Полицијски гласник

ВРОЈ 7 и 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 51

Кретање криминапитета у преетоници (од 1896—1902 год.) Полазећи увек са гледишта, да су међу миогобројним полицијским делањимау свима иравцима по друштво најкорисннја она којима је циљ заштита личне и имовне безбедности друштвених чланова, што управо и јесте нрави задатак полиције, — ми смо у овом истом листу, а у прошлој и претпрошлој години, изложили рад наше престоничке полиције у овом правцу од 1896 до 1901 год. закључно. Рецима који следују циљ је да с једне стране продуже започети посао, а с друге, опет, да баце један општи иоглед на кретање криминалитета у нашој престоници за означени период времена, односно за последњих 7 година. Иредходно пак рећи ћемо неколико речи о кретању криминалитета у Француској и изнети неколико веома тачних и корисних закључака у овом правцу, до којих је дошао француски проФесор и криминалиста Габријел Тард. Кретање криминалитета у Француској озбиљан је предмет проучавања како од стране државних власти тако и од стране криминалиста још од 1831 год., али му никад није пристуиано са толико озбиљпости и тачности, као што је то овога пута учинио Тард, студирајући кретање криминалитета у времену од 1886—-1900 год. Одбацујући са свим статистичке податке административних власти као веома неиоуздане, и служећи се искључиво судском статистиком, Тард је дошао до ових интересантних закључака: Са мењањем обичаја и опадањем морала једног народа мења се у исто доба и природа злочина. Поједина врста злочина, као што су убиства, силовања и разбојништва стално се смањују. Може се слободно рећи, вели Тард, да су у данашње време силовања мања само с тога што је и отпор мањи. Неоспорна је пак ствар, да овај отпор зависи у главноме од моралне јачине дотичног лица. Што се тиче грубих убистава, то јест оних које судови не увршћују у ред „страсних *, она су такође у опадању, по што су крађе, које су им некада биле главни мотив, данас куд и камо лакше но што су иекада биле. Данас се више не пресрећу и не нанадају пролазници ио путевима и шумама, ниги се пуца на ноштанске кондуктере, већ се свим силама пастојава да се олако, н са што мање кривичне одговорности створи каква доживотна рента. Друге, оиет, врсте злочина умножавају се у оној мери, у колико јаван морал опада. То су злочини из пожуде и сладострашћа. Жеља за лаким и угодним животом с једне стране, и одвратност према раду с друге, ближи су узроци напредовању ових злочина. Тард је нарочиту пажњу обратио на једну нову врсту преступа — обмањивање публике помоћу разних лажних реклама. Множење ових преступа, а нарочито нре-

вара, веома је знатно. То с тога, што кривци у већини случајева остају некажњеии. У ову врсту казнимих дела по Тарду долазе још и злоупотреба поверења, уцена, изнуда и т. д. Све ове врсте казнимих дела умножавају се у толикој мери, у коликој морал опада. Тард је још констатовао, да цивилизација и савремени напреци у индустрији много више користе злочинцима но судијама и полицајцима. Жељезнице, телеграФИ, телеФони, велосипеди, аутомобиле куд и камо су корисиије за прве но за друге. На крају својих излагања Тард је нагласио, да су данашње власти, овакве какве су, немоћне у борби са злочином. Оне, по његовом мишљењу, треба да су и многобројније и савршеније, а обичаји да буду строжи, па тек онда да буде успеха. Ово су два главналека које Тард предлаже ради еузбијања злочина. Да видимо сада како је у овом погледу стајала наша престоничка полиција у поменутом периоду времена. Почнимо прво са убиствима као са најважнијим и најопаснијим међу свима злочинима. Извршено их је: У 1896 години 3 ,, 1897 » 2 „ 1898 » 5 ,, 1899 „ 2 „ 1900 » 4 ,, 1901 в » 1902 » 3 Као што се из изложеног види, у току последњих 7 год. извршено је у нашој престоници 19 убистава, дакле без мало по 3 годишње. Од свих ових убистава, само су њих 2 имала за мотив користољубље, а остала су резултати и то: међусобне свађе 4, службене дужности 4, љубоморе 3, несрећних случајева 3, нужне одбране 2 и освете 1. Убиства из користољубља извршена су у години 1897 и 1898, што ћерећи: да у току иоследње 4 год. у ирестоници није било ни једног убиства из користољубља. Овај очигледни напредак наше полиције на пољу штићења личне сигурности престоничких грађана у потпуној је сагласности са Тардовим тврђењем: да су у данашњем добу груба убиства у опадању. Тако исто радо усвајамо и овде примењујемо његов закључак о јачим властима и строжим обичајима, јер да је тога код нас било у довољној мери, убиства из свађе, освете и нужне одбране била би бар преполовљена. Сматрамо за дужност напоменути још и то, да су сви извршиоци ових убистава иохватани и предати суду на осуду. У убиствима из користољубља учествовале су 4 убице, од којих је један оеуђен на смрт, два по 20 а један на 15 година робије. Како ове тако и остале убице из нижих су друштвених слојева и без икакве интелигенције. Скоро половина од њих билаје раније осуђиванн за разне, махом прљаве кривице.

