Полицијски гласник

СТРАНА 34

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 5

брђе да образује, такође, за себе општину под називом: »општина забрђска«. да се село Курјача, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине кличевачке, у срезу рамском, округа пожаревачког, и образује за себе општину под називом: »општина курјачка". да се село Слепчевић, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине змињачке, у срезу мачванском, округа подринског, и образује за себе општину под називом: »општина слепчевићска". да се село Сираково, но изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине мајиловачке, у срезу рамском, округа пожаревачког, и образује за себе општину цод називом: »општина сираковачка". да се село Мала Плана, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине в. орашке, у срезу орашком, округа смедеревског, и образује за себе онштину под називом : »општина мало-планска". да ге село Забрежје, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине обреновачке, у срезу посавском, округа ваљевског, и образује за себе општину нод називом: »општина забрешка«. да се село Буковик, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине врбичке, у срезу јасеничком, округа крагујевачког, и образује за себе општину под називом : »ошнтина буковичка". да се села Бусурић и Златово, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од општине златовске, у срезу млавском, округа пожаревачког, на да село Бусур образује засебну општину под називом: „општина бусурска", а село Златово за себе ошлтину под називом: »општина златовска". да се село Рабровац, по изјављеној жељн својих становника, одвоји од општине јагњилске, у срезу јасеничком, округа смедеревског, и образује за себе ошптину под називом : »огпнтина рабровачка«. да се село Водица, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од онштине глибовачке, у срезу јасеничком, округа смедеревског, и образује за себе онштину под називом: „општина водичка". да се село Копљаре, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од оиштине орашачке, у срезу јасеничком, округа крагујевачког, и образује за себе онштипу под називом : »општина коиљарска". Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, П№ 2655 у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО ф**—,Декар у полицијекој влужби (Наотавак) У опште може се рећи, да се тетовирања налазе само код људи, тагсо да се изразимо, енергичних диспозиција, које се већ изражавају у избору позива тих људи; њих налазимо највише код матроза, војника*), месара, рибара, ковача и т. д. То

") У Минхену има људи, који ншве од тетовирања војника и заолунсују доота кад дођу регрути (20 — 50 пФенига за јелно тетовирање).

се не објашњава тиме што енергични људи лакше сносе болове, које производи тетовирање, него у оггште у њиховом карактеру је да имају на себи нешто особито, нешто што се не стиче лако. Отресите мушке природе радо се поносе таким стварима. Код женскиња наћи ћемо тетовирања само код проститутки. До душе оно се практикује и код женскиња мање образованих народа, а и у понеким нашим крајевима, као нпр. у Босни, где ће се ретко у католичком становништву наћи девојка или жена да није тетовирана. Оне обично имају истетовиран крст на челу, на грудима или мишки. Ово се бесумње нма приписати католичким Фратрима, који су своје стадо верски заглупили. Све ово што смо довде. казал н о тетовирању важи и за зликовце. Као што мало час рекосмо тетовираља ћемо наћи код енергичнијих природа: убица, разбојника и т. д. а и код сладострасника, као што су педерасте. Имамо још да каж.емо, да се поштен човек задовољава снеколико Фигура: матроз има сидро, број година и почетна слова свог имена, војник мач или топ, месар нож и секиру и т. д. (све то већином на руци до ла.кта). Пепоштензг човеку није то доста, већ се кити чинећи алузије на свој злочин, обележава руку знацима, који прете некоме осветом, или у којима себи претска3 УЈ е рђав завршетак живота (нпр. »свршићу на вешалима®). Покварени људи тетовирају се чак по скривеним деловима телаДа се пак међу енергичним и морално палим људима налази много злочинаца са свим је природно, и нрема томе ако су многи злочинци тетовирани, онда је просто исти узрок (неморална диспозиција) имало два дејства ,'тетовирање и злочин). То је сва веза између тетовирања и злочинца, али она за то за пас није индиФеретна и свако тетовирање притвореиика мораће нас заинтересовати. Али да се не тетовирају само злочинци и злочиначке природе доказује пре кратког времена обелодањени Факат, да је данас међу младим енглеским племићима с престолопаследником на челу, највећа мода тетовирати се. Али то се код њих не врши на прост начин усијаним иглама, већ помоћу нарочито за то удешеног апарага, да се не би осећали болови. Да је овај обичај још из давнашњих времена доказује та околност, да је Карло Блипд изнео да су за њ знали чак и стари Германи; код Трачана сматрало се оно као обележје племства, а 787 забрањен је овај »безбожнички« обичај. г) Ксд умно болесних. Једно од ионајважнијих питања је такође, у којим случајевима је иследник обавезан да неког окривљеника или особито важног сведока нредсгави психијатрима. Само се по себи разуме да ће се лекару упутити човек који је очигледно луд, блесаст, који видно пати од меланхолије итд., но то се чинило и ире сто година дана; али развиће иравне и медицинске науке захтева данас, да се обрати пажња и на такве умоболне, које сваки лајик не би као такве познао, и да се спречп да се не казне у истинн болесни људи за оно што су у свом лудилу почииили. Само крајњом брижљивошћу и строгом савешћу можемо попра-

