он се често врло силно љути, и чини бесне испаде. Међутим ово му стање још не смета да се занима својим редовним пословима. Он још разумно управља својим пословима и ништа, ио његовом изгледу, не говори за тешке поремећаје његова ума. Са пуно повучености, са пуно претварања безобразне лаже кињен и мучен уображеним страховањем; његов мирни израз на лицу скрива ужасне унутрашње буре, а његова привидна присебност скриба моралну несвесност и дубоки интелектуални потрес. Брзина појимања, моћ расуђивања, јачина воље, поремећени су, ослабили су. Јавља се збуњеност у говору а затим и у памћењу; њихов укус и њихови инстинкти мењају се; некада активни, вредни, брижљиви постају сада небриге, лењи и прљави. Ова морална дегредација је иајстрашнија казна коју им њихова страст изриче. После извесног времена морфиниста постаје неосетљив (анестезичан). Он незна више низакакву срећу; незна низакакво друго задовољство сем оног што му га ствара убризгавање. Немаран наспрам свега што не стоји у вези са њихном навиком, лишени иницијативе они постају мекушци који се лако поводе за утицајима са стране. Зловољно расположени они мрзе оне који су им највише одани, а према осталом свету су благи и нонизни осећајући према њима неку врсту празног страховања. Патећи од тираније своје навике која их слаби и унижава, осећајући немоћ да је се отргну они често западају у дубоку тугу, или постају свађалице чинећи необјашњиве и сурове испаде које зачуђавају свет оскудицом мотива. У њиховим осећајима влада највећа неправилност; они остају хладни у тешким и значајнијим животним приликама — ннр. крај смртне какве драге личности, а узбуђују се п лију сузе због незнатних догађаја. Једног истог дана обузима их према једној истој личности час осећање одвратности час опет осећај неизмерне симпатије; за врло кратко време нонашају се врло разнолико: час много захтевају, заповедају, понашају се деспотски ■—• час опет су понизни, послушни и благи. Слаби, њима човек може лако да влада, и само благим поступањем ако се успе да се савлада њихова воља. У овом стадијуму јавља се у свој својој јачини онај карактеристични нагон код морфиниста -— Лагање. Лукави и препредени до крајности они се служе свима срествима, најневероватнијим, да преваре своју околину. Њиховом непрестаном лагању није само циљ да сакрију своју навику или да је умањују причајући о малим дозама и смањујући број убризгавања —■ лагање њихово обухвата и најнезначајније ствари у животу. Неки се од њих чак и хвале својом навиком — причајући свуда о њој, увеличавајући количину морфијума коју троше, са одушевљењем описују благотворно дејство морфијума, и нред сваким на кога наиђу врше убризгавања. То су циници — морфинисте. У току ове периоде јавља се и немар према својој снољашњости. Некада неуморни у лицкању сада као робови мор-

