Полицијски гласник

БРОЈ 10 и 11

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРЛНА 7<Ј

Нека се и код нас установи нарочито одељење аа полицију сигурности као што је то давно и давно учињено у осталим престоницама; нека се и наша нолиција ослободи извршења, нека се образује нарочита жандармерија за престоницу у коју се неће узимати људи без икакве предходне спреме, нека се створи могућност спремним и савесним полицијским чиновницима да могу годинама, па и за све време свога службовања, остати у престоници, — па ће се онда с правом моћи тражити од престоничке полиције да потпуно одговара своме задатку, који ће се састојати у иредуиређењу злочина, ирестуиа и истуиа, у изналаску њихових учинилаца, у заилтиКавању личности и имаовине грађана, у чувању морала, и, најзад, у извршењу закона и судских одлука. Дотле пак, будимо потнуно задовољни са овим како је данас, и одајмо хвалу вредним органима сигурности који су се са толико иреданости и пожртвовања борили са непријатељима друштвеним. Д. Ђ. Алимпић

Цоеледња реч криминалне андипологије

Криминална антропологија, створена делима Ломброза у Италији, Морица Бенедикта у Аустрији и Макса Флеша у Германији, дала је богат материјал за исихологију преступника. Оне крајњости у које је при том упао Ломброзо, својом теоријом нарочитог типа, који у човечанству преставља човек преступник, одбацују и критички побијају други антрополози, као што је на пример горе поменути Бенедикт, који побија тврђење да постоји нарочити преступни тип, који условљавају нарочити склоп тела и мозга, Бенедикт тврди да нема и не постоји иарочита прес.тупна лобања или преступни мозак и да одстунања од нормалног склопа лобање и мозга која се налазе код преступника бивају и код обичних болесних људи, на конгресу криминалне антронологије који се је састао у Амстердаму ирошле године, утврђено је само једно, а то је да код већине престуиника постоји физиолошко несавршенство организма, које се може објаснити наслеђем или навикнутим иороцима а тако исто и упливом неповољних друштвених околности. Али као што се види тај је навод ■гако оншти и неодређен, да се скоро своди само на голу Фразу. Ма како да је с тим, а појмљива је жеља разумети се у преступним делима, узмућено страховитошћу појединих злочина, људско осећање тражи умирења у напорима да их објасии природним, неодољивим узроцима, који су изван воље човекове, као да се све лакше утврђује мишљење да се сва одговорност баци на судбину као што су то чинили стари. У сваком случају множина, шта више већина преступа, може се објаснити лењошћу. Није узалуд одавно казано да је лењост мати свих порока. И ништа умније нису људи од тада казали. Жеља да се не ради него да се живи по свом задоволЈСТву — то је извор, из

којега нотиче скоро сваки преступ; осим преступа којим се чине у наступу гнева или из жеље за осветом. То су преступи које Французи зову сттез равзггжпе/б (преступи у наступу страсти) и према њима ионаша се човек блаже, него према преступима, којима је у основу корист. Лењост је створила целу једну класу зликоваца познатих под именом „Сутенера" у нижим слојевима друштва и »АлФонса® у вишим. Ти људи живе на рачун жена, пропалих и других и често жене и постају њихове жртве. Једно време у Паризу се врло често нонављала убиства жена из тако званог нолусвета и уличних жена. Али много од тих убица измакну из руку правосуђа. Њима испада за руком да се сакрију тако да им се не може ухватити трага и они остају некажњени. Масе, бивши начелник детективске полиције у Паризу, саставио је интересантно статистичко дело по том предмету, и овако говори: У сењском департману, који има три милиона становника, за двадесет-петогодишњи период времена сакрили су се од полиције тридесет и осам људи, од шест стотина који су пали у њене руке. Жртве убица ,јесу. у већини случајева жене, и од њих две трећине проводе такав живот, који олакшава убиства која често врше странци и којих нестаје без икаквог трага по коме би се могли гонити. У осталом сви преступи „убица жена (с тако се у опште комбинују да је полицији често немогућно открити убицу, па ни ухватити им трага, јер се они умеју да користе научним открићима. Али ако нреступници умеју и сами да измакну из руку правосуђа, то и оно врло често, из сасвим непојмл>ивих узрока, пушта из својих руку убицу, који је потпуно свестан свог преступа. Тако је било недавно у Паризу, кад је било сасвим непојмљиво зашто је порота оправдала, и ослободила Мориса Мартена, који је убио своју љубазницу, играчицу, која је играла у разним каФе -шантаиима под именом Алиса Аликс. Ослобођавање тог убице узбудило је не само сву Француску, него и европско јавно мишљење. Немачки новинари јавно су тврднли да су Француски поротници сишли с ума, а Француски публицисти и новинари трудили су се да објасне то загонетно држање поротника завођењем од стране красноречивог браниоца осуђенога, Анрија Робера. Једни су говорили да је адвокат хипнотисао поротнике, док су други објашњавали то ослобођење убице, као и остала, упливом горе поменуте школе криминалиста антрополога, од којих врло многи тврде укорењеност' преступности код извесних људи. Међутим ако је икад био какав иреступник који је најмање личио на те непоирављиве преступнике, то је био тај поменути Морис Мартен, син уредних родитеља, здрав, лепо физички развијен и леп двадесет-шесто годишњи човек; он ни по чему не показује карактерне црте дегенеранта. Он је само лењивац и неће да ради, — и то је еве. За тим настаје обична историја тако званог л Алфонз а к , живети на рачун какве женске, и кад ова више неће да га издржава, он је убија. Чудна слика развија се на суду. Оптужени је свега свестан. Он је живео на

