Полицијски гласник

ВРОЈ 12 и 13

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 103

На ово питање одговарамо : 11о члану 6. закона о удружењу свештеничкога стања, за сва свештенодејства и дужности, које су побројане у чл. 5. поменутога закона, одређена је награда свештеницима од сваке аореске главе по један динар полугодишње. У члану, пак, 5. поменута чинодејства општа су, и тек су нека од њих везана за домове, те бп се, по томе, могло узети, да бир мора плаћати свака пореска глава, без обзира на то: је ли ожењена или не ; има ли свој дом или не. Међутим, како је наш закон о непосредвоме порезу увео у плаћање пореза многе личности, које су у времену доношења зикона о уређењу свештеничког стања (31. децембра 1882 год.) нису сматрале за пореске главе, то је за разрез бира узета и утврђена ова основица. да бир не илаћају малолетници и ако порез плаћају; да бир не плаћају слуге и слушкиње неожењене и неудате који немају своје домове, те је, по томе више него сигурно, да им свештеници не врше никаква чинодејства; да бир не плаћају сиромаси, који плаћају испод 7-5 8 динара непосредног иореза, јер они не плаћају, у смислу т. 6. чл. 5. овога закона ни она чинодејсгва, која су гшменута у тачкама 1, 2 и 12 чл. 8. поменутога закона, као платежна, пошто се и они не могу убројати у пореске главе, које је замишљао и биром оптеретио чл. 6. јер плаћају иснод половине старе главнице; и, да бир плаћају све остале пореске главе, које овде нису изузете. По овој основици бир се нлаћа само у једној општини, и по томе не ће плаћати бир онај, који у другој онштини држи механу, каФану, дућан и т. сл. иреко својих млађих нити ће они то плаћати ако плаћају у својој оиштини, или су по горњој основици изузети. Масе плаћају бир, кад год нису сиромашне а имају наследнике и домове, јер ту свештеник врши чинодејства. Од ове основице, постављене за наидату бира одмах после нојаве закона непосредном порезу од 188 4 год., одступало се много пута, па и сада у Пореској Управи другчије раде, али то не значи, да овако није правилно, како смо ми изнели. * + Један општински иисар пита: „Чланом 11. тачком 3. закона о чувању нољског имања, одређена је такса на име оборије за крупну и ситну стоку, која се у обор затвори. Неки одбори општински ову таксу смањују и мењају. Да ли је ова радња оиштинског одбора правилна или не, и да ли они у опште могу мењати таксу, законом одређену'/» На ово питање одговарамо : Такса за оборину регулисана је поменутим чл. 11., и она се не може смањити одлуком одбора, јер се она једновремено јавља и као нека врста казне за оне, који своју стоку не чувају, а међутим је награда чувара пољских имања. * * Пиеар општине п-вачке у срезу млавском пита: шта се може продати земљоделцу за извршење пресуде за кријумчарење по закону о монополу на дуван. Иитање ово, вели, чини зато, што у целом срезу ни једна општина нема закон о моно-

полу на дуван, а чиновници се срески, вели, који би требали да даду упут за извршење, нису слагали у овоме нитању, те је, поводом погрешног обавештења он чак дошао и до кривичне одговорности." На ово питање ми смо онширно одговорили у бр. 26 и 27 „Нолицијског Гласника'' од пр. године, зато сада нема потребе да то понављамо, већ упућујемо молиоца, да те бројеве листа прочита, па ће наћи обавештења о опоме, о чему пита. Како смо впдели, да је иоводом обавештења, што га је усмено добио од извесног чнновника, унао у ногрешку да одговара, то осећамо погребу да нагласимо општинским писарима, да оваква питања чине и обавештења, траже преко нашег листа, пре него што ће приступити раду, јер су доцнија обавештења излишна. Ако им је незгодно, да обавештења траже преко нас, јер због нагомиланог материјала много пута морају да чскају, онда нека чине иисмена питања својој надзорној власти, па ће она дати упута, како да се у извесним случајевима постуна. А питати старије нити је грех, нити је срамога, јер се од једнога човека не може ни тражити да зна све, па ни од општинских писара, да знају баш све послове из наше административне службе апсолутно тачно. * * Једаи, опет, општински пиеар пита: „Извесно лице у мојој општнни, продало је своју ливаду другом лицу и поднело је суду тапију на нотврду, а уз тапију уверење оиштинско о задружном стању и о томе, да му остаје још земље, колико треба по § 471 грађ. суд. поступка. Првостепени суд, наслањајући се на распис господина Министра Правде од 6. Јануара тек. год. Бр. 294, позвао је овога наредбом, да му у остављеном року поднесе и уверење, општ. суда и одбора, чију би садржину утврдила и полициска власт, да имање. које му остаје, није оптерећено ни интабулацијом ни прибелешком ни пописом, нити којим другим могућним среством обезбеђења, јер му без тога, вели, не може танију утврдити. Поводом ове наредбе нродавац се обратио оншт. суду и одбору, тражећи да му се овакво уверење изда. Суд и одбор известили су га, да му ово уверење не могу дати, јер они не знају, колико је он дузкан и коме, пошто интабулационе књиге не води општина, него Нрвостепени Суд. На какав, сада, начин може овај човек утврдити оно, што суд тражи. 8 На ово питање одговарамо: Првостепени суд греши ако тражи, да општински суд утврди она факта, која се у распису помињу. То може да да само Првостепени Суд из својих књига, а о попису полицијска власт. Општински суд ту нема апсолутно шта да тврди. Нека, дакле, продавац тражи о томе уверење од Првостепеног Суда, па нека га придожи молби за иотврду тапије, а за пописе, пак, који не би били пријављени, нека тражи уверење од надлежне нолициске власти.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

