Полицијски гласник

БРОЈ 3 и 4

он себм I»дуноо жмпот... мој бедни муж... .1с ли, Ана, ти ћеш казати?... После једног сахата иопуоти ,она душу. на рукама сво]е сестре. .1. У. Генијални злочинци Злочинци се деле на разне врсте. 11 ре овога долазе они, који нису имали никаква васнитања, који су невољом и рђавим примерима пали ниско и подивљали. Њихови злочини су брутални, нису смишљени, н>ихово је главно средство сила. Порекло њихова злочина не лежи у њиховој природи, већ у еоцијалним приликама. Па онда нма таквмх, који су годинама лшвелм иоштеним животом, па су онда услед неке страсти којој нису могли одолети, из користољубља, л>убави, због коцке ударили рђавом стазом. II њихови злочинм не показују какву вишу иителигенцију. Опи извршују примитивие злочине, сасвим обичне ироневере, ФалсиФиковање менмца и т.д. У много већем стемему но сви ти злочини мз невоље или из о.трасти ммтересују посмаграча и паучара оии уметппци, који, наоружани изванредпим епособностима, варају и пљачкају друштво тако, да човек не зна да ли више да се дпвн употребљеном оштроумљу или особитој смелости и вештини у пзвођењу. Иије то тако лака ствар, као што ое миоли, бити злочинац у високом стилу. Особине, које су зато потребне, као виша интелигенција, импозантна појава, брзо схватање, манири гсојп задобијају, јееу особине, које бп биле дивљења достојне кад би ее на добро унотребиле. Али од ране младости ти људи имају иагон, да своје изванредне способностп не употребљавају у корист већ на штету својих ближњих. Пре кратког времена изишла је књига иод насловом: „Ауспћшегв с1е 8'еп1е к од Масеа, пређашњег шеФа париске криминалне полиције, у којој је изнето неколико занимљивих типова тога света. Писац је мишљења да је Париз прави Елдорадо за варалице свих врста; и то с једне стране с тога што ма какав странац може олако да узме какву хоће титулу и да добије приступа у најбоља друштва; е друге пак стране због слабости и трпељивости власти, које ретко кад нађу за потребпо да ое лате енергичних корака, ноглавито због тога што веште варалице умеју да се обезбеде протекцијом у највишим круговима. Међу злочинмма, који се извршују с окретношћу п вештином, најпростнји је крађа, која ое изводи пред очима дотичнога п у исто време под његовом заштитом. Пиоац набраја вигие таквих случајева, у којима је истрага поверавана њему. V јануару 1880 год. дођоше у јувелирску радњу неке госнође Шове у Паризу, у капуцинарској улици, две личпостИ, које рекоше да су дошле из Њу-.Јорка, и предадоше дами јодпу гривну на оправку. Сутра дан дође у исту радњу један врло елегеитан господнп, који је такође један скупоцен нредмет донео на оправку. Он замоли да му ое тај предмет пошаље у његов хотел п представи се као пуковник Гастон, Американац. Кад је отац сопственице радње сутрашњег дана дошао к њему, распити-

вашо ое Америкапац, погпто је измнрио свој рачун, да ли је кућа IIIове у стању, да му набави разне скупоцене ствари, које би он лГелео купити. Он по том поручи дијадеме, брошеве, гривне, прстење. Сте то пмало му је да се преда кроз два дана. Пуковник дође одређеног да.па у д.ућан и после бирања од два сахата изабрао је вазда ј !еома скупоцених ствари, које потрна у једну црвену кесу, коју је уза се донео ; госпођини лиФеранти беху скривени у позадини дућана, н мотрили су да не буде преваре; али ииак су били преварени. Пошто су ствари биле изабрате, рече тобожњн пуковник: „Одох ја преко пута до мењачнице да разменим новац, који мн-је потребан за изравнање вагпег рачупа, а ви мп дотле спремите рачун". Мало пооле, потпто је отишао (кесу с накитом је, разуме се, оставио), дођоше она два Амерпчапина, који су дали гривну на оправку; она још није била готова и онп рекоше, како им је жао, што је морају узети, јер су при •путу. По том одоше. Дама је чекала на пуковнпка да донесе новце, али узалудно. Напослетку се уплашн у хтеде бар да се увери, да ли је накит ту. Кључ који је био у кеси, не отвараше. Морала је дати да се кеса сплом отвори, и на велико запрепашћење свију, у кеои су наћени комади цинка у облику прстења, грпвана и т.д. Оно двоје беху узели кесу с накитом а на њено место сиустили су другу. ЛиФерантн, који су присуствовали целом догађају, кривили су н саму даму да је учасник крађе; алп крпминална полиција утврдила јо њену невнпост, а п правп учиниоцн ухапшени су после шеот месеца. Још дрокијег и венггијег логгова, који је био фнзички иеобично окретан, приказује нам писац у Бандуину. Специјалитет овог лопова саотојао се у томе пгто је скакао па брзе возове кад оу ови јурилп и оа њих силазио иа исти начпн, пошто прође кроз вагоне п понешто смакне. Тако је он једном са брзога воза, ко.јн је ншао из Келна у Парнз, украо једну иутиичку торбу са 400,00(1 Франака. Ухватити га - је било врло тешко, али је ипак ухваћен иа неки лукав начин. На питање како је мот гао да се пење и скаче са возова кад јуре, одговорио је, да је иросто удешавао сигнале тако, да воз мора ићи лакше. Још већих душевних и телесних способности потребно је имати за оне велике преваре, од којих су Маое неко прпча, које по префињенооти не заостају иза преваре Хумбертовнх, ма да се није тицало тако огромних сума. Тн иустоловн сачпњавају нарочит засебан свет, на чудан иачин налазе једни друге и приљуб'љују се; али прнјатељоки се друже с правим нотабилитетима дипломатског, литерарног и Финаноијског света. Масе нам изиоои читав круг тих иустолова. У почетку оедамдесетих годнна начинио је читаву еензацију долазак неког принца Скендербега. Паризлије имају неку велику слабоот за стране пргшчеве и екоеленције, те тако ускоро донесоше повине веот о животу и иамернма принчевим, којп је као иотомак оног славног Скендербега, који је ослободио Еиир, дошао да се у Иаризу заузме за отвар е.воје отацбине. Принц је ускоро начннио велпке дугове, те полпција беше на њ скренула иажњу.

