Полицијски гласник

СТРАНА 80

— Ја сам му вратила његову слободу. Његов отац дао ми је да потпишем писмено, по коме се ја одричем њега. Ја сам слободна. Он ми је обећао наћи место у Алгиру. ГЈутовали смо осамнајест сати и у Марсељу се укрцамо. У Алгиру је Мартен постао жртва антисемитске политике. Бар тако он уверава. Ја уђем у каФану Бордо, без икакве намере, куда долазе сви тамошњи Јевреји. Тада ми моја љубазница рече: Ти мене вређаш. Тебе сматрају за Јеврејина а г. Макс Режи не воле њих. Ти ћеш мене компромитовати у његовим очима (у публици смех). Ја сам протестовао, али после подужег препирања рече ми она, да ће најбоље бити да ја идем из Алгира. И она ми да нешто новаца а и сам сам имао 45 Франака и одем у Марсељ. Зима је раздвојила љубазнике. Мартен је и даље узимао новац на зајам и тражио место, а Алиса Аликс гостовала је по провинцијама. Јуна месеца 1901 год. она је се била ангажовала у једном малом месту, где се она упознала с извесним човеком, који јој је богато плаћао. Ко је био тај човек? Њега нису номињали. Он је био неки колонијални администратор. На суд су излазили разни други љубазници те играчице, али нико није поменуо име тог последњег пријатеља. Али се Аликс. Њега су цело време називали »господин из Фураса. Он је почео тим што је дао хиљаду Франака играчици. Мартен је био тада у Паризу. — Је ли Вам она говорила што о својим новим околностима? — пита председник Мартена. — Не одговара овај, она ми је казала само да један господин осећа симпатију према њој и да хоће да јој да новац на зајам. Али ја нисам знао да је он њен љубазник. — Па како сте Ви објашњавали то што је тај господин готов да да л на зајам" хиљаду Франака? Она ми је једнако говорила да хоће да ступи у један циркус као играчица и одвраћала ме да тражим зараде на другом месту него ту с њом. Она ми је писала да треба још мало да причекам, да је она нашла једног господина, који је се заинтересовао њеном судбом и да ће јој он дати новаца на зајам. — И Ви сте тога господина сматрали просто као зајмодавца. —■ Да боме. — И Ви сте сматрали да је са свим природно што један богат човек даје просго бескорисно тако велику суму новаца на зајам. — Ја сам чекао да се она врати да би о томе с њом разговарао. Ви сте и сувише наивни за човека од двадесет и шест година који проводи време иза кулиса циркуса. Играчица пошто је ; "из Фураса слала свом љубазнику омање суме новаца, у Септембру се врати у Париз. — Ви сте били у невољи, без икаквих срестава за живот. — Са свим.

ПОЛИЦИ Ј СКИ^ГЛАСНИК

•— Ви нисте имали ни занимања, ни новаца. — Ја сам узајмио десет Франака од једног пријатеља. — Кад је Алиса Аликс приспела ви сте се заједно с њом настанили у једној гостионици на булевару клиши. Она је платила у напред за две недеље; јели' тако? — Тако је. — 15. Септембра она Вам је казала. да сте Ви рђаво одевени и послала Вас је да купите себи ново одело? Од куд Вам новац за то одело? — Она ми је дала. — Она је добила тај новац од љубазника из Фураса? — Ја не знам шта је она имала с њим. Међутим Алиса је често говорила с њим о богатом госнодину из Фураса«, који је требао сад да дође у Париз и за кога је она морала наћи стан. — Зар Вам све то, пита га председник, није отворило очи? — Ја сам чекао да дође тај господин да би се с њим објаснио. 22. Септембра та млада женска, одлучивши се да раскине с Мартеном — господин из Фураса имао је да приспе сутра дан —■ тражила је од Мартена своја иисма натраг. — Дакле то је био раскид. И Ви сте опет остали да живите код ње. — Ја сам хтео још да чекам да видим шта ће бити даље. У вече настане свађа међу љубазницима. Портрет тога господина из Фураса стајао је на камину. Мартен га баци на под. Алиса га подиже. —• Ако ми ти будеш сметао да узмем тог љубазника, ја ћу наћи десет других. Мартен отима из њених руку ФотограФију и поцепа је. — И тебе није стид, говори му она, да се одеваш од његових новаца. — Пријатељица играчице присуствовала је том призору. Она изиђе да неби сметала њиховом објашњавању. Али она није прошла ни четири корака по коридору, кад зачује ужасни крик и виде да Мартен изиђе из собе. Он је био узео са стола нож скалпел (тај хируршки инструменат припадао је једном од његове браће. студенту медицине, који је био већ умро), и забоде га до дршка у груди своје љубазнице као што је горе већ казано, нож је скроз пробио срце. Смрт је настала одмах. Мартен побегне и био је уханшен тек после шест дана. Био је дошао код једног познаника, неког винарског трговца, кушајући да учини нов зајам, и овај га изда полицији. Крађа и еуд о њој Што се морална осећања у човека у разна доба и код разних народа тако јако мимоилазе може се објаснити тиме, да су и она, као и све ствари на свету подложна историјском развићу, код кога делимице играју главну улогу спољашњи моменти као клима, земљиште. Добро и зло су исто тако релативни појмови, као и велико и мало, високо и ниско; она тек добијају '

