Полицијски гласник

СТРАНА 76

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 10 и 11

Формама као и зрна, али се више њих одједном меће у пушку, те је према томе потребно да их у цеви држи сукија. Сачма се (мислим свуда) ироизводи од 00 до 16, од које су најкрупније тако зване »курјачке драмлије", а најситније »прах«, „птичије драмлије (( . »Курјачке драмлије« немају својих нумера, оне се лију ирема указаној потреби у калупима за зрна (већином пет до шест одједаред). Крупна сачма разликује се од »курјачких драмлија« по томе, што ове последње имају унаоколо шав, траг од ливења а поред тога на врху и мали репић, или траг од њега, а то је оно место, куда је олово у калуп ливено. Услед природе сачме идрамлија с једне и зрна с друге стране пушка се дели на пушку за сачму и на пушку за зрно. Прве могу имати тању, лакшу цев, а друге напротив морају јачу, дебљу. Пушке за сачму од врло доброг материјала могу на устима бити тапке као хартија, гако танке, да се човек може о њу посећи као о оштар нож. Поред свега тога то је оружје увек добро и није ни мало опасно но онога, ко из њега пуца. Цев пак, у коју се зрно мора углавити као какав клин, у којој дакле зрно мора тако да се приљуби уз зидове цеви, да не иропушта излазак гасова, докле зрно не излети, мора бити дебља, иначе би прснула. Према томе моћи ћемо и из пушке, која је удешена за сачму, пуцати и зрном, ако му калибар није много већи но калибар цеви. Наравно да ће постигнута дистанција као и сигурност погодка бити мала, пошто цев није олучена нити удешена за зрна. Тако исто моћи ће се из сваке цеви, која је удешена за зрно, пуцати сачмом, иретпостављајући да (код острагуша, нарочито репетирки) манипулација с патронима не задаје тешкоће. Код спредњаче пушке, која није олучена, све једно је пуцало се зрном или сачмом. Али таквих пушака је данас врло мало. Ако је пак пушка олучена, није добро из ње пуцати сачмом, јер се тако квари цев. На име силином барута потеране сачме ударају о оштре ивице олука, које откидају с површине зрнаца помало олова, те оно остаје у олуцима. То после мора пушкар неким врстама турпија ишчишћавати, али тиме се мења калибар и систем цеви. Дакле нико неће хтети да сачмом квари цев, која је удешена за зрно, осим ако је потребно извесги какву особиту намеру, а тада се не води рачун хоће ли што цеви шкодити или неће. Ово што смо навели има за циљ, да иследницима скрене пажњу, да буду довољно обазриви кад хоће да по пушци закључују какво је употребљено зрневље и обратно по нађеном зрневљу каква је била пушка. Предухитрено тврђење : овде је употребљена нушка за сачму, јер је нађена сачма; или ;је овде употребљена пушка за зрно, јер се види по куршуму, није никад умесно и могло би имати за иоследицу тешких грешака. Има вазда узрока, да се нека пушка погрешно напуни, т. ј. да се у њу метне оно зрневље, које није одређено за њу. Такви оу узроци; невчштина, незнање, случај,

нестанка, набојаилинамера. Танамераможе да потекне из разних других побуда, међу којима најважнија може бити управл.ана на обману. Узмимо за случај, да је неко хтео да створи мишљење да неко зрно није испаљено из извесне пушке за сачму, дакле н. пр. из пушке, која је у опште сматрана као једина коју он има. Он дакле набави тајно једну пушку с олученом цеви, чија унутрашњост, рецимо, има шест олука. Из те цеви испали он једно зрно из веће даљине на једну мекану гомилу песка или у воду тако, да га он добије потпуно недеФормисано, у ком ће пак случају оно, разуме се, јасно показивати трагове шест пушчаних олука. На сличан начин може он такво зрно с траговима олучне цеви набавити, ако се у близини налази какво стрелиште где ћу изабрати оно зрно које је најмање оштећено. То зрно увије он у маховину и тако га тури у неолучену цев, која се неће ни најмање покварити, ако зрно стоји лабаво. Тим оружјем може он н. пр. потпуно добро пуцати на неког човека; на малом растојању ће га погодити. Кад се доцније у телу убијенога нађе зрно с шест олука олучене пушке, убица с врло великом вероватноћом рачуна, да неће сумња пасти на његову неолучену пушку, из које се пуца само сачмом. Противно овоме може се деспти да неко из олучене пушке пуца сачмом. Као што смо већ напред напоменули, у таквом случају ће на ивицама олука остати мало олова, али то је тако незнатно, да се подесном оправом лако очисти, и кад се за тим опали један метак са зрном, не остаје више никаква трага. Па онда опасан зликовац доскаче тој незгоди и на други начин. Он ће сачму увити у платно, као у какву кесицу. То платно ће се подерати тек кад сачма излети из пушке, те тако у цеви неће остати никаква трага од сачми. Дакле још једном да нагласимо : Велику оарезност мора иследник имати ириликом извођења закључака ио зрнима о иушци и ио иушци о зрнима. Наравно да ћемо увек кад нађемо сачме закључивати да су оне испаљене из неолучене пушке, а кад нађемо зрно, да је из олучене пушке дотичног калибра и олука. Али никад не ваља губити из вида, да ствар може стојати друкчије. С тога никако немојмо одустајати од разложне сумње само с тога, што се набој и оружје не подудара. А да је за расветљење таквих ствари потребно доста труда, и да се умешају стручњаци, о томе ваљда није потребно ни да говоримо. Да проговоримо сад коју о различности неолучних пушака. Најпре ће бити реч. аа). 0 цевима. «) Материјал цеви. Материјал од кога је начињена цев, може нас само у толико интересовати у колико је потребно да се спомене у описивању и можда по њему изведе закључак о сопственику пушке. Какво сељачко момче мучно да ће имати пушчаиу цев од најфинијег димискијског челика. А и иначе може се десити да се узму у рачун још какве мање споредне ствари.

