Полицијски гласник

ВРОЈ 7 и 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 53

ооразовањем разума иде руку под руку образовање срца и нарави. Нема еумње, да то образовање непосредно утиче насунрот злочиначким нагонима. Образовање у том смислу оплемењава човека, развија му карактер, те тиме огромно распростире утицај на поправку морала. Највећи немачки песник Гете казао је за материјално образовање, да оно даје слободе духу и даје нам моћи да владамо сами собом. Образовању у том смислу ггредмет је и садржина хармонијско развијање разума нарави, срца и духа, те је оно у истини најјача грана, коју треба да ностављају држава и друштво противу злочнна. И ако се бурни таласи распаљеие страсти високо дижу, разбијају се о ту брану; и ако демонска снага греха и злочииа може да буде врло велика у извесним тоенуцима, ипак у материјалном образовању налази она своју учитељицу и владарку, која је учи, уздржава и уме да сачува од свега онога, што би вређало правни и вдрални поредак. Образоваве се до тада у миого случајева показал(, истина, немогућим да сачува људе одтешких злочина, али то треба довести у веу са Фактом, што се у да-: нашње време н;јвећм пажња обраћа образовању разума, сранмерно се и сувише заноставља развијпве живота нарави и срца. И сувише 6 ј нас далеко одвело, кад бисмо опширно нисивали везу, која постоји између тога здностранога образовања разума и садашњ^ превладног правца; скрећемо пажњу садо на то, да је она последица пустога -Чтеријализма, који је овладао великим круовима модернога друштва. Материјализа. ,• правом сматрају сви мислиоци ширих ПО гледа као иајвећу несрећу, која стоји ш Н у Т у културном нанретку како других, та 0 и српског парода. Опасност је близу, д& ће се образовање кретати само тим једн<_ Т р аним правцем н тражити себи циља у Рзвијању интелектуалних моћи ; поред тс^ — образовање је срца бескорисно. Криминалистика је у тању да укаже ирстом на последице тогг. једностр аНО га ()брЗ.ЗОВ8,1Б8. разуМЗ, Ј Н6 С9-М. ДОСТ9. В6лики број злочина чине та1 ђ осрбе, које стоје на високом ступњу и » елекТ у алног ооразовања, већ је и сам тицр Оое1 Ј НО 0 ТИ ЗЛОЧИН9.Дс1 постао Сс1 СВИМ др> :1< Ду прЈЈ свем том није једини узрок су\ вости ^ 11е _ милосрдности и тврдоћи срца скључиво култивисање разума. Већ се повише пута обраћа. пажња па то, да су постали ређи злочц^ ко ј и се извршују у наступима бурие ј )асти; моде})нн злочииац чини најтеже 1 ШИМС) дело мирно, хладно и разумно, оба:^ е се иа све, па и најмање појединости ЗВ р_ шења, а да се каје то је најређи с . 1а ј_ И по тим рђавим последицама може се , и _ дети, да се једино култивисањем иаЈ, и л.удске може успети, да се људи иблагор^ и морално поправе. Кад бисмо се посл жили статистиком, и бројеви би били 1 страпи образовања срца и нарави.

Познато је, да је у наше време веома распрострта та врста образовања, на велику штету јавног и друштвеног опстанка. Полуобразован човек прекинуо је са религиозним заповедима и догмама, напустио је веру, а није образовао срце и дух, што би му на место религиозних прописа прибавило благо етичких истина. Код њега је нестало граница, које су га вером и учењем религије уздржавале од злочиначких покушаја, друге нису постављене — никакво чудо, што је баш међу полуобразованим људима огроман број злочинаца. Образовање се не сме тиме задовољити, што ће маси одузети веру; оно треба у накнаду за то да је упозна са истинама етике (наука о моралу), иначе је велика опасност да такав полуобразован човек не поклизне, и, немогући опрети се, падне у замке злочииа без наде на спас. С тога криминалистика може слободно рећи: боље необразовање, него полуобразовање. Ово је последње — полуобразовање — проклетство нашега времена-; људи најразличнијих погледа сложни су у томе, што пајвише њему приписују кривицу за ширење криминалитета. Што више буде расло цењење духовних и моралних особина, у колико се наш народ буде више сећао дужности да одржава идеализам на достојној висини, и да не сматра као' циљ животу само задовољавање животињских страсти^ у колико се више буде увиђало, да је образовање срца и нарави бар толико потребно, колико и развитак интелигенције у човека, у толико ће то све у већој мери допринети самоме образовању, а број злочина знатно умањити. Образовање не даје само моћ, већ, у случају да се правилно разуме, даје вишу моралноет и појачану свест о дужности. Доб. В. Б.