Фијума не стиде се да изађу у свет и са најпрљавијим оделом, у највећем нереду због чега би још пре неколико месеци само црвенели од стида. Коса и брада су неуглађени; нокти су некада били предмет нарочите неге — сада су сасвим напуштени. И најпотребнија брига за чистотом — за њих је врло велики терет. Овај немар наспрам своје спољашњости од вредности је за посматрача, и он показује већ да се несретни морФиниста издваја од осталог друштва; апатија која се је раније јавила непрестано расте. Он се затвара у своме узаном и апсолутном самољубљу које је тако императивно да цео свет зањ као и да не постоји; свете породичне њежностц за њ не постоје; и најжалоснији догађаји на њ не чине никаква утиска — он је према свему инертан и хладан. Оно мало животне душевне снаге што је још заостало код морфинисте гроши се само око једне једине мисли: шта да се ради ако нестане морФијума. Сада се занима само тиме како и на који начин да дође до срестава и до могућности да набави свој отров. У овим тренутцима склон је да учини кажњива дела, која су и констатована код морфиниста. Обузети општом изнемоглошћу они се више не занимају никаквим радом — ни физичким ни умним; њихова затупљеност постаје општа појава са потпуном моралном чулном и интелектуалном неосетљивошћу. Морфинисте у овом стадијуму траже осаму јер умно напрезање и при најобичнијем разговору осећају као велики терет. Све морфииисте имају склоност за лежање и најрадије проводе време у хоризонталном положају ; нарочито женске морФинисте рано отпочињу са овом навиком после убризгавања морФијума. Ова навика лежања је заједничка нојава код неколико разних нервних болести. Познато је да и хистеричне жене проводе три четвртине свога живота у лежећем положају. Могу код морфиниста и непостојати други поремећаји сем ових који су довде наведени. Ну ако иокуша да се остави своје навике или ако доспе у такове прилике да није у стању да подмири потребу своје навике онда се јављају незгоде као појаве абстиненције — болесне појаве од стране интелегенције које могу ностати врло озбиљне и утолико озбиљније што је наглији и изненаднији прекид у навици. Ну ови интелектуални поремећаји могу се јавити и без икаковог разлога дејством саме импрегнације морфијумом. Ови поремећаји дају карактеру, темпераменту и ранијим навикама нарочити печат, особиту физиономију, које дозвољавају да их ставимо у нозолошки ред душевне патологије. Код оних који већ носе са собом предиспозицију стање сањарије које се јавља после убризгавања може се компликовати илузијама вида и слуха па и халуцинацијама, и почев од овога тренутка морфинисте нису далеко од појаве лудила. Тћотаз Ле (јитсеу, који је био опиофаг у својим »Исповестима« оставио нам је детаљан опис свега онога што је осећао у своме »отрованом сну к . — »У прво време, прича он, проживео сам читаве векове за време од неколико тренутака; осећао сам се као човек који живи хиљадама година

Видео сам чуда од архитектуре — величанствене виле и палате; затим језера океани без таласа као мирна сребрнаста платна, без краја. Напослетку видех оно што ја називам тиранијом људског ока. Појавише се иознате Фигуре ; милионима глава пливају по води и гледају у мене; издижу се и преклињају бесни, очајни хиљадама, милијардама, генерацијама, вековима. После овога дођоше животиње: змије, крокодили и химере*. Прво почињу да се јављају обмани ока; морфинисте виде како предмети што су око њих — расту; привиђају нарочито живогиње у најразличнијим облицима (Зоопсија). Све морфинисте спавају врло мало, па и то неколико тренутака узнемирени су најстрашнијим сновима и привиђењима. Халуцинације слуха су ређе појаве. Халуцинапорно стање јавља се као израз велике мождане раздражености и као израз хиперемије у појединим деловима мозга. Ово стање може довести морфинисту до правог лудила. С обзиром на разна учења о појму лудила и границама између лудила и нормалног душевног стања— можемо поделити морфинисте у три групе. Прву групу чине праве луде ; њихов је број врломали. Другу групу чине морфинисте без икаквих душевних поремећаја; ови су врло регки. Трећу групу чине морфинисте нолу-лудаци, и ови чине већину. (Свршиће се)

Цроетитутке и крадљивице Антропонгетријсва студија од Д-р Паулине Тарновски (Свршетак) Сличност крадљивица оа проституткама Као што смо већ поменули између крадљиваца и проститутки постоји извеснасличност како у погледу наслеђа физичких и моралних особина, тако и у погледу начина живота. Ако само посматрамо прве године детињства једне крадљивице, видећемо одмах да се оне ниуколико не разликују од стања проститутки у истом добу. И једне и друге рођене су од по све порочних и сиромашних родитеља; ни једне ни друге нису у детињству готово ништа училе; и једнима и другима недостајао је и најобичнији надзор родитељски. По што никог није имало да им представи важност и потребу рада, то се нису ни трудиле да у младости науче какав користан занат, већ су, махом, одрасле као служавке. Свему овоме треба још додати честе свађе и бој њихових, увећини случајева, пијаних родитеља, за тим беду, болест и посведневну борбу за насушни хлеб, даље честу глад и редновну хладноћу, па тек онда разумети : како су се ове женске могле подати, често пута за најобичнију ситницу, или се решити на крађу најпотребнијих ствари, која их је у већини случајева, водила у затвор. А чим је само прва проба учињена, све друго ишло је врло