БРОЈ 10 и 11

смисао, кад се за то да мерило, које може бити врло различито. Без таквог сазнања није могућно праведно изрећи суд о догађајима, а питање, како управо постају таква осећања, спада у најважније проблеме ФилосоФије. Да би показали, како се о привидно простим стварима јако колебају гледишта, прибрали смо овде неколико бележака о назорима разних народа о крађи. Одатле ћемо видети, да се ту истичу два гледишта, прво осећај оштећења и тежње, да се тако што отклонн и против њега одбрани, друго пак у човечјој природи дубоко усађена радост због истицања одличне дрскости или лукавства. Наравно модерни културни народи просто наглашују прво гледиште, а тако исто поступају многи нецивилизовани народи, као н. пр. у Новој Селандији, где лопове убијају, закопавају, после неколико дана ваде из земље и вешају на крст. У старо време мислило се друкчије о томе. У Египту је, како Диодор прича, владао овакав обичај. Ко је хтео да ради лоповски занат, морао је да се упише код »архи-лоиова" или главног лопова и све украдене ствари њему донети. Онај који је покраден морао је да му преда списак покрадених ствари с тачним подацима о месту, дану и часу покрађе. Тада му је враћана његова својина, пошто плати четврти део вредности. Пошто је немогућно ускратити, да људи не краду, то је уведен чудни, законски санкционисани обичај, да би се с малим откупом долазило до свога. Потпуно сличне установе постоје, кажу, још и дан данас на истоку, разуме се не под законском заштитом. Тако у Кајиру и Цариграду, па чак и у многим крајевима цивилизованих европских држава, плаћа се озлоглашеним лоповским дружинама извесан данак годишње, ако се хоће да логшви не дођу у кућу. У Грчкој је Шпарта имала чудна гледишта на крађу; оно што Плутарк о томе прича, подсећа веома на начин, којим су скитачи ђаци набављали животне намирнице. Двадесетогодишњи надзорник једне гомиле дечака послао је неколико њих да накраду дрва и јестива; тако су се неки увлачили у вртове, други су гледали да што смакну док људи ручају, трећи су ударали на лица која су спавала; али ако је који ухваћен на крађи, био је шибан, не толико што је крао, него што није умео да краде. Осем тога морали су тада гладовати, јер њихов први оброк је намерно одмераван тако да им буде мало, како би се подстакли да сами себе помогну. И на Самоу је крађа била допуштена, али само на празник Хермеса, који је прослављан као бог лопова. И о Черкезима се прича, да је крађа код њих само кажњива, кад се на делу ухвати. Бити вешт лопов то је дика, и онај момак, који није кадар да краде презрен је код девојака. Само што код њих није допуштено красти код рођака и породице. Код Индијанаца вешта коњокрадца одликују видно тиме, што му се да право да на глави носи заденут коњски реп. И код Бедуина је реч „харамија," што значи разбојник, дично име. Скитнички