Полицијски гласник

БРОЈ 7 и 8.

У БЕОГРАДУ, ЧЕТВРТАК 6. МАРТА 1903.

ГОДИНА ТП

УОО О0О ООО ООО ООО ООО ООО ООО ООО СЈОО СЈОО ООО ООО ОУР <УС72 ООО ООО ООО ООО а <РО О ОО СЈОО ООО ОС& 000 СЈОО С<73 С ОО ООО ООО ООО ООО ООО ООО СОО ООО ОбО С/УО Сг<У5 СОО ООО СОО ООО ОУО ООО ООО С/УР 090 ПОЛИЦИЈСКИ глдсник ШЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИИИЈУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ИОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ

С/50 сло СЛС. с СП ^ЈС^> 060 ОбО ос: ОбО р^> СУУР С<У5 с<?0 СОО СД»Р ООО СУУР СбО "ооо С<У С>У) СбО РУ- Р<У5 сг>0 СУУР сгуд ОЈОК ОЈСГ ј ОЈОО (^ОО ООО ООО СЈОГ) ОЈОО ООО ООО С/УЗ С.ОО СУУР осо ООО ОУО СОО 050 (УУ С/УР (УУ 7РЕХУЈЕ 0ДБ0Р МИНИСТАРОТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЈ1А

С/50 ООО ооо ООО ОС»0 ООО 0<70 С/?о"с/гО СУ90 ОбУО ООО Об>о"""обс" ООО ООО ОСО ОРО ООО О<50 ООО 0?0 ООО О90 ООО ООО ООО ООО ООО ООО ООО ООО (УРО ООО 050 Обо 060 ооо ОРО С/?Р ООО ООО ООО ОбО 0<рО СУУО уу: оу

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО

Лекар у полици|екој елужби 4 Код хипнотизма У иостојање хиппотизма не може се више сумњати и ми иследници морамо се у главном с њим упознати. 0 њему су писали многи научари. као Делбрик, <1>орел, Бернхајм, Сили, Рибо, КраФТ -Ебинг итд., а и постоје многи часописи који се ноглавито њиме баве као »Кеуие с:1е Г Нурпо1л8те к и „2еЈ1;зс.ћгЈ0: Шг НурпоИзте/' Дакле за нас је иследнике нотребно да се бар површно упознамо са суштином хипиотизма, ако смо ради да. знамо кад постоји случај хипнотизма, т. ј. кад је потребно да припитамо стручњака. Човечија личност састоји се из на.јмање две шаблонски дељппе сФере : из будног стања и сна. Последње стање, сан, познато пам је. То је оно стање, када у сну, у буновности или расејаности радимо нешто друго но што мислимо. У сФеру тога стања долази и хипнотизам, који је дакле најсроднији сну. Али ако хоћемо да хипнотизам доведемо у супротност са сном, онда ћемо га по Форелу означпти као стање сугестибилите/га. Сугестија ,је иак то кад једно лице другоме ироизведе дпнамичку измену у нервном систему с помоћу изазивања нредстава, да та измеиа бива или је била. А аутосугестија је она сугестија, коју неко лице свесно или несвесно на себи самом произведе. Позната су четири покретача: 1. натцриродна дејства — магпетизам, мезнеризам, слутње, визије итд.; 2. Сугестија; 3. Све соматичне теорије о нериФерним падражајима живчаних врхова (фиксирање погледом, глађење чела итд.) Али у науци важи само теорија нод 2, јер је науком доказано, да се хипнотизам ироизводи стварањем представа. Како би се то технички извело, излишно је овде расправљати. Онај ко осећа да је позвап да с тим опасним стварима манипулише, наћи ће упуства готово у сваком уџбенику хипнотизма. Али најбоље ће бити да таква експериментисања остави лекару. У хипнози разликујемо четири степена: I. Сомноленцију, каД дотични још може отворити очи;

