Полицијски гласник

СТРАНА Ш

ПОЛИЦИЛСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 17

I. Барут Још дуго имаћемо ми поола с нашнм старим, димним и праскавим барутом, који је тобож пронашао Бертолд Шварц, али који је у ствари Азијатима био ноанат неколпко сголећа раније. Напоменућемо дакле да се он састоји из шалитре, сумпора и угља, да његова снага терања постаје услед наглог развијања велике количине гасова (и то 56 до 64 процента угљене киселине), да експлодује кад се нагло угреје на тонлоти од 250—320° Ц. Овде ћемо навести иеке ствари, које у приликама могу биги важне. Гасови који се развијају из барута ово су: угљена киселина, азот, угљени оксид гас и мало сумпорводоника, угљоводоник и шалитрепа киселина. Онај остатак, гар, састоји се из: калијум сулФата киселог и калијум карбоната киселог, калијум-оулФата и нешто неизгорелог сумпора и угља. Биће од важности знати да поједина зрнца барута могу у слободном ваздуху једно друГо заиалити кад је једно од другог удал.ено до десет пута онолико колики је пречник тога зриа. Пушчани барут је добар, кад је равиомерно суре боје, кад нема белих тачкица, кад ие гари руке и не да се прстима лако згњечити. Највећег утицаја на барут има влага и кад год нам се постави питање о дејству неког барута, на првом месту ваља нам сазнати његову влажност. Према подробним огледима, који су се од тада показали правилни а које је чинила једна комисија у тврђави Фор де ла Креш код Булона 1811, барут баца зрно из мерзера: При 0°/ о влажности на 253 м.

1-6°/

248 м. 198 м. 3-5 м.

» 4-5 % » 14% Ти бројеви говоре јасно и доказују како је то наопак рад кад допустимо да стручњак ради у лабораторији, а нисмо му претходно казали, у каквим је приликама барут употребљен у овоје време. С осталим врстама барута: Шулцовим барутом, Дезињоловим барутом, нптроамилимом,нитроманитом, муриатичним прахом [калиум хлорат) неће иоледник морати да се бави. Али ако има иосла о динамитом, нитроглицерином итд., онда их мора чували од топлоте, удара, притиока и да их што је могућно брже уз највећу онрезност преда у стручњачке руке, а у осталом да их не додирује. У Немачкој и Горњој Аустрији тврди се, да крадљивци дивљачи у многим пределима већ одавно умеју да обичан пушчани барутна неки јединствени начинучине малодимним и да готово ни мало не праока. Такође се тврди да барут готово нч мало не праска, кад се помеша (у којој сразмери?) с истуцаним псећим костима. С теоријског гледишта није немогућно, да се обичан пушчаии барут извесном прерадом удеси да не праока, али тако препарираног барута нисам још никад видео иити сам икад могао што тачније чути. Срески судија Тортер у Безови јавио ми је, да су пре неколико година у двема кЕвигама донети три рецептп за прављење барута који не праска; начин прављ>ења је према тим рецептима прилично тежак и заметан. Опет је у пеким немачкнм крајевима познато

једно средство, да се експлозивна снага барута увећа, кад се дода струготииа од дрва и сува малтера. Она експлозивиа маса у капсли или чаури састоји се обичпо из праскаве живе, калијум-хлората, стакленог праха и раствора туткала. Каквих ће последица имати барут из нитриФицираног угљоводонпка који се слабо дими п слабо праока, то данас не зна нико. Нико не зна, како ће испасти најскорији ратови уз садејство овог страишог проналаска, нико не зна каквпх ће он ужасних последнца имати, кад дође у рукс убилаца, лонова, анархиста. 2. 3 р н о Иследник ће појам зриа моратн расгегнути много више но лопац или војипк, који ће за жељопн им цил> изабрати најподеспији, тежак, ие сувише тврд, пе прескуп материјал, дакле олово. Али иоледиик ће код повреда, — или убиотава учињених намерно или пз пеггажп.е, имати посла са свим могућим материјалнма из којих се праве зриа. Иознато нам је из искуства и по гГричању других, да су неки осем куршума и сачме употребл:>авали сечеио олово, комаде гвожђа, метална дугмета, чавле, комаде дрвећа, камење, земљу, иловачу, сукије од разних материјала, па чак и саму шипку. Ваљда нема Србина коме је непознато, да је славни хајдук Вељко у одсудном тренутку, бранећи Неготин против турске најезде, узимао талире и њима пунио тонове. Али овде је реч о пушки и она је за нас главно што пас интересује. У једној старој немачкој књнзи „МауЈо ос1ег сИе ХаићегкгШе (1ег №г(;иг с( наишао сам на један рецепт по коме се може начинити зрно, које ће н. пр. раздробпти коске, а пеће иовредити кожу и које се иосле пуцња не може наћи нигде више. У растоиљено олово, које се хлади, улпје се толико исто живе и из тога се излије зрно. То зрно после неколико дана иа ваздуху ирилично сгврдне, али постапе тако крто, да се растргне на мале парчиће, чим згоди неко животињско тело. Ако јс то истина, тиме би се могли произвести случајеви од највећег криминалистичког интереоа. (Иаставиће со)

