Полицијски гласник

ВРОЈ 5

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 35

живом објекту демонструју и објасне поједини случајеви кадри с-мо, да практично и с коришћу применимо оно што смо у књигама научили и да опи.сане појаве на праву меру доведемо. Ни најбоље кљиге нису кадре да читаоцу даду тачна разумевања који степен неког појава хоће да каже писац. Говори ли се у књигама о »збуњеном погледу," „неуредном говору", »лаганом премишљању® и стотинама других сличних израза, лајик Ке под тим свакад разумевати или сувише миого или сувише мало, т. ј. он ће или какав незначајап, збуњен поглед, као што га имају сасвим нормални л^уди, сматрати као сумњиви »збуњени поглед, (< или ће пак мислити, да се под тим појмом разуме ужасно бечење очију итд. и сматраће многи одиста психопатички »збуњени поглед® каосасвим нормалан. Шта је у овом погледу правилно, то иследнику може показати лекар за душевне болестп на живом материјалу а не у књизи. Најпоучнији су за иследника његови сопствени случајеви, у којима види, како лекар иепитује пацијенте, где може дамного што шта уочи, па онда добија и стручњаков елаборат на увиђај. Али ако иследник тај слаборат, с трудом израђено мишљење, про^ чита површно, и констатује да ли ту пише само »умно болестан« или „здрав," онда је природно да неће ни из тог мишљења нити из стотитину других извући никакве користи. А како би пак лако могао да одатле много научи! То лекарско мишљење претреса један случај, који је иследник испочетка имао у рукама, он је пацијента добио као »здрава, к у њему су се зачињали први знаци сумње, он зна шта је он сам мислио о ствари уопште и о сваком поједином симптому. Тада он добија опшпрно стручњачко мишљење, у коме налази оно, што је он као лајик видео, стручњачки описано и објашњено, те тиме може кориговати своје сопствено схватање. Буду ли му неки моменти нејасни и Сумњиви, свакад је у могућности да се обрати стручњаку те да га овај поучи и ствар му објасни, у кратко он је у положају да из неколико елучајева своје сопствене праксе толико научи, да бар зна како да ради у будућности. Наравно да је претходно потребно, да пацијента најтачније посматра, да лекарево мишљење брижљиво проучава, од стручњака тражи објагињења и да је важније случајеве проучио у књижевности. Као (зсновнцу за његове студије у том погледу најтоплије бисмо иследнику преноручили дсло проФесора КраФт-Ебинга: »ОгипЉи^е с!ег СгI т та 1 -Рзу сћо 1 о§че Гиг Јипа^еп/' које би ваљало да управо иа памет научи сваки иследник који влада немачким језиком и који је нримио се тако тешке и пуне одговорности дужности као што је иследничка. Знатнији стручњаци покушавали су, да иследнпку олакшају у пптању, кад ће да иита исихијатра, на тај начин, што су побројали она обележја, која буде сумњу да је дотична личност ненормална. Тако би по мишљењу Сазрег Тнпапп-а иследник морао да се посаветује са лекарем, кад постоје: 1. наследне наклоности — кад је дакле познато, да су родитељи или други сродници (чак и: деца) били душевно болесни; 2. бољке, које се дотичу мозга по-

вреде главе, тешке болести са запаљењем мозга и т. д.); 3. Неврозе (епиђепсија хипохондрија, хистерија и т. д.); 4. алкохолизам, 5. извеоне телесне болести (главобоља, несаница, вртоглавица, грчеви. одузетосТј; 6. Халуцијанације; 7. Слаба интелигенција; 8. Типична периодичност извесних појава; 9. Особено држање и особен начин писања. {Наставићв ое)

