Полицијски гласник

БРОЈ 15 и 16

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 119

3, Сродипци до другог сгепена закључно. Ако су оваки сродници случајно изабрани, старији по избору узима се за одборника. **** Сви који су у каквој год служби државпој, а тако и пензионари и свештеници, могу се примити за одборнике само по одобрењу својих надлежних министара. Пре тога одобрења не могу учествовагп у раду одборском, а ако би то учинили, рад одборски у седницама, на којима су они нрисуствовали, не вреди, Члан 54. Кад се бирају одборници, изабраће се уједно и њихови заменици, који ће долазиги у одбор само онда, кад их председник позове. Заменици позивају се у одбор редом кад немогне да се довољан број одборника скупи, да би одбор могао држати своја саветовања. Број заменика треба да је раван половини чланова одбора, нерачунајући ту и чланове оппггинеког суда. Члан 55.* Одборници служе две године. Прва половина одступа после једне године коцком, а после сваке године заоставша половина одступа без коцке. Члан 5(».* Одборници и заменпцп полажу Формалну заклетву, као и остали општински часници, по члану 32. Док ову заклетву не положе, не ће моћи участвовати у седницама, и решења, која би била донесена у таквим седницама, не вреде. Члан 57. Изабрани за одборнике и заменике иемају никакву нлату од општине. Члан 58.* Сваки члан онштине, који буде изабран за одборника, или заменика, дужан је примити се тога избора и отправљати дужност одборника за време које је изабран. Избора се пак не морају примити: 1, Они који су навршили шесет година; 2, Они који због дуготрајне болести и слабости нису у стању вршити дугкност одборника; 3, Они чланови општине, који се по свом редовном занимању, већином налазе на страни или на иуту; 4, Државни чиповници у службн находећи се, свештеници и учитељи; 5, Они који су били одборпици замеппци, за једну годину иосле тога, кад су престали бити одборницн или заменици. Члан 58 а.**** Одборпици и заменици ношто се уведу у дужност не могу ни на кој иачин одстуиити са свог положаја, пре него одслуже прописап рок. Но ако за време трајања њихове службе наступи према коме неенособност, предвиђена у чл. 1(), онда таквог разрешава одбор од његове дужности, или ако то одбор иропусти учинитп, ијги не би хтео учипити, то врши надзориа власт својом наредбом, која је одмах извршна. Члан 59.* Разлоге оних чланова општине који су наномепути у тачкама 1, ?, 3,и 5. члан 58, прегледа и уважава општ. суд и кад те разлоге увалш, онда се, по паредбн одбора, бирају иови одборпици па њихова места, а дотле одбор заменицима попуњава нривремено број одборпнка. Ако општински суд не уважи разлоге потих чланова, они се могу противу тога жалити ошптинском одбору, који их ирема

