Полицијски гласник

СТРАНА 20

ПОЈШЦИЈСКИ гллспик

ВРОЈ Ги 4

ч-ваком лекару, а доста му пута мо;ке затребатн. Кад се такав метод мора примепштн па мог.тима, иа којима иема водовода, а то ће се дешавати у већини случајева, 'онда не остаје ништа друго но да се глава •тури у какав поток, реку и т. д. . (где се пе би тровала вода). Алп ту се морамо нре свега постарати, да објекат ие оштете разпе водене животињице, као рибе, раци н т. д. Те животиљице би могле иа једиу иоК нзгристи веКи део колсе, те бн цео рад био узалудаи. Препоручили бнсмо дакле да се узме једаи сандук, на коме бп се са стране пачпииле иеколике веће руие; иа те рупе бн се ирнковало ретко илатно пли, што је још бол>е, платно од гушћег спта, тако да вода моЈке скроз иролазити, а да пе могу ући нп иајситније ж,ивотнн.ице. ,Докле глава 12—15 сахата стоји у води дотле сс моЈке набавити потребни сублимат п,1н |;лорципк. Њега м-ора има.тн сваки анотекар на и срески лекар у својој домаћој аиотецн. » Од велпког значаја за Форепзијске цил.еве биће у будућностн Формалин (Гоппа1(Јсћус!;, који дејствује слично шпнритусу, само миого јаче; љегова је уиотреба двоја.ка: за копзервнрање и дезиификовање, да би се ппр. код лешева, који су јако прешли у трулеж, потнуно спречнла воња пред обдукцију. II Рамбергова течност за конзгрвпсање врло је добра н она нма још то добро својство тто очува боју, Да и посЛе нсколико година остане иста. Такође је врло валсно да се оч-увају Д (!л01нг костнју, које су се равдробнле услед поврсде. Међу тнм може наступитн потреба а. п могућност, да сс такви делови костију чувају, ако је иовређепп остао у животу, те су поједипи делпћи највише од лобање нли кључњаче (исиали за време видања повреде плн су добивеин путем операције. Паша је дулшост да свакад Захтевамо од лекара да очува те делове костију, јер онп могу раније или доцније бптн важно доказио средство. Нарочито је потребно да се ти делоин костију очувају онда, ако је бнло повреде костију, која је повреда проузр.оковала смрт, дакле већииом при повреди лобање. У таквим случајевима мора се очувати н цела новређена лобања. Кад.се лобања мацерира и иреиарнра, посматрање је повреда куд и камо лакше но ка ,Д на њој још виси крвава коЖа н деловн меса. Чиста, гола лобања може, се лактие узетн у руке, лакше пзв.ршити мерење и т. д. Па опда могу се чинитп пова посматрања у погледу новога што сесазнало о сгварп, која се носматрања у време обдукцнје нпсу чпнпла с тога, што виоу бнли иознати детаљи, и нанослетку може повређеиа лобања нгратн важну улогу на главиом претреоу н сама ио себи доказиватн певииост плн крпвицу. Да екренемо још лалш.у на две валше околности. На универзитетима и у болницама врши мацерирање костију служитељ. То не сме бнти у иашем случају, јер олужител. нз немарности може иогубнтн већи део кошчица. Тај посао мора вршити или лекар нлн ако он неће, опда служитељ, али само нод < трогим његовим надзором. Друга околност тиче се начина, како се препариране лобањс састављају у своје ирврбитно стање. Врло је пиструктивно,

кад се сви делова разм]»'Скабе лобаЉе брижљиво иронађу и саставе, тако д& Се <5 јбд&е стране има уверење-, да ИИшб ИбдОстЛје ни један комадић лобање, А с .тругб <УфаЛе да се може" посматрати, кАкВпМ ;је бруђем н т.д. задата ивв.] , )еда.. Ја се сећам, еФекта, којн је јеДа® суДскА лекар једном постигао пред порогЦицима, када је привидно неиовређену лобању убијенога, коју је брвжжпво слепно с гумираннм цигарпапиром, најпре покааао, па онда с једним лаким прптиском руке претворно у небројене комаде, у које је лобања смртоиосннм ударом бпла раздробљена. То је нравилан начин, на којп се може саставити повређена лобап.а ради демонстрациоиих циљева ; ногрешан је нак начпц, кад се кома1,е лобање солидпо састави. Тако сам ја видео једну лобању, која је многобројним ударима ушица једне секнре бнла размрскапа у многе ситне комаднће, н коју је један анатомпјски иослулгатељ марљиво најбол.нм рускпм туткалом слепио, да се није могла више ни раставити нити опазити трагови куда је иронула. А што је било најгоре, внше није било могућно ствар понравити, јер туткало пнје хтело нонустити чак нн носле ду;кег ста.јања у водн. Као што је нагла.шено, вал.а захтевати да се кошчице просто метну на своје место н да се нзнутра. прплспе за фино гумирану хартнју. Од велнке би могло би.тн важностн кад оп се постигао успех <■ методом о реконострукцији лнца па лобаљн, коју предлаже нроФесор Хис.*) 11а име нроФ. Хис је (најнре у цпл.у утврђења пдеитнчностн тобонсње лобање музичара Јох. Себастијана Вахај експеримеиталпо изпашао средњу јачину слојева ткања на разним деловнма човечје лобање. Тада јп он додао тоболсњој Баховој лобањп од гинса потребни слој гипса, п тако добијено лице слагало се нриближно (' добивеним комиознторовим портретом. Замашност ове ндеје била би за нас кримнналиете врло велика, јер бн се тада код свакбг скелета пепозната човека, над којим је извршен злочин, могло допуннтп лпце но Хисовој методи, тако да бн с'е агносцирање било замишљено. До душе тако далеко пећемо ићи, ношто су ткања слојева код појединпх л.удн н сувише различига. Алп успоха бп ипак могло биги, кад се у неком случају појаве одређене сумње, Мисли се, рецимо, Да је нађонн скелет X. У.. и ми хоћемо да то утврдимо, онда, се молсе применити тај метод. У том случају знају се годнне етаростп, пол, н изглед дотичнога, те се према томе могу предузети допуњавап.а (наравно у ца то мора радити неко ко ненозпаје X. У.) Под тим нретпоставкама може се зампшљатн да ће се добитн лице, које ће бити подвргнуто агносцирању. На крају имамо још да нагласимо, да сс ваља клонитн агнбсцирања са.мо по одећп н нађеним хартијама, пошто је иознато довол.но случајева, да су неки лешеви, да бп се завеле власти, снабдеваип одећом п хартијама других лпца.

