Полицијски гласник

БРОЈ 52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 405

трага. За тим се увидело да је најмаље у 17 случајева Лек повредио норме кривичпог права. Оптужба је се ограничила само на четири случаја. Први случај: 1888 год. неки ЏеФерис оставио је завештање на основу којега један део имања прешао је на Лека као на стараоца по завештању, које је учинио у корист сестре леди Колгерст. Завешгање је требало да се оствари 1896 године и Лек је био означен за извршиоца тестамепта. За то време леди Колгерст пренесе по завештању право сопствености на овоју кћер, а Лек присвоји новце себи. У осталом кад су од њега тражили мање суме Лек је плаћао, али из других поверених му новаца, и на послетку он иије могао продужавати ту манипулацију. То је исто учинио Лек и као старалац другог једног лица. Трећи случај: млади ОФицир Кавендиш. полазећи за Индију, поверио је Леку 450,000 Франака, од којих су 350.000 Фр. отишле па спекулацију самог Лека. Најзад и старатељски новац од Хопкеноа тако су исто отишли незнано куда. Као што видите Факти су сасвим прости Њихова сложеност долази с једне стране од њихове, многобројности а с друге од специјалних услова живога Лекова осим внших дужности у проФесији, окривљени је био још директор три жељезничка друштва и у многим другим акционарским компанијама. По речима ликвидатора Лек је већ 1888 год. био у тешком положају. За 25 годишњи период ни један пут није био састављен уредан рачун или списак куд су смештени и уложени били новци разних поверилаца и старатељски новци. Међутим сваке године приход Лека долазио је до 2,100.000 Франака. Резултат процеса био је осуда Лека на 12 година на галијама. После два дана, други солиситор. Арполд чији је дефицит долазио до 10 милиона франака, био је осуђен на 10 година на галијама. Много су мање кажњени неки солиситори за обмане највулгарнијег типа. То су били све бедници, који су се користили својом „умешношћу" у законима да би добили што се може, како се може и где се може. Таквих процеса очекујемо још не мало, као гнто смо их и прошле године имали доста.

ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО

Днархиете као убице

(Свршетак) То је писмо прочитано на претресу. Погодба је била несумњива, а порицања сведока била су јој последица. Па ипак, дух поротника био је поколебан. Марповл>ев адвокат знао се врло вешто користити пуштеним гласом о малом, плавом човеку. Поротници се дадоше завести том комедијом, и Марпб доби олакшавне околности које га спасоше од гилотине. Већ сам објаснио да у Безбедности нису присталице смртне казне; па ипак, изгледало је свима тога дана да су по-

ротници можда јевтино оценили живот једнога од оних агената, који се, уз толико самопрегоревања, одају одбрани друштва. И то онда када се често осуђује на смрт убијца какве јавне женске! Поређење је било врло незгодио. Што је најзанимљивије, то је да је, неколико дана после те осуде на вечну робију, која је за Марпоа била све чему се могао надати као најбољем, јер није ни помишљао да га могу ослободити, — опет дошао у Палату ГТравосуђа, због кривичиог иретреса, укоји су били уплетени његови негдашњи другови, у традиционалној крађи бицикла. Марпб, који више није имао шта да изгуби, збаци образину и стаде се забављати плашећи слушаоце својим анархистичким изјавама. Кад га је председник запитао, поводом једног случаја Лиге нротив газда, каква је задовољства иалазио да исељава кирајџије не извештавајући најпре о томе газде: , — То је са свим природно, одговори Марпб подругљиво : куће су саградили радници, према томе оне су њихове, те је и право да раде у њима што им је воља. Најзад, кад је одлазио, диже своју качкету, па, звучним гласом, добаци класични узвик : »Шивела анархија !« Последњи злочин о коме хоћу да говорим врло је познат, а извршен је на неколико дапа пре убијства Колсонова; али то је можда, од свих оваквих афера, она која најбоље показује прави дух другова у трепутку када је пропаганда делом била у моди. Може се чак рећи да је она синтеза анархистичког духа иосле силног покрета који је створио Равашол. М. Ђорђевић, негдашњи пуномоћни министар Србије у Паризу, који је од своје владе био назначен да врши исту дужност и у Букурешту, био је човек изванредно простих навика,и имао је обичај одлазити на храну у ресторан Дивал на улазу за оперу. Тринаестог новембра 1893. године,баш је био довршио вечеру, и устао да обуче горњи капут прикачен о вешалицу, кад једно лице, некакав са свим млад човек, малена раста, устав од суседна стола, скочи на њ и лупи га жестоко у груди. За тим тај непознати побеже тако брзо, да нико није имао времена ни да помисли да га задржи. Био је већ далеко, кад опазише да је несрећни министар Србије био жртва једног покушаја убијства. Г. Ђорђевић, из прва, не беше осетио никаква бола. Помисли да је имао посла с каквим крадљивцем који му је хтео зграбити новчаник. Живо принесе руку џепу, и, у том покрету, наиђе на једно сечиво, забодено у хаљине, и које он ишчупа и баци на земљу. Био је то један обућарски нож. Одмах, један млаз крви стаде тећи из ране, и г. Ђорђевић онесвесну. Пренесошс га најпре у собу за рубље у тој радњи, где му један лекар из суседства, доктор Дарж, указа најпотребније неге. Рана није била дубока и, у првом тренутку, нису је сматрали као опасну. Па жалост, сутра дап, г. Ђорђевић,