Црофееиомални коцкар

Нагон, да се огледа срећа, и сувише је дубоко усађен у човечију природу, а наше данашње ирилике, у којима новац постаје све то већа сила, која ирибавља уживања, све га то већма појачавају. Оно пгго илемените, снажне, природе .гледају да постигну радом, предузећима и шпекулацијама, ситгти л>уди хоће да до тога допру на олак начин, уираво они хоће, као што наш народ вели, »хлеба без мотике." Они покушавају да се обогате срећним слу•чајем. До душе било је много великих људи, којима је владала ова гадна страст, као што је нир. чувени немачки војсковођа Блихер. Законодавства разних земал.а учинила су са своје стране све, да се ишрењу и разгранавању те заразе, која упропашћује многи свет, стане на пут. Полиције су иредузимале пајстрожије мере. Али све је било узалудно; зло се не може истребити. По

И ако се према горњем једиострано ин- И ц И ј ска К0НТ р 0ла ј е . немогућна, а нарочито

телектуално васптггање ие само као оескорисно, већ и штетно са гледишта нредохране од казнимих дела, ииак има још једна врста образовања, чије су штетне последицо много веће, на име нолуобразовање.

т великим градовима. Хазардна игра је књива, међу тим игра у приватном друЧу, игра, чији се карактер не може док 'ти, непристуиачна је иолпцији, неприот ччна је у толико већма што у таквим

играма учествују лица од врло велика ноложаја и угледа. По великим светским градовима оснивају. се читави клубови, у којима се у највећој мсри коцка. Ти клубови су нраве јазбнне, у којима многи изгубе цело своје имање, па за тим окончавају живот самоубпством.' Такви клубови наравно да не ноее наслов према свом пос.лу и циљу, већ узимају какво сасвим безазлено име. Обичио они терају свој »гешеФТ« под Фирмом ширења уметности, спорта итд. Они се настањују у елегантним кућама, имају своје статуте, свог председника, свог секретара и своје одличне чланове, који сачињавају управни одбор. Председник је обично какав странац с отменим именом и исправним легитимацијама. 'Го је достојанствен, миран госнодин у најбол,им годинама, елегантан и поуздана поиатиања, у опште непрекоран човек. У рупици од капута носи розетну каквог страног одличја и импонује сваком својим држањем. Секретар је такође странац, који у вароши живи ради нроводње или због неких студија и који је председника навео на мисао, да за њихове земљаке, за етранце уопште или за, оне, који у својим студијама или пословима имају извесних заједничких ингереса, створп једну заједничку средишпу тачку друштвеног живота. Слична лица, ни мало суми>ива, али такође ненозната, јесу чланови одбора. Клуб ангажује лакеје, одлична кувара, удеси трпезарију и елегантие салоне и почиње свој живот у врло безазленом облику. Међу тим друпггво је основано по особитим тајним статутима, којн су само њему иознати. Директор а можда и још неки од првих чланова уложили су први капитал, те нрема томе се директору обезбеђује најнре велика годишња нлата из добити, која ће се имати, тако исто и секретару, а остали Функционари имају тантијеме. Пошто је све уређено како треба, клуб почиње свој рад. Задатак је ирвих чланова, да доведу госте, по могућству нарочито младе људе, који су богати или с-у на високим иоложајима. Али клуб се не ограничава само на њих, већ гледа да иривуче свакога онога ко се сматра за џентлмепа, јер његов је циљ пре свега да створи велику посету и да иза копрене друштвеног интересовања екрије праве циљеве друштва. Сваког дана приређују се у клубу изврсне закуске, које су за чланове клуба и њихове госте врло јевтине. Они који једном дођу, долазе и даље п расиростиру глао како је тај клуб дивна установа за заоављагве. п уживање. То, наравно, примами многи свет. Како који дан клуб добија све већн број члаиова, које иредседпик очарава својом личношћу, духовитим шалама и разговорима. После закуске није се кава и иуше изврсне цигаре, које је нредеедшш, како сам нрича. добио преко једиог (фијатеља из Хаване по врло јевтнну цену. Докле се један део друштва у ејајно осветљеиом салону забавља у разговору, дотле се.на другој страни други део природно саставља сам у серклове и ночиње разне игре. Гости почињу учествоватн у играма све више п више, улажући све веће еуме новаца, а нредеедипк их ненрестано оиомнп.е да не играју на велико. Неко између гостију 1на-