Самоубиетво из љубави Наиисао Цезар Ломбјрозо ПроФесор униФерзитета у Турнну. У пооледње се време толпко нисало о самоубиству, да психолозп иемају готово шта више да о томе кажу. Мсђутим има једна врста самоубиства — самоубиотво из љубави — које много бољс позпају романсијери и драмски пиеци, пего ли алијениоте и научењаци; јер ови носледњи, у борби против бујних сањарија оиих првих, дошли су дотле, да више и не приписују самоубиству из љубави ону важпост, коју оно у самој ствари нма. Није, дакле, бескориспо по част нашег доба показатн, да љубав иије проиала у бездан, сгворен нолитиком и

новцем, и да је самоубиотво, коме је л,убав узрок, још често, и то нарочито код жена. Наведимо прво неколико бројева. У Италији, за време ове последње четири године, забележено је 569 самоубиотава код женских п 251 6 самоубиотава код мушких. А.тп, ако узмемо на око само самоубиства из љубави, ми видимо да жена даје 75 до 71 °| 0 а човек 20 до 30°/ о , и то неузимајући у обзир трудноћу, која улази у рачун са 12 до 7°/ 0 и љубомору, која је заступљења са 5 до 7°/ 0 код жеиа н 8 до ')°| 0 код људи. У Фрапцуској, где је забележено 25.941 самоубистава, од којих је иа људе пало 19.982, а на жеие 5.869 пада од тога броја на жене 172 самоубиства из љубави, дакле 28°/ 0 , а на људе само 134, дакле 7°| 0 . За оне, који сумњају —• а они не чине то баш без разлога —■ у искреност званнчних бројева, бол,е је осврпути се на извршена проматрања, за сваки случај посебице, пад 4.595 лица, чије је еудске претресе Бријер де Боамон (Самоубиство, 2. нздање, 1865. год.) могао аналисати. Из њих се види, да су главиији узроци самоубистава: Домаће невол.е у • • • • • • 361 Жалост због протрпљепе штете 311 Лзубав - 306 Крај-ња беда • • • • • • • • 28*2 Губитак имаља • ,'277 Одвратнрст ирема животу, чама, хипокондрија) .... 237 Гртка савести 134 Разуздаи живот • • • • • • 121 Деност • • • • • • • • •. 56 Мастол.убл.е • • 54 Коцка • 44 1 {емаи.е рада 43 Верски или нолигички Фанатизам • • • • • • • • • • 38 [Тоиоситост • 26

случаја = 15,76°/ 0 « = 13,580/ 0 . = 13,35% = 12,35% „ - 12,09% = 10,35% « = 5,8-)% « = 5,28% « =? 2 > 45 % « = 2,36% « = 1,1И% = 1,87% « = 1,К6»/ 0 « = М3% Као што се види, љубав заузима треће месго међу узроцима самоубиства. Опа би без оумње требала да заузима друго место, јер самоубнства, увршћена у категорију домаћпх невоља, имају често љубав за узрок. У 306 случајева Бријер је могао разликоватн : 117 због љубавпе туге без других околности ; 88 због покпарепог венчања; 16 због омрти вереника; II због наоилиог раздвајања; II због препрека и љубавпих задевица и 5 због неверпооти љубљених лица. Ми смо већ казали, да се у овој ствари јачи пол показиваше слабијим. И допота у броју мушких самоубистава, која превазилазе у главном четвороструко, и чак петороструко самоубиотва женских, има само једна половина, кад и кад само једна четвртина самоубистава из љубавн. Код самих дивљака (Тлуајп Тће зшсШе атоп^ 1ће зауа^е реор1ез) самоубиство се јавља, како изгледа, искључиво кодженских иувек, било услед очајања због љубави, било услед страха од старости н ружиоће, које оиа за собом иовлачи (Васо^аћв). То је, најзад, и природно, погато је љубав, која је но г-1,п Стаел понајчешће само једна анегдота или једна енизода у човечјем животу, за сироту жену, на против најважнијп догађај и сва историја њеног лсивота. Код човека везе иријатељства мпого су јаче но код жене, за коју је ово осећање само ствар параде. Историја нам је сачувала спомеп извесних људи, којп су се убили. да ие бп нреживелп свога прпјатеља, као Полумпије и Петроније; или, којн оу ое убили, да га