Полицијски гласник

СТРАНА 404

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ &2

гове пољске кућице, ма да није био ни најмање раздражен. Као што жена прича, муж се овога иута према сликару понашао мирно. Према овоме дело је изодавно нрипремано; најмање шест дана протеже се предумишљај, а то је баш супротно ономе, што обично бива код злочинца из страсти. Недостаје још једно друго битније обележје: кајање. Уместо да после дела ооећа грижу савести, да је био као луд, да се иоси мислима на самоубиство, он вели једном очевидцу: »Добио је што је заслужио!« Као да је сиромах муж заслужпвао казну за то што је бранио од дрскнх напада своја најсветија прапа! Не беше му довољпа ова крвава лажна логика, но је тај човек имао још толико нрисутности духа, да одмах после извршеног дела ирочита жандармима одломке из једног писма, које је дама поцепала, и да каже »Из овог писма може се видети стање моје душе«, чиме је отприлике хтео да каже, како је оп дао видна доказа своје љубави ирема дами. Ово све је доказ, како се не понаша злочинац из страсти. До душе ја ћу признати, да је његов друг, млади сликар Боасир, имао право кад је љубав овог тридесетогодишњег човека према четрдесетогодишњој жени онисивао као особито жестоку и она је морала бити у толико жегпћа, што је он, ио исказу његова браниоца, дотле био невин. Исто тако нећу да норичем, да није осећао велики бол, кад су га истерали из оне гостол 3 убисе куће. Колико га је болело, што га је љубљеиа жена оставила, внди се по томе пгго је за један дан оседео. Али не значи то да је он злочинац из сграсти с тога, што га је жестока страст нагнала иа злочип. Ко не може да се одупре злочиначком нагону, инстиктивном импулсу и код свега дотадашњег поштеља ностаје злочинцем, као Ауерман, као Панамисте, није пасионални злочинац, већ криминалоид. На пример осмотримо помеиутог мужа, који се може сматрати као нормалан човек: он га грди, туче, али не убија га, ма да је унеколико имао право на то. Што криминалоида разликује од злочинца из страсти, то је дуга припрема и неосећање кајања. Али с обзиром на то, што је ту била умешана љубав, бар епизодички, и што је Спндон, као и миоги интелигентни пасиопални злочинци, био досад ваљан млад човек, може се сматрати, да се код њега додирују оба типа, тип пасионог злочинца и криминалоида и да један у други утичу, јер као год у природи, тако ни у криминалогији нису сасвим одређене и непоколебљиве разликеи граничне линије. * * * Синдои је осуђеп само на десет година робије, што је потпуно оправдано, кад се узме у обзир она искра страсти, ма да у Француској доста пута у сличпим случајевима судови осуђују кривце на смрт. Ту у том умереном изрицању казпе видимо прпмер бистре, ирактичне, и ако можда несвесно употребл.ене кримииалне антропологије. Посматрали се дело само по себи, онда би учинилуц морао по старој пракси у најгорем случају бити осуђен на смрт,

докле би исти злочин, узимајући у обзир људе разних група, био и различито кажњен по криминално-антрополошкој школи. Криминалоиде ваља уонште блаже кажњавати. Да је Синдон био рођен злочинац, мучно да би могао избећи смртну казну или доживотну робију. Да је он био злочинац чисто из страсти, да га је завео изненадпи гпев, какав племеиит осећај, онда би се сам његов злочин сматрао као казна, јер оп би му целог века био оптужба противу њега, а осем тога био би можда мало кажњен, на пример ирогонством. Али за једног крпминалоида, који се може само делимично назвати пасионалним, за њега је десет до дванаест година робије довољна казна, јер од таквих људи друштво се нема бојати поврата и према томе не мора се сувише строго према њему заштићавати. Ублажепа иак казна може за осуђеног бити благодет и у будућности му послужити као против дејство нротив жестоких нагона, који су га једном намамили на стазу злочина. Турин, у децембру, 1902.

