Полицијски гласник

БРОЈ 3 и 4

ПОЛИ11.11.1 СКИ ГЛАОНИК

СТРАНА 27

Па иеду с(! не вмдн нншта особито, нримети Дијуковски. Ннти има каквих мрл .а нити каквих особитих знакова. Нисам нашао ништа до ли једну гнведску жигицу. Ево је! Колико ја знам, Марек Ивановнћ није пушио; и обично он се служио сумпорнИм жигицама, никад шведским. Ова жигица може послужити као доказ... — Ах... будите мирни, смилујте се на мене! рече истражни судија махнув руком. ,\'зео се ту утрнавати са својом шведском жигицом! Не могу трнети таке ветрогоње! Боље би било да разгледате ностел.ске сгвари но што тражите жигице. Пошто је разгледао постељске сгвари рече Дијуковскп: Нема ни крвних ниги икаквих других мрља... не нримећују се нн свеже рупе. узглављу виде се трагови од зуба. Нокривач је поливен неком течпошћу, која мирише као пиво... .\ т оиште ио изгледу постеље може се закључити, да је на њој вођена борба. — Знам ја и без вас, да је било хрвања! I [е тиче се мене то. У место што тражнте место борбе, бо.ље би учинили... — Једна цинела је била овде, а друге не могу да нађем. — Тако. Дакле шта нзлази из тога? — Да су га удавили баш кад је хтео да изује ципеле. Другу није могао изути, ј|'Р су га... А по чему вп познајете да је он удављен? — Узглавље показује трагове од Зуба. Ово је нзгужвапо и аршин и по бачено од постеље. - ИГта ми све паприча овај брбљивац ! БоЈве ће бити да ми одемо у врт. ,\ врту се комисија најнре занимала иснитивањем ледине. Трава под прозором била, је изгажена. Тако исто и чичци. Дијуковском је испало за руком да на вијугуши нађе једну кргшцу. — Какве су му боје биле последње хал.ине? упита Дијуковски Нсијекова. — Жуте, од „сегелтуха". Чудновато! Једаи од тих морао је имати сигаву одећу: — Са реиуха одсечено је неколико чнчака и брижљиво увијено у хартију. У тај мах стиже окружни чиновник АрцибаљевСвистаковски с доктором Тијутијевом. Нрви поздрави све и одмах поче да задовољава своју радозналост, докле напротив доктор, висок, врло сув човек, упалних очију, дуга носа п шиљасте браде не позДрави никога и ништа, нI• запита, већ одмах седе на један камен н уздахиувгии рече: —- И ти Срби опет се буне! Не могу да појмим шта онн хоће! Ах, та Аустрија! То је њенО масло! Разгледање ирозора с поља није дало никакве особите резултате ; али носматрање траве н жбуња дало је истражној комиси.ји много корисних ослонаца. На пр. Дијуковском је испало за руком, да на трави нађе .једну дугу црну траку, која се састојала из нојединих криа и која се од прозора на читав хват нротегла у врт. 'Гој траци био је крај под једним жбуиом и ту се видело нешто тамно, жућкасто. Под тим жбуном на^оше једну ципелу, која је, као што ее доцније показало, била парнца с оиом што је раније нађена.