2. ЈГак сан (Нуро1;ах1е сћагте), кад већ мора следовати сугестији; 3. Дубок сан, сомнабулизам с амнезијом поеле буђења. Милер дели трећи степен још на један део. Тај део састоји се у томе пгго хипнотизована личност и по престанку хипнозе још стоји под утицајем онога, што јој је сугерирано. Даље имамо још да разликујемо: Менталну сугестију, код које просто мисао једне личности дејствује опредељено на другу. Већ Пероне прича, како је он наредио једној личности да свира на клавиру докле јој он у мислима не заповеди да престане. Он је стао иза ње и кад је за време свирања енергично помислио, да сад мора то лице престати да свира, оно је одједаред прекинуло свирање. Ретроактивна халуцијанација , код које се некој личности сугерирају неки догађаји као да су се збили и у што она верује, ма да се они нису збили. Негативна халуцијанација, код које се некоме сугерира да не постоје околности које одиста постоје (н. пр. сугерира му се, да је неко присутно лице отишло, после чега га он не види, ма да је оно још ту.) Упитамо ли се сад, докле допире код људи моћ хипнотизовања, чућемо н. пр. од Форела, да се готово сваки душевно здрав човек може хиппотизовати. По Оберштајнеру једна трећина људи не може се хипнозовати никако, једна трећина донекле, а једна трећина врло добро. Лиебол и Бернхајм хипнотизовали су хиљаде људи, од којих се врло мало одупрло. Ветерстранд је између 3148 лица нашао само 97, које није могао хипнозовати. Рентерген и Еден нашли су од 414 лица 395 која су била примљива. Уопште може се рећи. да су 80 до 96°/ 0 ; људи пријемљиви. Овде нису урачунати душевно болесни, који се готово никад не могу хиинотизовати. У хипнози се могу људи довесги до стања да не знају неки језик (Форел), да буду животиње или другог пола, или других година (КраФт -Ебииг); изоштре се чула и памћење (Оберштајнер); хипнотизовани познаје н. пр. по воњи сопственика неког предмета; служавка једног католичког попе може да набраја латинске и јеврејске цитате, што у будном стању није могла учинити; једна стара дама преобраћа се једна за другом у сељанку, ђенерала, мало дете и младића. Ако се хипнотизованом сугерира, да учини иешто у неком року, он ће то учииити, иепрестано осећајући да га; на то нагони онај , који га је

хипнотисао; ако му ]е пак сугерирано, да је оио што изводи његова сопствена идеја. За нас иследнике је хипнотизам у толико од важности, што се њиме могу почииити разне злоупотребе и злочинства. Тако је једаи проФесор медицине пред својнм слушаоцима узео од једне хппнотизоване даме признаницу од 6000 динара, пошто јој је сугерирао, да јој је некад иозајмио ту суму. У циришком правничком друштву заклео се један хипнотизовани дечко, да му је један од присутне господе украо торбу, а после поновног сугерирања опет се заклео да никад у свом животу иије тако што казао. Лијебол и Бернхајм паводе да је сугестија проузроковала многа побол.ења па чак и смртне случајеве. Ствар можда изгледа невероватнија но пгго је. Многи војни лекари тврде да човечја воља може у ириликама продужити живот; и. пр. тешко рањени одрже се у животу док не наступи какав очекивани догађај, докле и. пр. не дође сродник или пријатељ, који је зват. Пошто има тако јака утицаја воља на живот и умирање у нормалном стању онда, се мора и држати, да се та.ј утицај у ириликама мол№ и туђом вољом сугерирати. Према томе једино се и могу сугестијом, управо аутосугестијом, објаснити слутње о смрти. Па онда хипнозом се могу нанети разпе повреде. Хипнотизер може сугерисати женама да добију менструацију пре времена или доцније, па онда може једним додиром руке произвести читаве раие. Ако је то истина, онда се не треба чудити, кад прост додир прсТом и тврђење, да су ту и ту обележја рана, произведе црвена места. Сад да завршимо. Све ово гато смо довде рекли, нека послужи иследнику са.мо као ономена, да у сумњивим случајевима потражи лекарев савет, и његово стручњачко мишљење.

КРИВЦИ КАО СИМУЛАНТИ ДУШЕВНИХ БОЛЕСНИМ од д-ра Карла Кауцнера —з Од тада је постао нем и говорио је у почетку само штитећи своје интересе. По том је почео да одбија храну, а иначе се ипак уредно нонашао, ну кад и кад је направио ио неки скандал. Циљ му је одбијању хране бпо тај, да својим рђавим изгледом лица завара очи оведоцима, који су позвати са свих страна да га упозиаду.