Једна еензационалиа парница у Енглеекој У инглеској била је прошле године једна сензационална парница са солициторима, о којима се саопштавају интересантне иојединости, у једном писму из Лондона, штампаном у руском журналу »Право«. »Скоро је свршено, пише у том писму, неколико скандалозних процеса, и пола туцета наших солицитора осуђени су на радове на галијама за преваре. Међу осуђенима налази се и бивши председник 1/а\у Јпсогрога1е<1 8ос1е1у и председник дисциплинарног комитета коморе солиситора, који од надзорника проФесионалне етике одлази у зидове казненог дома на 12 год. По нашем мишљењу драма која се одиграла у централном кривичном суду, није нешто епизодичко, нешто патолошки случајно; она није ни нешто свршено; пред нашим очима дигнута је само за тренутак завеса, да одмах, опет све се сакрије. боНсНог или пређашњи аНогпеу одговара но својим Функцијама Француском ауоие. То је повереник, правни агенат приватног лица. Та је установа прешла у Инглеску из Нормандије, али је се јаче у Инглеској развила. Код нас је јако разликовање функције у адвокатури : с једне стране је адвокат, ћагг18<;ег а1; 1а\у сопизе1, који говори у суду, а с друге — солиситор, агенат клијентов. — У XVIII столећу јавља се тежња ујединити све аторпеје у једну корпорацију и подићи важност те проФесије. 1825 год. приватном ииицијативом оснива се ]иа\у ТпзШиИоп, који 1831 год. добија краљевску хартију а 1860 год. промени име у Ба\у 1псогрога1;ес1 8оете1;у. (Тај институт, један бд најзаслужнијих у инглеском правном друштву, организовао је 1833 год. правно образовање за солиситоре, постаје 1843 оФицијални регистатор за проФесију а 1888 добија и дисциплинарну јурисдикцију, ма да солиситор није обавезан да буде члан корпорације).

Од тога времена иодигли су се социјални положај у звање солиситора. Дотле нрезрени аторнеј постаје искусни правник и добија ираво да брани у нижим судовима заједно с бористером. У материјалпом односу звање солиситора још је згодније, пошто баристер добија пуномоћство од солпситора, завиои у иеколико од њега и не може се јавити на суду без посредништва солиситора (између њега и клијента). Како у грађанским, тако и у кривичним стварима. Паралелпо с тим променама у земљи се вришла екопомпа еволуцнја; кредитни живот веома се развио а непокретна сопствепост све се више мобнлисала. Међу тим правие Форме остале су у многим односима без сагласних измена, као на пример сва процедура прелаза сопствености земље, Форма залоге те сопсгвености. Али што нас овде највише интересује — то је што су се у рукама солиситора почеле гомилати сви туторски новци (1гш1 ,8). Због комиликованости правног живота тутори су, у невољи, морали све впше прибегавати „номоћи" солиситора, ако и само завештање није већ уводило солиситора у број тутора. Тако исто и већина »џентлмеиа са независним срествима" (иначе без одређеног занимања) и удовица, неудате женске и т. д. Желећи да добију више прихода од својих капитала, него што би им могли дати заводи и друга смештишта, прибегавали су својим солиситорима у нади да ће им они добро уложити њих;ове капитале, и да ће чувати поверени им новац ако не голим мачем иравде, то у крајњој мерисвим »лукавством« које публика тражи од адвоката. Тако је мало по мало солиситор престајао да буде пре свега правник и постао је све внше Финансијски агенаг, нешто налик на банкара, — а за тим Фактотум прн образовању акционарских друштава. Та грансФормација израђена је на врху професије. Још се жалосније види то у полицијским и гроФовским судовима, који имају свој персонал правника солистра, који свима срествима гледају да добију ствари у своје руке. Полицијски чиновници, надзорници казнених завода, књиговође и др. постају њихови агенти и за то сваки добија »комисијон" који је свети у Инглеској. Све с-е то чини скоро јавио, на погледу свих, али публика окреће очи од тога. То што солиситор губи на комисији он мора добити другим срествима. Ои већ почиње хазарну игру, своје врсте, он уговора да води иарнице, и предлаже кредит, што је већ законом забрањено. Ево таке слике из судске сале. Горе стоји Б. Лек, старац од 62 год. Он је већ четрнаест година салиситор и у нроФесионалној средини заузима висок положај. Он је био шта више председник Ба\у 1псоГрога1;ес1 8оше1;у, друштво, чији смо значај овде горе описали. Много година он је био иредседник дисциплннског комитета те корупције, а ево сад одговора пред судом за обману. У Јулу 1900 год. Ствари Лекове стајале су већ врло рђаво; он оглашава себе да је неспособан за плаћање. Иасива је премашила 2 милиона рубаља и на основу књига могло се раније предвидети да ће 5,100.000 Франака, које су му поверили клијенти, пропасти без