К Р И В Ц И КАО СИМУЛАНТИ ДУШЕВНИХ БОЛЕСНИКА од д-ра Карда Кауцнера Ово, што ћемо сада изнети, може корисно послужити криминалистама, јер ће видети, са колико предострожности треба да доносе суд о душевноме стањЈ^ поједиттих криваца. У психијатријској се литератури може наћи, да су симуловања поремећенога душевнога стања веома ре гка, па и кад дођу такви случајевина посматрање, њихје врло лако определити, да ли се у њих може сумњати или не. Као лекар у грађанском и кривичном суду Градачком имао сам прилике да стекнем друго мишљење у том погледу, јер сам сваке године утврђивао по неколико лажних душевних побољевања. Таквнм сам швиндлерима правилно скидао образине и доказивао њихово душевно здравље, те ћу бити слободан да изиесем овде неколико таквих случајева, који су нарочито поучни за правнике. То су била већином лица под истрагом, а међу њима је било већ и осуђених, који су намеравали да избегну заслужену казну. За стручњака ретко има тешкоће кад имају да донесу суд о симуланту који говори, али ствар је са овим тешка онда, када се има посла са лицем које само ћути и ни једне речи пеће да ттрозбори. Лекарев задатак једва у неколико олакшава та околност, што поменуте појаве обично не одговарају клинично познатим облнцима тих побољевања, јер у казненим заводима многа нобољевања имају са свим особит и непознат карактер. К томе морамо додати још и то, да се у тим заводима не сме ничему иоклонити вере; треба претходно све промерити и котггртловати, па тек онда да се што год. сме употребити. По себи се разуме, да саучасници потпомажу своје другове на све могуће начине, не би ли само преварили лекара; врло је жалосно што морам константовати, да се и извештаји падзорне власти морају примати са великом предострожношћу и резервом. Једне ми ноћи, тако, јави ноћна стража, да један апсеник, који је био под присмотром, непрестано нешто ослушкује на зиду, разговора с неким, игра е1;с. Ипак нисам одмах новеровао сувише Фантастом описивању апсеничкога надзорника, 1 ) који је био некада болничар у дому за умоболне, ма да су све околности указивале на то, да је све истина, а доцније сам се и уверио

') Тај је падзорпик желео да доб .ЈЈе баш тада упражљено болничарско мосто, те се с тога хтео нарочито препоручити лекару.

да је све то била пука обмана. Поменути је апсеник био велики неваљац и често је бивао кажњаван; надало је у очи његово натмурено и душманско држање, а поред осталога жалио се како га ноћу узнемирују неки планински духови. Дуго сам посматрао тога човека, па кад сам био начисто с тим, да он симулује, казао сам му, да му то појављивање духова долази само отуда што је сувигие пунокрван, те му по том одузмем од хране што сам више могао. Ти су му се духови све ређе и ређе појављивали, док најпосле иису са свим ишчезли. Од тада је прошло доста година; тај је симулант у току тога времена врло често допадао аисе, али му се духови никада више нису појављивали. Да јеапсеник остао веран своме првоме претварању, т. ј. да је само слушао духове како говоре, можда би се овај случај тешко могао определити, али он је ишао све даље и даље, те је ствар узета као озбиљна; он се .за то осетио већ скоро еигурним, па је причао опширно не само како чује духове, већ их и види, осећа, домаша е!с. п тако се издао као симулант. Пре пеколико година појави се у Грацу једна велика варалица. Живео је на великој иози, издавао се за инжењера, увукао се у најбоља друштва и постао младожењом једне врло депе девојке, чији је отац био виши интендант. Шта више имао је толико дрскости, да је учинио подворење шефу полиције. Овај се носледњи јако заинтересује за новога позпаника и у скоро за тим стрпаше у апсу упознатога браварскога помоћника. На жалост дотле су већ многи трговци платили знатним сумама, а лепа млада чашћу својом. Апсеник је тврдио, да је пређе био ложач машина на једној лађи, те да од тога доба с времена на време олако помера памећу. Пошто се ништа није могло сазнати о његовој мрачној прошлости, а описивањима његовим није се смело поклонити вере, то му би стављено до знања, да се ти његови наступи морају подврћп лекарском цосматрању, и да ће ствар у брзо бити јасиа, попјто се наступи такве врсте обично у веома јаком степену појављују у затвору. Апсеник брзо постаде нестрпељив и наступ му се појави. Раздраженост му се појачала, добио је наступ ужасне главобоље и страшнога беснила: за то се време дерао, лупао, ударао главом о врата и при том се повредио, те је морао бити силом спречаван у томе. У току посматрања све се јасније видело, да је лудило само извештачено, а ја му објасним да сада може и главу разбити, али да мора бити миран, иначе ћу га дати везати. Он прими к знању то моје објашњење и полако престаде са својим изигравањем. Више се ништа на њему није могло приметити, јнто би падало у очи. П у овоме је случају претераност рашчистила ситуацију, као и несагласносг, пошто је апсеник и поред ужасне главобоље лармао; симуловање се овде издало и тиме, што је симулант изигравао потпуну збун>еност, а овамо је познавао околину и ситуацију. ЈедноЈ^а се дана појавио у болесничкој соби један опасаи зликовац, који је по своме дивљем изгледу и несразмерноме телу веома