вити један део тих ужасних грехова из ранијих времена, кад су небројеиа умно болесна створења доста пута најсуровије кажњавана само с тога гито се мислило да су дело учинила из пакости или особите покварености. Посматрајући тачније ове тешке и нсалосне односе човек готово долази до убеђења, да би ваљало испитати душевно стање сваког окривљеника, сваког сведока, који је важан и ако нема других исказа осем његових. Само разлози целисходности, потреба да се уштеди новац и време сметају нам, те не можемо уводити такву обавезну истрагу. Али пошто не можемо то чинити, онда нам налаже наука, савесност и хуманост, да бар не поступамо тесногрудно, ако нам се у души појави макар и најлакша сумња о томе, да ли је неки окривљени урачунљив или није, да мотримо на све моменте, који једног човека чине сумњивим у душевном ногледу и да не презамо и опет упутити неког окривљеног психијатрима, ма да су ови раније означили за Здраве неколицину других, које смо ми сматрали за сумњиве. Кад се један правник у медицинским питањима вара, за то га нико не може прекорети, а кад се по сто пута уза ; 1удно обраћа психијатру, то му онда само служи на част његовој савесности. Сваки лекар моћи ће му казати, да и стручњаци имају највећих тешкоћа доносећи суд, да ли је неко лице болесно или здраво, а сваки поштени мислилац признаће да је боље многе здраве ирегледати јесу лиурачунљиви него осудити једног јединог који због своје болести не може бити одговоран. Упознамо ли се са ствари из ближе, увидећемо пре евега, да и овде иследник мора у извесном, знатном степену биги стручан. Он мора бити бар у толико обавештен, да, не чинећи и сувише крупне грешке, зна кад ће питати психијатра. Од иследника зависи целаствар. Ако се он кад затреба обрати психијатру, онда одговорност прелази на овога; не обрати ли се, сноси је сам иследник. Али да би био савесан и да не би целог свог доцнијег жавота себе горко корео, иследник ће боље урадити да у припитивању лекара претерује но да му се и сувише мало обраћа. Али да би опет било извесних граница и да се не би дало иовода сувише излишним испитивањима, иследиик је принуђен, да стекне извесну меру зиања. Иризнајемо да то није лако, али и иследничка служба уопште није лака. Њена сватешкоћа састоји се у томе што иследник мора да стекне многа знања, која су му пре била непозната. Како ће иследник стећи знања, која су му потребна за овај случај има више путева. Пре свега потребно је да ироучи извесан бро.ј уџбеника о судској ггсихопатологији; ма колико да ово у почетку изглеДа тешко, после неког времена човек се уведе у ствар, а нарочито ако је при руци стручњак, који ће много што шта показати и дати упутства која дела да се читају. Али све оно што иследник тако научи мртав је материјал, ако на томе остане. Мисли ли иследник озбиљно да се спреми за свој позив, онда му не осгаје ништа друго до ли да седне на школску клупу и да неколико семестара слуша предавања о душевиим бблестима. Само кад нам се на