Материјал неолучене цеви, цеви из које се иуца сачмом, нема иросто никаква утицаја на јачину, оштрину иуцњ а, на одржање сачми, на дистанцију, на нишанење и т. д. (по!;аћепе код неолучене цеви). То вал>а увек имати на уму. С најординарнијом, гвозденом цеви може се врло добро, сигурно и на далеко пуцати, докле напротив код цеви од најбољег челика десиће се, да се све то не може постићи. Ту се наравно није узело у обзир то, кад је цев искривљена, згњечена, напукла. У таквим приликама никаква цев не ваља. Али ако цев није ни на један поменути начин оштећена онда она, као што рекосмо, нема никаква утицаја на квалитет пуцња. На њега дејствује само набој, као шго ћемо то доцније видети. С тога никад не треба да допустимо да нас обмањују позвани ни непозваии надри-стручњаци, који у особитим случајевима с непогрешивом сигурношћу тврде: Ова сачма није могла бити испаљена из оне добре модерне пушке, јер би тада зрна сачме била отишла даље,« или обратно: в Она кукавна кремењача није никако могла да се добаци довде®. Такав суд доказује потпуно незнање, јер квалигет неолучене цеви и квалитет пуцња нису у вези. Сасвим је то друго нешто да ли је цев издржљива и сигурна за онога ко пуца. Није ваљда потребно ни да наглашавамо да је ироста гвоздена цев више изложена рђању, кривљењу, излизивању но фино израђена челична пушчана цев, а у таквом стању је, наравно и опасна, јер може да прсне, експлодира. Напослетку имамо да кажемо да кад је добар материјал, онда цев не мора бити ни много дебела. Добре ловачке пушке су увек лагане. Пушке за сачму ређе се ираве од финијих челика, пошто се челична цев мора бушити, а то много стаје. Понајбоље су пушке од џевера, тако звани џевердари, јер је материјал добар, те се цеви граде тање и лаганије. (!) Број цеви Осим материјала цеви мора се узети у обзир још и њихов број. Код неолучених пушака имамо једноцевке, двоцевке и пушк« с више цеви. Пушке за сачму с једном цеви врло су ретке. Наћи ћемо их код сељака, за које се још и дан данас праве због јевтиноће. Осим тога старих пушака с једном цеви налази се још много из старијих времена и оне се чувају због богатих, златних везова по цеви и кундаку. Па онда и оие омање пушке за дечаке праве се с једном цеви, пошто су оне за неизвежбана, невешта лица мање опасне но двоцевке. Теоријски узевши чудно је зашто се више не праве неолучене пушке с једном цеви, откако је уведено да се пуне позади. Тако би оне биле лакше а испуњавале би свој циљ исто онако као и двоцевке. Биће да је узрок тај. што се свет већ навикао на двоцевке, те с тога неће да се враћа на једноцевке. На сигурност пуцња наравно да број цеви нема никаква утицаја. Двоцевке с цевима напоредо данас су најчешће; двоцевке. код којих је једна цев на другој, тако зване Бок пушке ретко се где виђају и нису пробитачне као год ни пушке са три или више цеви. Оне су тешке и мало су ко-