Полицијски гласник

БРОЈ 3 и 4

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 21

зују ускоро пооле онерације и пе мсњају сс битно ни после дужег времена, а јачи пли блеђи тон бојс не доказује шшгга: свеже тетовирање с мало пигмента и старије с много нигмента Изгледаке прнлпчно подједпако; али како је тетовирање извршено, доцније се више не може утврдитп. Само у појединим случајевима моћи 1>е се пзвести извесни закључци. Кад се на пр. детету тетовира на леђима велики крст, онда ће се та Фигура, кад дете одрасге, развући и неће моћи више бпти првилна; тако исто кад се изврши операција не неком снажном младићу, у старијем добу ће оперисано место имати друкчпји изглед. Кожа се на телу не растеже правилно. Пре кратког премена је у свима европским градовима приказивана једна млада Америчанка (лепа Цренај, чије је цело тело било иокрпвено лепо нацртаним тетовирањима. Иста су била добро упијена и занимљива; али неистииито је било њено причање да ју је тетоиирао њен отац, пошто цртежп нису били пигде развучени и неравии, што бн морало бити, да су иоти раоли с њом. Поводом овога да проговоримо коју о важцости тетовирања уопште. Иећемо пћи сувише далеко, као пгго су по примеру . Гомброза од 1874 отишли много други, као Маро, Лакасањ, Батут, Салпла, Драго п т.д. који су тетовирање сматрали као управо карактеристично за злочинце али тетовирања су пнак важна. То је добро еаставио Курела, који је код 14°/ 0 свог м атериј ала нашао тетовирања. (Наставиће се)

Клептоманија Две-три цртице. Клеатоманија је реч грчка и зиачи болестан (душевно) нагон, жудњу за крађом и то жудњу неодољиву. Клептоманија се већ у основи битцо разликује од обичнога лоповлука, јер лопов краде из користољубља а клептоман зато, што га нешто неодрљиво на то гони, што другчије не може. Лоиов краде зато, што му треба украдени предмет, било ради личпеупотребе самога ПЈ1едмета, било да продајом дође до новца; клептоман краде ио кадшто и такве ствари, које му нпшта не требају, он пх чак, доцније, и баца или поклања другоме, али украсти мора, па ма га шта стало. Бивало је случајева, да клептрман, коме се не даје ирилика, да игде штогод украде, сам себи подмеће по неку огвар, на је онда налази п, као бајаги, украде. Код простијега и спромашнијега света ретко се разбпра за клентоманију; ухвате ,|п га у крађи, он покуси последпце законских одредаба, нити п њему самоме иада па памет да се бранп болешћу за крађом, иити бп му се веровало, кад бп се тиме браниО. Али,-кад се имућнија плп отменија особа ухвати у крађи, нарочито какве ситнице, иредмета без велике или, покадшто, без пкакве вредноети, онда се .одмах констатује, да је таква оеоба болес.па, — да патп од клептом.мпије.