*) Јо1). 8еБаз1;1ап Васћ. Рогасћип^еп ићег Језзеп Огаћ, Оећејпе ип<3 АпШ12. Уоп \У11с]1е]га Ша, 1,е1р21ј5, Уо§;е1 1895.

']»■) Код тетовирања. Исто тако могу бити важна за доказивање идентичности, како код нсивих тако и код уМрлих, тетовирања која ностоје плп која су постојала. Само с.е по себи разумс да љих ваља тачно нрегледати и оиисати. Имамо јотп да кажемо, да се морају имати у впду и тстовпрања, ко.јнх више иема, Да она могу пестати, то је несумњиво, она могу шпчеенутн н сама но себи услед дулсине времена, или нак и за кратко време ако је израда бпла рђава или ако се пролазна боја пзабрала. Тако исто могу се она и вешгачки избрисати, и то п/тсм нагрнзања, једне кнселпне, на име кад се тетовпрано место намалсе са пндиго-сумпорпом киселииом (Рагеи! 1 )псћа1 ;е1е1). Др. Уапо€ нзноси један метод, којп, кад се примени остају само олсил.цп. Чак и кад < е 2— •! иута привије једна наста, саставл.еиа из алицилне киселинс и глицерина еваки нут да завој остане но иедел.у дана) тетовирап.а ће сасвпм нсстати. Дозна ли се на неки начин, да јс на извесној лспвој индивидуи било тетовирања. које се више ие види, онда пустнмо лекару, да он тачно прегледа оио место, на коме је (по извесним нодацима) бнло тетовнј)ања плп га је пиаче могло битп. Ако је тетовнраље удаљвно вештачкп, оида се налазе јасни олсиљцн, Који се могу видетп п слободним оком, а које ваља тачпо онп» сати ио облшсу, велнчИнп и т .Д. Али ако су тетовираља мшчезла сама ио себи, опда ће лекари моћп с врло добром луном у већннн случајева изнаћи ТачкасТе или нругасте ожи.љке, који су ироИзвеДсин нглом илн каквнм другнм оштрИм оруђем. У нопеким случајевима тп ожиљци биће још тако добро одрлсапп, да ће се из истпх моћи усиоставитн цео ранији нацрт. То ће «•!>. усиостављаље обично олакШати, ако се дотично место колсе јако натрља КаквоМ бојом, иа пр. мастилом, чађу, уљем н т.д,, јер та се боја бол.е хвата на нешто уавлЈпеније олсиљке по на осталу 1Со;ку. ТаДа се тетовирање пстакне потиуно јаспо у бојп. Ако јс иотребно да се докалсу тетовпрања иа неком лешу, поступаће се на мало час наведени пачпн. Но овде имамо још једаи валсап доказ за оне случајеве, у јсојнма су тетовпрап.а у току времена ишчезла. Као што су иа пр. Фолен, Меркел, Вирхов и др. доказалп, честпце боје нутују до најблилсе лимФне ислезде, остају у њој п ника.д ие излазе пз ње. Оне се тада налазе првенствено у иериФеријским деловима лслезде а и могу се микроскопскн видетн по целој лслезди, а парочпто но пречннцима исте. Наравно да се то нод мпкроскоиом да бол>е видетп, само што тако много унотребљаванн цинобер на, светдостн која пада управпо пзгледа црвеп, а на светлости, која иада косо, цри (од ХоФмана); 'Према томе у таквнм случајевима ваља увек захтеватп од лекара да нрегледа дотичие лслезде. Имали би још да прнметпмо, да се тетовирања иа лешевима нађеннм у води п сасушеинм лешевима не могу добро расиоЗнатп; према томе ће се код првих скннутп дотпчне партије коже и мало просушити, а код последњих ма.ло омекшати у води. 0 старости иеког тетовпрања молсе се у опште мало шта рећи. Ожиљци се обра-