Полицијски гласник

ВРОЈ 10 и 11

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 75

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО

Позмавање и употреба оружја (за иеледнике)

Да пишемо о оружју наводи нас та околност што оно игра врло важну улогу у нашем иследничком послу и што је врло мало иследника, који би скроз познавали све оружје. Вели се да је сваки здрав грађанин дужан служити војску, али врло је велики број оних који је нису служили. Па и они, који су били војници, не разумеју се сви бог зна како у оружју. До душе из најбољих књига и уџбеника о оружју неће никад ништа тачно и јасно научити они, који нису у свом животу узели пугпку у руку. Може неко бити одличан правник, па да опет не зна како се пуни пушка. Према томе хиљаду пута нам је кориснпје, да замолимо првог ловца на кога наиђемо да нам неколико пушака и пиштоља покаже и објасни, но да проучимо читаву једну књижевност о оружју, Наравно да ће најдаље отићи онај који се од младости бавио оружјем, интересовао се за њ у сваком погледу и напослетку допунио своје практично знање добрим и новим делима о оружју. Онај који је тако радио моћи ће, кад буде у питању какав злочин, више видети и урадити но тако звани »стручњаци за пушку«, пушкари, који можда могу врло добро да склопе пушку из делова, које су добили из Фабрике или да поправе какву стару кремењачу, али о балистики, о техници пуцања и другоме немају ни појма. Пре свега овде ћемо посаветовати сваког иследника, који не зна ништа о оружју, да се обрати оним људима који о томе имају знања, те да му они све покажу и објасне. Само се по себи разуме, да ваља учинити и неколико огледа у пуцању. По том он мора (тако и иследник који има практичног знања) у добрим књигама проучити оружје, да доцније, кад наступи какав озбиљан случај, може корисно применити то своје знање.

1. Ватрено оружје Што се тиче познавања оружја, иследник је у куд и камо тежем положају но војник, јер мора познавати много већи број оружја но овај. Војнику је довољно да познаје оружје, којим су наоружане војске културних народа, осем ако није вољан да се посвети проучавању историје оружја. Друкчије ствар стоји са иследником, у чијој области могу играти улогу оружја свих земаља и времена, а ако где год прегледамо богату збирку оружја, биће нам јасно, да се многа кривична радња може извршити исто тако с каквом старом кремењачом као и с неком магацинком најновије конс/грукције. Познато је да се често дешавају несреће из непажње приликом огледања и показивања старих пушака. Узрок је томе с једне стране што су на старим пушкама поједини делови олабавили, ас друге стране што онај, који њоме манипулише, не по-

знаје њихову конструкциЈу и начин пуњења Такве пушке уопште не Функционишу правилно и према томе оне се могу лакше саме одапети но модерне пушке, које су тачно израђене и на које смо навикнути. Валхаузен (1615)је сматрао даје потребан 91 раздео да се испали једна пушка, докле су 'за. модерну Ремингтонову, Винчестрову, Левеову, Маузерову, Манлихеровачу ит.д. потребна само три до четири раздела. Али и иначе може чешће каква стара кремењача или капслара да дође у употребу, нарочито по селима, где још много има тога оружја. Тако су ми причали, да је један слуга, да би извршио самоубиство, изабрао из збирке оружја свог господара једну стару пушчерину, о којој је због њеног огромног калибра мислио да ће најбрже задати смрт. Да је тај човек имао намеру, да кога другог убије, можда би се послужио истом пушком. Ваља имати на уму, да се код сеоског становништва налази у употреби много оружја старог система. Сељак и сваки сиромах човек, који нема у изобиљу новца, воли да купи оно што је јевтино. Према томе он купује оне пушке, које су изишле из употребе. Тако то бива код сиротиње у свему. Што год је изашло из моде, управо оно што је припадало моди, купује сиромах човек за мале паре. I V опште