Иородицеоваких особа имајучесто грдне муке са овојим клеитоманима, јср их, осим КРмпромитовања, — често пута стају великих издатака, да прикрију и уташкају какав случај њихове страоти. Мо гло би се готово са сшурношћу тврдити, да од клептоманије нате више женсКенего мушке особе. ЈКенску душу, и иначе више склону шаренплу п непотребним ситиицама спољашње лепоте, много лакше намамп ма каква некорисна стварчица, сптница чак п без велнке вреднооти, нарочнто по трговииама са женском робом. Иесавесни Јвуди ме!>у оваквим трговцима, ако су тако звану крађу и опазили, обично у том треиутку ћуте, али одмах посде тога шаљу мужевима или родитељнма дотпчних особа огромне рачуне, уцењујући их на тај начин ради части породичие. Овн, ако могу, донекле и плаћају, да се спасе, ако би се што још спаети могло; али кад томе не буде краја, онда ствар, најзад, ииак дође до јавнпх скандала. Писац ових редова је пре неколико година био у Лајнцигу на ускршњем вашару сведоком оваке непријатае сцене. Иа трговпма, крај разних шеталишта и ио ширим улицама намештене су у то време по Лајпцигу шатре и тезге оа сптном робом, као и на сваком вашару. Једнога се дана крај једне такве шатре, у којој се продавала обућарска роба, збио свет гушће него на другом ком меету. Између отворене: шатре п гомиле стајала је лепо обучена, отмена госнођа, веома збуњена. Трговкиња, налик на какву мало бољу земунску ииљарицу, развалила. вплице, па грди ли грди. Ствар је била у овом: Гоеиођа је разгледајући другу робу, украла с тезге, папуче обичне, вашароке напуче, које она овакојако не би носила, али их је украла — украла из нагона. Опа је молила нудила је трговкињи нетогубу, десетогубу вредност украденнх папуча, али ова неће да чује, него разрогачила очи и нреко целе гомиле тражи „ шуцмана. (<1 Неко из гомиле. којп је иознавао госнођу, — у овоме тренутку веома јадну, — истаче се, да иоередује: ■ Утншајте се за Бога, госпођа то није учштила намерно и да вао оштети; ја госпођу познајем, она је из добре куће, она је из добре куће, али иати, болесна је, пати од клентрманије. - А-а!... Од маније? Па, да Бог-ме, кад гоепође краду, а краду од беса, оида је то манија, али, кад неко од нас то учини, чеего нута из иужде, онда пас стрнају у затвор. Нећу да чујем. И дође „тиуцман.® Разабра се, у чему је отвар. Кад су за име госпођино, које је у Лајпцигу било познато, он га само записа, предаде трговкињи иапуче, а госпођу са свим учтиво изведе из гомттле н донекле је иопратн. Доцтшје сам сазнао, да је то била жена једног виђеног адвоката лајицишког, п да одиста пати од клептомаиије. Муж је дотле већ доста скуио илаћао такве папуче, мале комаде чипака и друге дрангулије, које је она доносила кући — иекупљене. Али је ои своју жену, иначе у свему добру и нежну, веома волео и жалио, па је ове те непри1 То, што је код иао жандарм.

лике трпељиво • сносио. Најзад јој је узео једну другарпцу, која је имала аадатак, да свуда с њоме иде, да благо поступа, да јој скреће пажњу на друге послове и да оштро на њу пази. Да лн је то пттогод помогло — не знам. ■к У Паланци (Славонија) био је пре неког времена један сажаљења вредан случај предметом интерееантних разговора, а новинарима је послужио као згодан материјал за писање. Директор тамошње ерцске школе Тодор Ракић, који је већ двадееет и пет година био заузимао то часно место, стао је у последње време путовати веома често и нретерано много, да је то већ надало у очи. А кад би га запитали о његовим честим одласцпма, он је одговарао, да је био па своме добру у Срему. —- Пре три годиие купио је био Ракић код Илока једно имање п причао је људма да је добио на класној лутрији 12.000 Форината. Али доцније је нзитпло на видело, да је Ракић иатпо од клептоманије, и да је врло вешто био пзвртпио безброј већих и мањнх крађа, док га у једној вуковарској гостпоници није ухватио келнер баш у оном тренутку, кад је смотао пож и виљушку.... Ракића предаду нолицији, а кад је ова извршила иретрес код његове куће, пронашла је веома много предмета од вреднооти), (а и читаву масу без велике вредноети, до којих је директор само крађом дошао. Одмах по ухапшењу Ракићевом појавили су се на њему знаци лудпла. Болесника одведоше у Осечку болипцу, где западе у Формално беснило. Париски »Тан« донео је ту скоро белешку о једном оваквом, оумњивом, случају клептоманије: Младп Кадусто има седамттаест годипа. Погодио ее једногадана, као иомоћник, код Пекињоа, иродавца олика и хартије. Сутра-дан га његов газда иошл.е, да наплати иекакав рачун од 25 динара. Овај оде, наплати рачун, али се не врати у дућан. Отац његов, међутим, донесе и врати газди ту наплаћену суму од 25 дииара. Овај би случај био сасвим обичан п не би изазивао нарочите пажње, да Кадусто није показивао интелектуалне абштрмалностп, по којима се могло закључнтн, да је клептомаи, то-јеот, да пати од неодр.пние жудње за крађом. Суд је е тога одредио једнога лекара, да испита дугпевно стање кривчево. Лекар је, пробе радп, поверио кривцу, да сам о себи напнше, што зна, н Кадусто је сачннио о себи извештај, који је бпо врло добро састављен п у којем излаже разлоге, због којпх он сматра, да љегова одговорпост није потпуна, то-јеет, да се не може узети апоолутно. Он ту казује, да његов отац нати често од тетнке главобоље; да његова сестра пма некакве тпфусне грознице, а да он сам још од најраппје младости има неку цеодоЈћиву наклоност ка крађн, то-јест, да га пешто неббјашњиво стално гонп, да штогод украде. Док је био у школи, крао је пера, пноаљке