— То је иостарија крг,! рече Дијукопски, посматрајући мрше. Доктор беше устао кад је чуо реч »крв® п гледао је тромо у мрље. — Да, крв, прогунђа он. — Онда значи, да није удављен, кад је крв ту, рече Чубиков и подругљиво ногледа у Дијуковскога. 3. — У соби за спавање су га удавили а овде су га неким оштрим предметом заклали, бојећи се, да не би опет оживео. Ова мрља под жбуном доказује, да је ту дуго лежао, докле су се онн договарали како бп га могли извући из врга. Да, а. ципела? — Ова цппела утврђује само моју сумњу, да су га убили док се он изувао пред снавање. Једна ципела је већ била изувена, а друга, на име оиа, коју је изуо до половине, свукла се. после сама од себе. — Да чудне Фантазије! рече смешећи се Чубиков. Ои само дроби и дроби. Кад ће се једном одвићи од тих непресганих објашњавања? Уместо да објашњавате, боље би учипили да узмете мало те траве с крвљу за анализу! После тог извиђа.ја и пошто је скицирано место где је изврглен злочин отнде комиснја к управнику, да ту напише протокол н да доручкује. ГЈри доручку поче опет разговор. Сахат, новац и друго је ту... Све је ту, ноче Чубиков. Као што је два пут два четири, тако је сигурно да ово убиство ннје извршено ,из користољубља. — Извршио га је интелигентан човек, нримети Дијуковски. — Ио чему то закључујете? Као доказ служи ми шведска жигица, какву врсту не употребљавају овдашњи сељаци. Таквим жигицама служе се само великопоседници, на не ни они сви. Па онда, мора се додати, убиство није извршио један већ најмање тројица; двојица су га држала а трећи га је давио. Клаузов је био снажан а то су убице бесумње знале. — Ш.та му је могла помоћи његова снага, ако је, рецимо, спавао? — Убице су га затекле кад је изувао ципеле, дакле није могао снавати. — Није ту вајде ништа нагађати! биће боље да једемо. — Ио мом мншљењу, молим, ваше благородије, рече вратар Јег.рем, који је у тај мах спуотио самовар па сто, то убиство ннје нзвршио нико други до ли Никола! —: Лако је могућно рече Псијеков. — А ко је тај Никола? - Собар господарев, молим, ваше благородије, одговори Јеврем. Ко би други могао бити осим он? То је друмски разбојник, молим, ваше благородије. Пијаница и тако распуштен човек, да Бог. сачува! Он је господару увек доносио ракије и свакад га пре спавања свлачио.... Ко би други могао бити осим он? И још могу казати вашем благородију, да се он једном у крчми хвалио, тај лоиов, да ће он убити свог господара. И ;све то због Акулке, због једпе жене... Имао је он једпу тако лепу војничку жепу 1 ... Она се доиала

1 Жспе г."је шшу иа најбол,ем гласу. //ре«.

' госиодару, они су се приближили једно другом, и ои... он се извесно за то осветио. Сад он лежи у кујни, пијан. Плаче... лаже како му је жао господара... - Ах, одиста, због Акулке већ се може човек осветити, рече Псијсков. Она је до душе војничка жена, али... Није њу узалуд Марек Ивановић иазвао Наном. У п.ој има нешто што човека иотсећа на Иану... нешто привлачно.... Видео сам је... познајем је... рече истражни судија бришући нос једним црвеним рупцем. Дијуковски поцрвене и оборп очи. Комеоар је добовао о сто. Чиновник је кашл>ао н тражио нешто по својој мапи. Спомпњање Акулке н Апе очевидно није пмало нп на кога утицаја до ли на лекара. Истражпи еудија наредп те пред њега изведоше IIиколу. Никола, млад момак с богињавим иосом, уђе у Пси.јековљеву собу и поклопп се пред иетражним еудијом до земље. ЕЈно је саи.ип, унлакан, пијан, и једва се држао па ногама. 1'де је господар? уиита га Чубнков. - Убнли су га, ваше благородије. Пикола је, кад је то казао, ударио у плач. Ми знамо да је он убијен. Али где је он сад? Где му је тело? Кажу да су га изнели кроз прозор н закоиали у врту. Х,м!... Резултат истраге већ је познат у кујпи... То је Фатално. Драги мој, где еп ти био оне ноћи, кад су убили господара. то је било у суботу? Пикола издиже главу, исирави врат и <"гаде размишљатп. - Не знам, молим, ваша милости, одговори он. Ја сам тада био пијан, дакле пе зиам. Леи аНћН прошапута Дијуковски, насмешн се н протрља задовољно руке. Тако. А откуд она крв под господаревим прозором? Никола још више исиружи главу н опет се узе размишљати. Мисли брже! рече чииовннк. Одмах. 'Га крв је, молим, ваше благородије од једне глупости. Ја сам заклао једну кокошку. Заклао сам )е еаевим онако просто, а она ми се иетрже и одлетп.... Отуда је тамо крв. Јеврем је иотврдпо, да је Никола одиста евако вече на другом меету клао по једну кокош, алн пико није сназио, да је која кокош с пресеченим гркљаном одлетела у врт, али то се није могло сасвим опорећи. — АШм, рече смешећи се Дијуковскп. И то тако глуп аПШ! Јеси ли познавао Акулку? Имао еам с њом односа. И господар ти је завео? — Не, Акулку ми је завео овај господпн овде, господим Михаиловић Псијеков, и то иајпре господин Михаиловић, на онда наги господин.... Тако је то било. 4. Пеијеков ее збуни и протрља лево око. Дијуковски га је поематрао нетренимице, оиазио је његову забуну и стрееао се. Ои је спазио на унравнпку сигаве пантадопе, на које раније није екретао иажн.е. Те нанталоне су га ттодсећале па оне еигаве конце,