који је био пренесен у стан који је имао у хотелу Виндзор, доби нервозну кризу, и неколико лекара, позваних у консултацију, констатоваше да се догодио унутрашњи излив крви у грудној марамици. Министар Србије лебдио је неколико недеља између живота и смрти, и спасао се тек после једне особито опасне операције: отварања леве стране грудног коша. Комесар кварта на Вандомском тргу, извешген о злочину, одмах је отпочео истрагу : убијца беше оставио своје оруђе, свој обућарски нож, на коме је био овај знак, изрезап па сечиву: „РгаЛбге, С. О. МагвеШе," а уз то мекан шешир црне боје на чијој се постави налазила ова белешка: „Ние Ае& Рађп^иез, № 4, МагаеШе.^ Било је дакле зпакова за проналазак убијце, у толико више што је његово мало чудно ионашање већ било привукло на-њ и пажњу келнерица и гостију који су ручали према њему. Задржао се скоро један час, по што је био свргпио свој оброк, лутајући нејасно очима, ослањајући се на леви лакат.., Рекао би човек као да је ослушкивао гласове који су у њему самом говорили... Сва лица која су још исте вечери саслушана, дадоше са свим тачна обавештења. Али нису морали тражити убијцу. Око једанаест часова у вече, комесар на Вандомском тргу добио је депешу од свога колеге у кварту Ла Рокет, којом му се јављало да је једно лице, рекав да се зове Леон Леотије, дошло у његов комесаријат да га иритворе, говорећи да је, у неком рестаурану Дивалу на улазу за оперу, ударило обућарским ножем једног госта коме имена не зна. Одмах, полицајац који беше отпочео истрагу, оде полицијској станици једанаестог округа, где је био притвореник; али овај се задовољи само тиме што је поновио свој исказ; ништа није хтео рећи о побудама које су га нагнале да изврши своје дело. — Оставите ме сама и па миру до сутра, рече; погребно ми је да прикупим све своје мисли да бих вам могао одговарати! То је један од ретких анархиста каквих нисам никад виђао у своме кабинету. Његов случај био је изванредно прост: признавао је, очигледно је био без саучесника; служба Безбедности није се дакле имала бавити њиме. Пажљиво сам стао посматрати Леотијера тек на судском претресу. У тога несташка од двадесет година било је лице каквога небом озарена човека. Лице, мало оштро, било је необично бледо, оштре јагодице, отворено чело, мале кратковиде очи повучене мало дубље у очне дупље, Леотије, са белом вратном марамсм коју је увек носио, изгледао је као какав адвокатски писарчић или непризнати песник. Фини брк засењивао му је усну, а лака огрлица од браде затворено кестењасте боје ублажавала је оштрину његова лица. Од свих анархиста које сам виђао, овај ми је за цело изгледао •најискреније одушевљеп, али и најслабијег мозга.