Полицијски гласник

ВРОЈ 6. у ВЕОГРАДУ, ПЕТАК 21. ФЕБРУАРА 1903. ГОДИНА ТИ ^г/зпу/иг/и 1-уимпооаооооооми«д еотаисоааим>заи с<тааозадзаоаасааиаогциаисиаигоаеот еисоасотгдас<иаи ПОЛИЦИЈСКИ ГЛДСНИК Ш4НИ ЛИСТ ЗА П0Ј1ШШ БШДИОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈ? ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ МАСТИ с/угоугоо?о<узо <узо<7зо^а^-.о<у=е<угорза^>о<геа<*>ооообооооаоооо? аоо с^* оу. С/у осо с/у. с/у- с/у е>у- су. с<у сх/. с^о оу аес (>у- адо <>у. с//-. с^. с/у оу. с/у с/у. с//-. суу: суу 1уу УРЕХ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРОТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА с/>? о сп о^= >-х с//: ;//-. о-у? 0»Г060005'о&: >у. уу v/. /у >у- с/х. <уу. е/уз а<у. ооо >у. ух е/х- ооо \лг. с^г уу уу: с/у^уу- уу ооо с^о оор ел/. оу. аоо с//- с^о соо ооо с//з с/уј ооо ://- -јп!хг>

СЛУЖБЕНИ ДЕО »*• I Бегово Величанство Краљ Александар I., благоволео је на нредлог Министра унутрашњих дела, поставити и то: Указом од 15. Фебруара 1903. године. за начелника прве класе среза колубарског, округа ваљевског, Мпјаила Иетровића, начелника исте класе среза млавског, по потреби службе; за начелника прве класе среза млавског Стевана Мијаиловића, пачелника среског исте класе у пензији; за пачелника друге класе среза драгач^вског Косту Срећкови})а, начелника исте класе среза ариљског, по потреби службе; за начелника друге клаее среза моравског, округа иожаревачког, Благоја Кулића, начелника среског исте класе у пензији; за пачелника треће класе среза ариљског, округа ужичког, Бошка Пејовића, начелиика среског исте класе у пензији; за начелника треће класе среза студеничког Јована Леовца, начелника среског исте класе у пензији, за начелника треће клас-е среза подгорског Владимира Николића, ванрсдног секретара друге класе начелства округа ваљевског и вршиоца дужности начелника истог среза. Указом од II. Фебруара 1903. године, решено је: да се Миленко Чабрнћ, начелиик треће класе среза драгачевског, на основу §. 70. закона о чиновницима грађанског реда, стави у стање покоја с пензијом, која му прппада по годинама службе. да се Милан Лазић, начелник треће класе среза студеничког, наоснову§. 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусти из државне службе. Из канцеларије Мипистарства уиутрашњих Дела, Њ\» 3511 у Београду.

РАЗГРУПИСАВАЊЕ ОПШТИНА Указом од 15. Фебруара 1903. године, а па основу члана 10 закона о општинама одобрено је решење Државног Савета које гласи: да се села Гунцат н Жуља, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од општине гунцатске, у срезу грузканском,

округа крагујевачког, и образују за себе општину подназивом: »општинагунцатска«. да се село Старчево, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине црЛзеначке, у срезу млавском, округа пожаревачког, и образује засебну општину под називом : »општина старчевачка«. да се село Манастирица, по изјављеној жел>и својих становника. одвоји од општине кобиљске, у срезу млавском, округа пожаревачког и образује засебну општину под називом : »ошптина манастиричка". да се село Брњица, које сада припада општини книћској и село Суморовац, које припада општини вучковачкој, у срезу гружанском, округа крагујевачког, — по изјављеној жељи њиховпх становника, одвоје од ових општина и придодаду »општини забојничкој" у истом срезу и округу. да се села: Драча, Прекопеча и Дивостин, по изјављеној жељи својихстановника, одвоје од општине дивостинске, у срезу гружанском, округа крагујевачког, и образују за себе општину под.називом: »општина драчка". да се села: Чукојевац и Лешево, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од општине витановачке, у срезу гружанском, округа крагујевачког, и образују за себе општину под називом: »општина чукојевачка". да се села: Гледић, Бајчетина, Годачица, Дрлупа и Раваница, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од општине годачичке, у срезу гружанском, округа крагујевачког, и да прва два села образују општину за себе иод називом: општина гледићска, а остала општину за себе под називом: »општина годачичка«. да се села : Пајсијевићи, Закута, Спбница и Петропољ, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од општине губеревачке 1-1 витковачке, у срезу гружанском, округа крагујевачког, и да прво село образује за себе општину под називом: „општина пајсијсвачка", а друга три села под називом: „општина закутска". да се село Ждрело, по изјављеној жељи овојих становника, одвоји од оиштпне шетоњске, у срезу млавском, округа пожаревачког, и образује за себе општину под називом : »општипа ждрелска". да се село Буровац, ио изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине табановачке, у срезу млавском, округа пожаревачког, и образује засебну општину иод називом : „општина буровачка". да се село Кладурово, по нзјављеној жељи својих становника, одвоји од општине

рановачке, у срезу млавском, округа пожаревачког, и образује засебну општииу под називом : „општииа кладуровска". да се село Каменица, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општиие баранске, у срезу гружанском, округа крагујевачког, и да образује за себе општину под називом: „оиштииа каменичка«. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, ГШ 3869 у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕ0 »1« Декар у полицијекој елужби ... з КраФТ-Кбинг истиче неколиКо тачака, које могу да нас заведу у погледу духовног здравља човечијег: 1. Дело душевно оболелог човека може потпуно имати мотив као и дело душевно здрава лица. 2. Питање, да ли је дело у учиниочеву животу усамљено, не може се у својим резултатима ирименити. 3. Предумишљај, лукавства, мудре срачуњености може бити и код душевно болесних лица. 4. Тако исто може бити и свести о кажњивости дела заједно, са сиособношћу за урачунљивост. 5. Душевно болесна лица могу такође показивати кајање по извршеном делу. 6. Она могу »сасвим разумљиво говорити." 7. И у лудилу налази се методе и логике. По том КраФТ Ебинг нас упозорава шта је важно у питању о душевном здрављу. Акта раније кривице, иротокол саелушања, документа о иријави, пијанство, иознавање догађаја, пачин извршења дела, споредне околности, које са цнљем дела нпсу ии у каквој неиосредној вези: н. нр. особита суровост, излишна разоравања итд. Нарочито онда ваља тачно констатовати објектнвно стање ствари кад се какав меланхоличан, затворен човек представи н оптужи сам себе, јер може бити и лажних оптужаба протнв себе самог. Поремећеност ума може се наслућивати још: кад се злочин изврши нрема сродницима, пријатељима, државном поглавици итд., и то без икаква разлога: кад учинилац тежи да сам своју радњу што је могућно горе представи, и показује извесну апатију према догађајима, које је иначе радо гледао, кад је раздражљив и жесги се тако да то већ пада у очи, кад сувише говори илн ћути и кад неће о оделу ништа ни да чује; у таквим случајевима не вал>а сметати с ума, да код транзиторичног лудила може да се тренутно у сред умиог мрака разбистри свест