Полицијски гласник

ОТРАНА. 78

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 10 и I I

Ове врста. пушака највише има код сељака. Варошки ловци не служе се више тим пушкама. Питање: »Чија је ова пушка?" или: »С каквом је пушком пуцао тај човек?® врло је важпо. На то питање моћи ћемо одговорити кад видимо пушку, да ли је из ње пуцао човек, који је љубитељ оружја, ловац, или сељак, а кад видимо опет чочовека. оценићемо с каквом је могао пушком нуцати. Приликом вршења нреметачине куће обратићемо пажњу на предмете, који су потребни само за такве пушке. Тако је н. пр. справа за натицање капсли на пиштољ непотребна је ономе ко има, острагушу. Па онда за спредњачу потребни су извесни кључеви, кесице за сачму, рог за барут и т. д. Не познаје ли иследник све те ситнице, нрибор, који је потребан за спредњаче, нека припита кога сељака, али тај сељак мора бити поуздан и поштен човек, који га неће обманути. Према свему овоме види се, да се иследник мора као и војник извежбати у време мира. Кад дође до саме ствари, онда је доцкан обавештавати се и упознавати. Не гоји се прасе у очи Божића. (наставиће ое)

Кретање криминалитета у преетоници (од 1896—1902 год.)

Што се тиче треће групе скитница скитница крадљиваца — њих Масе дели на ових десет врста: а, Скитнице, које се скупљају око цркве, позоришта, ресторана и на местима свечаности, б, Скитнице иросјаци, које се користе сваком свечаношћу да гхобуде милосрђе код публике, в, Скитнице иутници , који непрестано иду од вароши до вароши и живе на рачун гостопримства, г, Скитнице торбари , које обично иду по с.елима и продају предмете незнатне вредности, а најчешће разноврсне књиге. д, Скитнице, вође разних припитомљених зверова, ђ, Скитнице чергари који са унакаженом децом, у већини случајева украђеном, иду по целој Јевропи. Скитнице ове обично мењају народности, нити им се зна место рођења и домицил. Склони су на све могуће злочине, е, Скитнице варалице, ж, Скитнице које краду из излога, з, Скитнице, које плачкају кола, омнибусе, трамваје и жељезничке возове, и најзад. и, Скитнице, које иду ноћу са проституткама и пљачкају личности које би ове намамиле. Све скитнице из ове треће категорије склоне су на крађе, а већина и на злочине. Као и остали већи градови, тако и наша престоница има своје скитнице, у свему

сличне скитницама осталих престоница. То су вам, на првоме месту, бив. осуђеници, затим кесароши, омањи крадљивци, коцкари, пробисвети, просјаци, војнички бегунци, маса нерадника и велики број измалена напуштених дечака, којима је са свим све једно да ли ће спавати у полицијским затворима или негде на Карабурми, Старом Гробљу, Бари Венецији, Ташмајдану ит.д. Полиција их хвата, гони и протерује посведневно, али све то не помаже тако много. Док је полиција прогнала 2 или 3, у престоницу су стигли па можда и више. Може се без пре-

и, теривања рећи, да у затворима управиним има посведневно, једно на друго, по 100 Лица, од којих су 2 / 3 скитнице. То су, у осталом, стални становници доњег спрата Гл. Полиције који су, како изгледа, поделили ове бесплатне станове, јер док су једни у затвору дотле с.у други у слободи, и обратно. Да се јасније изразимо: једни излазе из затвора да би направили место другима. У току последњих 7 год. у престоници је било 37.160 иступних дела, међу којима иступи за скитњу достижу циФру од 13.991. Посматрана према времену извршења, ова маса иступних дела била је овако распоређена: Кступи за скитњу