Т Р А Ж И С Е Милан, син Марка Стојанови1.а, надничара из Пирота, шегрт код Коце Пејчића, кројача из Пирота, побегао је 16. ов. м. незнано где од свог газде. Он има 16 година, косе смеђе, очију граорастих. Од одела имао је на себи капут и панталоне од модрог шајка, на глави шајкачу плаву, на ногама поцепане ципеле. Преноручује се свима полицијским и општипским властима, да Милана живо потраже, и о резултату известе начелство округа Пиротског, с позивом на Бр. 2153. УБр. 10529.

П 0 Т Е Р Е Никола Дивац, из Станкова окр. Крагујевачког, 20. годишњи робијаш, побегао је 23. ов. мес. у вече са рада, из 5 г праве нишког казненог завода. Исти има да издржи још 4 године робије. Он пма 3 1. год., стаса је средњег, косе, бркова и браде жућкасте, очију плавих; од одела имао је на себи памуклију, црне чакшире, црну капу гаајкачу. Наређује се свима полицијским и општинским властима, да Николу живо потраже, и нађеног спроведу Унрави казненог завода у Ниш, с позивом на Бр. 72 4, или Управи гр. Београда па Бр. 10521. Ђурђе НешнЦ тежак, из Ланишта, ср. бсличког, оируга Моравског осуђеник Управе пожаревачког казненог завода побегао је 20. ов. мес., око 8 часова пре иодне, са рада из багате управине. Он је осуђен на годину дана затвора за насилно однођење девојке. Он има 24 године, високог је стаса, косе, обрва и очију смеђих, бркова малих смеђих, уста умерена, носа правилног; одело има на себи старо поцепано ; чакшире и копоран од сукна, шајкача плава. Моле се све полициске власти, да 'Бурђа живо потраже, и нађеног спроведу Управи Пожаревачког казненог завода, с позивом на Број 6782, или Управи гр. Београда Бр. 10460. Лазар УрошевиЦ столар, родом из Смедерева, који је неко време радио у селу Бељипи, —- окривљен је за превару, коју је извршио према неким лицима, узевши им новац, да набави материјал у Београду, па је са новцем побегао. Лазару је 30. година; оредњег је раста, косе црне, бркова повећих — плавих,у говору заноси дијалектом македонским. У оделу је цивидном. Моле се све полиц. власти, а општинским се препоручује, да Лазара живо потраже и у случају проналасКа, — стражарно спроведу начелнику среза космајског, у Сопоту, с позивом на Бр. 4253. Персида Николи1|, раденица из Београда, на дан 24. марга ов. год. из огвореног куФера украла је Перси Ерић, собарици код Солуна, 10 динара у новцу и две женске кошуље у вредности 12 динара, па побегла незнано где. Она има 20 година, средњег је стаса, у лицу црвена јс, косе смеђе, носа правилног. Моле се све полицијске власти, да Персиду живо потраже, и нађену спроведу Управи града Београда, с позивом на Бр. 1 1.059. Ноћу, између 21. и 22. марта ове године, непознати лопови, украли су кобилу и коња, Персиди удови пок. Љубе Момчиловића бив. трг., из Ћуприје. Коњи су били у пољу на паши. Коњ је длаке вране, матор око 15 год., мали, трбушаст, а кобила је деаке алатасте, мала, матора 1 5 год. Моле се ове гхолицијске власти,