рачун љубазнице. Она је плаћала за њега собу, куповала му одело, он је путовао на њен рачун, али онога дана кад му је она казала да неће више да га издржава он узме нож и убије је. За тим нобегне из гостионице, где су живели и каже онима који су се скупили на вику другарице убијене играчице. — „А није ништа«. И побегавши на улицу, сакрије се, користећи се ноћном тамом. Сведоци који су дотрчали на вику другарице убијене играчице, нашли су ову већ мртву, купајућу се у својој крви. У соби се није опажао никакав неред, који би сведочио о борби. Убијена је била ударена хируршким ножем у леву сису и нож ,је био пробио срце. Тражењем по соби преступника нађен је још један такав исти нож, који се зове „Скалпел" и врло оштар у орману. Мартен је био ухапшен недељу дана после убиства. На суду је се појавио леп младић, очешљан, намазан у кратко спољашњости која је доликовала његовој улози »АлФонза". в Да ли га за то нису поротници ослободили, што је леи говорили су неки од присутних. Тим пре што се на суду није појавило ништа што би оптуженоме могло служити као олакшавајућа околност у његовом преступу. — Ваши родитељи нису богати људи, али суноштени. Ви имате једног брата скулптора, а други служи код једног банкара; једна од ваших сестара удала се за једног веома чесгитог човека. Сви они зарађују свој хлеб, и сгално су вам помагали. Морис Мартен климну главом у знак одобравања. Пошто је био иступио из војске, не могући трпети војну дисциплину, он је отишао у циркус. — Пошто ми се и тај занат није допадао, ја сам се ретиио да научим управљати аутомобилима. Он је то и научио, али је у тој служби остао само месец дана. После није имао никаквог сталног занимања. На питање шта је радио пре него што је се познао с Алисом Аликс он одговори да је тражио места. А наравно да га није с вољом тражио, иошто је гледао да добије Алису. Ево како он сам прича о томе: — Ја нађем Алису у једној каФани на булевару Мажента. Ми смо били просги познаници, кад ми је она казала да су је баш сад позвали у позориште у Алгиру »Ајдете са мном, говорила ми је она. Мојега љубазника Фуро-а његова породица нослала је у Јагган, да би га одвојили од мене. али он то неће него иде и он са мном у Алгир. Он је горе на броду. Ајдете, ја ћу Вас преставпти њему. Он ће Вам дати место. Морис Мартен, обрадован, узме од своје матере 250 Франака и пође. — - Али на путу, продужи оптужени, Алиса ми иризна да је слагала; она ми је изјавила да осећа љубав према мени и да хоће да ме узме за љубавника. (Та Фраза оптуженога карактеристична је; њега бирају а не бира он даму срца.' ( — А шта је са Фуро-ом, упитам је ја.