1896 1897 1898 1899 1900 1901 1902

Свега иступа У 1896 год. 1432 5742 1760 5932 1840 5382 3160 5987 1760 4755 2100 4458 1939 4904 Поменућемо овде, најзад, још и то, да је појам скитнице врло растегљив, и да наш законодавац није нигде изразом казао које се личности имају разумети под тим именом. За правилно схватање ове стварн може, по нашем мишљењу, корисно послужити § 270 Франц. казненог закона, који гласи : » скитнице су оне личности које немају сталног домицила, нити средстава за издржавање, а међу тим не раде никакав занат, нити обављају ма ка.кву ирофесију. После свега што смо до сада изложили о кретању криминалитета у нашој престоници, може се с правом рећи, да је рад наше полиције сигурности иа овом пољу, а у означеном периоду времена, бивао из године у годину све успешнији и успешнији како у погледу спречавања казнимих дела, тако и у погледу проналаска њихових учинилаца. Као што се види из изложених статистичких података, код нас није било, у току последњих 4 год., ниједног убиства, нити покушаја убиства из користољубља, ниједне веће крађе, преваре, утаје, па ни разбојништва у току последње 3 год. Треба се само опоменути, а то није било давно, колика је бедна била сигурност у престоници пре 8—15 год., када су зликовци а 1а Илија Гавриловић образовали читаве дружине за пљачкање и убијање људи; треба се сетити колико страховитих толико и тајанствених убистава: Регине Штимац, бив. рестораторке на жељезничкој станици, Савића, бив. кафеџије код »Балкана к , Змејаиовића, бив. бурмуџије на »Варош Ка-

пији (С , за тим оног џака са исеченим лешом у бари „Венецији" чија је идентичност остала и до данас непозната; треба се, најзад, опоменути последње похаре поштанских аманета у близини парка министарства Финансија и разбојничких напада на златара Јевтовића и дуванџију Живковића, свега овога треба се, велимо, опоменути, па тек онда нотпуно појмити колико је важно ово што рекосмо о кретању криминалитета у нашој престоници, а у току последње 3—4 године. Ван сваке је сумње, да се за овај успех има, на првоме месту, захвалити већој активности полиције сигурности у означеном периоду времена, али је тако исто неоспоран Факт, да су томе много допринели и други узроци. Ми полицајци смо иачисто с тим, да данас код нас више нема оних старих зликоваца и крадљиваца, који су радили само „еп дгоз (( и с презрењем гледали на мале крадљивце и кесароше. Већина од њих или је изгинула у борби с полицијом или је иструнула по казаматима, а „ млађи нараштаји (( нису показали ни мало воље да се на њих угледају. У место »витешких иодвига (( старих зликоваца који су, с једне стране, доносили »славу" и новац, а с друге опет робију и куршум, данашњи крадљивци задовољавају се, у већини случајева, најобичнијим крађама или, да се послужимо њиховим уобичајеним изразом » колико тек да се живи"-. Ма колико изгледало чудновато, ипак је сушта истина, да данашњи крадљивци, бар они с којима престоничка полиција има чешће посла, знају много боље разлику између опасних и простих крађа но по неки полицијски чиновници. Не мање су интересантни и појмови о убиствима и разбојништвима, који данас владају међу нашим проФесијоналним крадљивцима и коцкарима. По њпховом схватању, то су Ђ врло глуие ствари", које приличе само „сеоским дивљацима <( , а никако нама „ цивилизованим људима (( . Што се тиче простих крађа и превара, то је, веле, са свим друга ствар. Те кривице казне се затвором, који не повлачи оков на ноге, а то је, по њиховом мишлењу, често пута боље од слободе. Ако ништа друго, човек је сигуран за хлеб и постељу, па и за мало новаца, ако је иоле умешан око других, богатијих другова. Поред ове, може се слободно рећи, очигледне промене у погледима данашњих преступника на вршење злочиних дела, изложеном напретку полиције сигурности допринела је доста и сталНОСТ већег дела особља престоничке полиције, а много више самосталност рада полиције сигурности у означеном периоду времена. Ну, како ове две ствари зависе, на првоме месту, од увиђавности министра полиције и управника Београда то је, с обзиром на несталност положаја ових личности, желети, да се оне — сталност и самосталност о којима је реч — и у будуће, па ма и путем закона, одрже. Другим речима, желети је да се што пре приступи реорганизацији престоничке полиције, чије се устројство, по тврђењу нашег старог и признатог полицајца г. Тасе Миленковића, датира још из доба Риза-иаше,