Покушаја убистава било је у означеном периоду времена 38, и они су извршени: У 1896 години 6 » 1897 ,, 12 „ 1898 ,, 4 » 1899 „ 7 »1900 ,, ,, 1901 » 3 » 1902 » 6 Потражимо ли узроке оволиким покушајима убистава, наћићемо их : у међусобној свађи за 11 случајева, у л^убомори за 13 случајева, у освети за 5 случајева, у користољубљу за 2 и у душевној поремећености за 1 случај. Необорим је Факат, да би се ови покушаји убистава, а нарочпто они који су нотицали из међусобних евађа, били бар за половину мањи да су органи сигурности били многобројнији. За утеху је пак, што су сви извршиоци и ових дела похватани и предати суду на 0С УДУ, а карактеристично је, што се користољубиви циљеви, и у овој врсти казннмих дела, не јављају у току последње 4 године. Детоубиства су веома ретка у нашој престоници и у току носледњих 7 година било их је свега 6 случајева, од којих су 3 и до данас остала непозната у погледу њихових извршилаца. Сва три остала детоубиства извршена су од стране с.лужавака, које су похватане и предате суду на осуду. Детоубиства, чији се извршиоци нису могли иронаћи, ова су: а) Марта 18. год. 1898 нађено је на старом гробљу једно мртво, женско новорођенче. Све што се лекарским нрегледом и истрагом могло утврдити, то је: да је ово дете било рођено живо а по том насилно уморено и доцније, нема сумње, иамерно однесено и остављено на месгу где је нађено; б) Априла 5 год. 1900 нађено је у улици »Моравској к мушко новорођенче о коме се пи до данас апсолутно ништа не зна ; в) Октобра 22. год. 1901 нађено је у једном ђубрету, близу „ Карабурме «, мртво, женско новорођенче. По мишљењу лекара, исто је било живо закопано. Ако грижа савести — тај најнемилосрднији полицајац и најнеумитнији судија не буде учинио с-воје, ма и после неколико година, злочини ови остаће за иавек непронађени. Ово с тога, што се код нас, услед честе промене чиновника и неуређења полиције сигурности, готово сви моментано непронађени злочини иосле извесног времена са свим заборавлЈају. Да је и колико је ово штетно по интерес службе, излишно је, мислимо и доказивати. И ако саМОубИСТВа нису по нашим Законима казнима дела, ипак их овде уно симо само с тога, што су п она предмет| делања полиције сигурности. Многа од њих, а нарочито она где самоубица не оставзђа за собом никаквих писмених изјава," у'већини случајева сумњиве су природе Џ као такова морају нодлежати иајбрижљивијој истрази од стране органа сигурностн. Сем овога, она су и иначе у сваком погледу