Погато иследник никад нема нити ће имати посла са топовима, митраљезима и сличним убојним оружјем, то га може интересовати само ручно ватрено оружје, т. ј. оно оружје, које поједини човек може са собом носити и из слободне га руке испалити. То су пушке, ништољи, терцероли и револвери. Сва та ручна оружја имају као заједничке саетавне делове: цев, кундак, ударач и украс. Прва три саставна дела и чине, те се поменуто оружје разликује. Ако је цев дуга и кундак тако удешен, да га човек приликом пуцања може наслонити на раме, онда то оружје називамо пушком. Ако је цев кратка, а кундак повијен на ниже и може се држати у шаци, онда то називамо пиштољем, терцеролом, револвером. Ако је код неког ватреног оружја упаљач тако удешен, да се пуњење врпш спреда, онда то називамо спредњачом; пуни ли се цев позади, код ударача онда је то острагуша. Ако је ударач код кратког ватреног оружја тако подешеи, да се свака цев мора пунити засебно, онда је то пиштољ или терцерол. Има ли оружје једну једиту цев и један окретни котур са више метака, онда је то револвер. Је ли пак код неког кратког ручног оружја ударач притврђен са стране и лежиште такво, да допире до уста или бар до једног дела цеви, онда је то пиштољ; али ако је ударач утврђен у кундаку а цев није притврђена за лежиште, већ је без њега притврђена за ударач, онда је то терцерол. Само се по себи разуме да се најважније ручно орулгје, пушка, због различности цеви и упаљача, дели на небројене врсте. Дакле уопште можемо рећи: а ) Цев је метална шупљина., у којој се налази припремљена муниција, где се запали и развије гас, на потера једно или

више зрна. Она тим зрнима даје и правац. Цев је сад готово само из челика, раније је била и од гвожђа, а у изузетним случајевима и од других метала (бронзе, бакра, месинга). б) Кундак је оно за шта хватамо оружје. Он не слунш само за држање, већ за њ су причвршћени и други делови пушке, ударач, карике које држе цев и остали украси. Он је готово увек од дрвета, а са.мо код малих терцерола и револвера је од рога, слонове кости, метала и т. д. в) Уааљач је справа за. опаљивање. Упаљача има на стотине врста, а свима је циљ да јаким ударом упале барут или смесу која је с њим у вези. г) Украс обухвата све друго, што се налази на оружју, а не зове се цев, кундак и припаљач, дакле: преклапуша, .задњи нишан, предњи нишан (мушица), шипка, карике, потков кундака, висак и т. д. Украс је сразмерно од мале важности, није свуда једнак нити га има уопште код свију врста ватреног оружја. Тако н. пр. терцерол нема ниглана; потков кундака наравно да може бити само код пушке, и т. д. Али и ако украс није од бог зна каква значаја, ипак се не сме сметати с ума, да он може, бар делимице, у понеким приликама бити врло важан. Н пр. било би могућно, да се неком пушком постигао какав еФект с тога, што је била одлична справа за нигаањење (преклапуша, нишан, мушица) докле се то код рђаве справе не би могло постићи. Дакле при описивању пушке увек ће се тачно спомеменути и нишани. Пошто је то код нушака на зрио врло компликовано, то ће се о њему тамо и говорити. II Вроте ватреног оружја 1 Пушке Само се по себи разуме да се пушке по свом изгледу и особини деле на разне називе: једноцевке, двоцевке, спредњаче и острагуше, пушке за сачму и пушке за зрна. Ми ћемо овде пушку иоделити по зрневљу. То чинимо с тога што је за нас важно знати врсту повреде, дакле какво је зрневље употребљено. а) Пушка кој а се иуни сачмом Сачмом назив.амо све оно мало зрневље, које се не по једно, већ у већој количини меће у пушку. Оно се дакле не утискује, већ се оставља онако расуто, а придржава га само сукија. — Зрна (танад) се или лију или »пресују«, отискују. Сачма пак добија се на тај начин што се течно, растопљено олово сипа у решето, тако да оно из веће висине пада у воду или ее с помоћу центриФугалне снаге из окретних котура сипа на вертикална решета. Да би се олово учинило течнијим, већином му се дода једна трећина до половина процента тежине арсеника, околност, која неће бити индиФерентна, ако сачма остане дуже времена у човечјем телу. Средину између зрна и сачме сачињавају тако зване »курјачице® »курјачка драмлија«, које су крупне као зрна сочива и још круцније. Оне се до душе лију !у