ваншости разлога, може разрешити од дуж- { ности одборника; али докле не буду разрешени, дужни су вршити своје дужности као одборници и заменици. Члан 60.* Кад које лице, осим оннх у чл. 58. именованих, не би хтело примити се дужностн одборника и заменика, дужно је тога ради, најдаље за осам дгЉа после саопштеног му избора поднетн молбу општннском суду с назначењем узрока због којих неможе да се прими избора. Према важности разлога, општински ће суд или молбу уваншти, у коме се случају има други за одборпика или замеиика изабрати, плп ће молитеља решењем одбити. Ако је молитељ решењем одбијен, на опет неће да се прими поверене му дуншости, казииће се новчано, и то: у селима до педест, а по варошима и варошицама до стотину динара, и опет се мора избора примити. Казну ову изриче и пзвршује општппски суд у корист општипске касе. Члан 61. Све што је у члану 58, 59 и 60 казано за одборнике, важи н за избор црквених тутора и старатеља и за друге подобне дужности, које чланови општнне бесплатно врше. Члан 62. Одбор се скуиља у седницу на позив председника, или по своме закључењу. Дани кад се држе редовне седнице имају се напред објавити. Члан 63. Одбор, према свом оиределењу, у нешто контролише радњу општинског суда а у нешто сам ради у пеким предметима. Члан 64.* Све што општински суд има но решењу општинског одбора да уради, нодлелш надзору одбора, који, кад је иезадовољаи радњом општинског суда поступа по члану 70 овога закона. Члан 65. Опшгински одбор, као власг која контролише радњу општинског суда, ради поглавито ове послове: 1, Прима од суда и прегледа општинске рачуне и испитује да ли су сви издаци учињени ио закону, на основу решења одбора општинског. Ради прегледања рачуна, одбор молсе из своје средине одредити два или више чланова да рачуне промотре. Које рачуие одбор одобри, ти се шаљу на даљу потврду надзорној власти. Нађе ли пак одбор у рачунима ненсправност, оп тражи од суда потребна објашњења, па ако се ни с њима не задовољи, доставља ствар са својим примедбама надзорној власти. **** Но свакојако, издатци учињени ио рачунима, преко буџета, и без одобрења власти, сматрају се као злоунотреба у ком случају за штету одговарају одборници којн су донели закључак о издатку. Што у односу на општинске рачуне нареди министар Финансије, то се има у општиии да изврши. **** Ако ли суд или одбор не изврши оно што мииистар Фннансије пареди, надзорна власт наредиће извршење на трошак одборника, или свију кметова, који неизвршењу узрок буду. 2, Прегледа, измењује и одобрава буцет општинских нрихода и расхода. 3, Узима у иретрес предлоге, које му доставља општински суд.

4, Овлашћује оиштинеки оуд да, у ванреднпм приликама, може, у пме општпне н без одбора, оиштинске ствари решавати. 5, Доноси своја решења по свима оним предметима, који су упућени оиштини, а за које се изреком не каже да их општински суд може коначно решити. Члан 66.* Садејствовање и пристајање одбора потребно је: 1, а) да се може из општинских прихода, или из општинске касе, учинити какав издатак, који није стављен у предрачуи. **** Но пре извршења овог закључка, има се тражити одобрење министра финансије. б) да се одобри општинскп нрнрез, ну ако исти прелази меру законом одређену, потребно је још и одобрење збора чл. 13. тач. 3.) па ако и збор усвоји, поднеће се предлог о томе на одобрење државној власти (чл. 90 тачка 8 устава); в) да одобрава давање под закуп општинскнх добара; и г) да може општииа купити какво непокретно добро; 2, Да се заведе неко ново општинско звање, или да се умиожи број општинских званичника и слунштеља; 3, да се когод овласти да може општину у парницама пред судом заступати; 4, Да може општина продати и у опште отуђити што од својих непокретиих добара ; 5, Да се може општина задужити. Но у оба ова случаја нод 4 и 5 потребно је још и сагласје збора (члана 13 тач. 3.) и одобрење државне власти (чл. 90 тач. 8 и 9 устава). О давању оиштинских земал.а оскуднима, као и општннској шуми и општинском потесу, постоје особена правила; 6, Да се предузму ма какве онштинске грађевине и нредузећа, ако трошак за исте у варошима и варошицама износи више од хиљаду, а у сеоским општинама више од две стотине динара; 7, Да се иа општину разреже нрирез или иначе да се општина прими ма каквог терета, који би имали сносити или поједини житељи општине или сама општина. Одбор садејствује са општинским судом, да се нрирез и други терет ио смислу закона на поједине разрежу. У случају том, кад треба да се какав јавни посао уради, за који је нотребан већи број људи и подвозних средстава, одбор у име општине наређује како да се та потреба подмири општим радом. У оваквим случајевима, дужан је радити сваки житељ општине, којн подлежп плаћању државиог пореза. Државни чиновници, свештеиа лица, учитељи, ошитински званичници, служн■гељи Краљевог двора, као и општинскн н државии служитељи, не раде лично, него се откупљују новцем по одређеној такси, или шаљу у место себе друго лице, које је за рад способно. А и остали лштељи општине могу место себе послати друго лице за рад способно, а но одобрењу општинског суда могу се и новцем од личног рада откуиити по одређеној такси. У варошима, одбор може овластити општинскн суд, да разрезује терет рада на