Промегшо је мггоге станове, свуда се задужпо и сад је стаповао код овог иријатоља, гроФа ( 1'устали -Боскола, на чијој јо посетници пиоало »Пуномоћнн миниетар Хондураса у Европи«. Маое, који се беше пријавио код приггца, добио овакав одговор : Његово краљевсКо височапство принц Скендербег примиће господина Масеа у недељу 3 марта, у 10 оахати. Потгшо: капетагг гарде Бијенил беј. Кримпггалип чиновшгк молио је принца да се легитнмишо; овај му јо одговорио да у Албанпјп нема никаквггх регнотара, али он има ту генеалогију овоје породпце; осем тога показа аутограм паппн, краља грчког, киеза од Монака, бивше ишанске краљице. Па онда показао му је иеколнко нисаМа у којнма му вггшп Француоки чиновгшци изјављују захвалиост на иослатнм орденима; аутептичпост Тих докумеиата није могао чиновнпк спорити. Па ггпак је папоменуо, да је Скендербегова Иородица помрла, да. тп сви документп нису иикакав доказ, да ои има право да иоси то пме. Оп саветоваше принцу, који је говорно разие језнке н бно врло ннтелцгентаи човек, да отпде пз Парпза; али ои се усиротииио п изјавпо да хоће ггајире да еачека своју нарницу. На нме неки парискн листовп, међу којима „Фнгаро" и »Голоа® беху се усудили да о њему ипшу неповољно, између осталога, да је у Италији лежао у затвору, да је оам себи дао титулу ирипца и да ордене сшгх врста врло јевтино иродаје. Иоведепа је па.ригпца п оуд, којн није много водгго рачуна да лп је то тврђење истпппто илп пн .је, осудио је уреднпке тпх лнотова абог клевете. Међутпм полиција је конотатовала, да је тобожњн нринц већ једиом био у затвору због преваре и да се у потпни зове дел Прато. И покрај свих таквих глаоова, који су кружилп о њему, прннц је игнао у најбоља друштва, давао ордене, иостављао гроФове и бароне од Енира н Арбаиије н пије хтео да поелуша полнцпјску наредбу да иде ггз зем.ве. Па питање како се зове, одговорпо је; ,/Бор ^е Каетриота Скендербег, ирестолонаоледпик од Кроје и Арбаиије, војвода од Сеи-11јера т натриције од Рима, Иаиуља и Веноције", ио том ,је ноирнчао криминалиом чиновнику имена својпх пријатеља. Да, угштао је чиновник, али знају ли вапш пријатељи п то, да сте вгг ггод именом дел Прато били у затвору? Принц је био врло гневап. Чиновпик му показа једну рану гга левој руцп, рекав му да се но томе иознаје да је оп дел Прато. Иолицпја није могла да протпв њега поступи, ношто га шгко ннје тужно. Али напоолетку иопаде за руком, да се изврши преметачина његове и његовог прпјатеља куће. Тада нађогпе ваздан ордена, докорација, дпплома. Принц Скендербег бегпе створно нарочит свој орден, орден од Епира II Арбапије. Оп је наименовао за гроФове н бароне људе, који су жудилн за великнм почастима. Његов пријатељ фустели-Бооколо такође је много лежао у затвору, беше узео гроФовску тптулу, поставио сам себе за миннстра од Хондураса, ишао је у најбоља друштва и продавао је орден Сапта Е^оза од Хондураоа. Он је играо велггку улогу кад је закључиваи зајам за Хондурао. којгг је за кратко вроме узео трп зајма у двадесот пет, шездееет иет и оеамдеоет пет