Полицијски гласник

БРОЈ 17

не бл издалм, а кад л кад проото да му учипо баиално задовољотво, као Литопије. И у посмртним иисмима мушких самоубица палаан се често, где се иомип.у пријатељи: то се никад не дешава код женских самоубица (Впегге (1е Војвтоп! ор. сИ). Зашшљиво је такође наиоменути, да се 50 мужева убијају, да не би преживели смрт своје жене, или да ие би доживели, да их она наиусти, док међутим жене, које у смрти траже заборав смрги свога мулса, јеоу на број само 14; а 14 су на број и оне, које се на тај начин теше због тога, што их је њнхов муж нанустио. То потврђује доота чудиовато Дантеову папомеиу о женској љубави. ... .росо (1пга 8е ј! 1аио о Госс1по времао по1 г1ассепс1о. (Нламен, који се брзо угаси, ако га нежни пољупци илн ватреии погледи не ожпве). Извесио је у еваком случају, да је љубав код жена више нагла и силна, него ли трајна. Налази се доста често жена, које оу се убиле због тога, што их је увредио човек, кога оне љубљаху, док се, међутим, у истом случају, друге маље јуначне, удаваху од једа. Осем тога, вредно је поменути оне жене, које су волеле умретп, него ли поднети срам, да љубљеиом лицу подпесу тело, које је други већ оскврнио. Једна радница, коју је испросио врло богат млад човек и кога је оиа страсно заволела, ћутала је до дана вечања; а тога дана она се уби, пошто је ире тога известила свога зару.чника, како ју је њен мајотор још у 14 п.епој ГОДИ1Ш преварио, и како она није хтела да вара опога, кога је волела. ЈБуди не знају за ове узвишеие пежности љубави. Историја (овде је статистика жена) помиље имена више жена, које су се убиле, да би сачувале или осветиле своју угрожену или повређену иевииост (Лукреција, Сирија, СоФронија, немачке девице Марија, Византињке, о којима говори Цицерон (Ве [)гоV. сои8. 3) св. Пелагија итд.). Најмногобројнија су она еамоубиства из љубави, којима је узрок напуштање или смрт љубљеног лица. Тако, чувена СоФпја, љубазнпца Мирабовљева, чпм беше њеи љубазник умро, наппса поузданом руком своју носледњу вољу; за тпм потпали једап мангал угл,а, и угушп се, држећи у својој руци, до последњег даха слику човека, кога бејаше волела. Оваква се самоубиства врше по кад и кад иа неколико месеца по губитку љубавне особе, кад после најжешћих излива ужаснога бола наступе мање бесни, али ппак јаки наступи хроничнога бола. Б... је 4 године без прекида посећивао гроб своје жене, коју беше ивгубио; за тим па крају тога времеиа оп пије могао више да издржн, већ је дао да се изреже на том гробу: »Он је отишао, да се састапе са својом премилом" ; и убпо се. 1'.... беше једипа утеха после смрти његове жене, да оби^е месго, где опа беше изданула. Паморан газдом, да напусти ту кућу, ои себи одузе такође лшвот. Многи се убијају, јер не могу иодпетн, да се љубљена особа удали или оде у паручја другоме. Кад и кад доволша је сумња, па да изазове самоубиство; и у том случају самоубиство је често двогубо, или долази за извршеиим убпотвом. Цомепимо

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

поводом овога, да, док обпчне самоубпце тразке увек усамљеност, да бп пзвршпле своју жалосну намеру, дотле се они, којн долазе у засебну врсту самоубиства из љубави, напротив радије убијају јавно, или пред љубљеном особом, или у њезином стану. Један слуга убија се од једа, што му је један од његовнх другова претпостављен; нсто тако један мул{, који, пошто је бајопетом пробб своју жену, не могаше да убије и љубавника, скаче кроз прозор. Л сад пређнмо па двогуба самоубиства. Једна млада девојка 1 ), нарави у осталом врло мирне, види, да њенп роднтељи неће пристати па везу, коју она испво жели: „Ја сам решена, писаше она своме драгоме, пре да се убијем, него да се тебе одречем. Дај п тн менп исти доказ л.убави!« Младић приста,с одушевљењем, п обоје, паложпвшн маигал с угљем, умиру загрл,енп. II. С., нз Турнна, внди свога заручника позватог под заставу; приморана својпм родитељима, да за другога пође, много богатијег у осталом, не може да се помпри са том мишљу. Она очајава, и једног дана, кад је њен драги дошао на одсуство, она са њим бежи у Св. Бернар. Ту, после борављења од неколико часова, обоје вежу себн руке н ноге, и скоче у ледеио језеро. У писму, које су писали својим родитељима, песрећница је пзјавпла, да, ирпморана на везу, која јој беше грозна, п којом је доведена дотле, да мора ноетати било браколомница, било неверна ономе, кога љубл.аше више но овој живот, волп да одузме себи живот. Недавно још, две многобројне и у неку руку патријархалне породице живљаху врата до врата у веселој вароши Ивра. Једног дана, један младић изједне од тих двеју породица мораде отнутоватн, да доврши своје науке у Турину. Кад се тренутак ноласка ирибдижио, он замолп своју мајку, да му зготовп за вечеру неко јело, које он вољаше. Он проведе вече, шалећп се са својнм оцем; алн, чим је иоћ наступила, он ишчезну. Од своје страие, једна млада девојка из суседне породнце, са којом он одашга беше у тесном пријатељству, такође је искала од своје мајке, да јој зготови псто јело. Она је тада први пут обукла хаљину, коју беше сама везом украсила, п коју је намешгла за ову прплику пре више месецп, и она рече својој мајцн : „Налазиш ли, да личим на невесту?® Исте ноћи и ње нестаде. Оба оца, узнемиреии, иађоше у раиу зору писмо, у коме ученик јављаше, да воли смрт иего ли се растати са драганом. Оба оца потрчаше тада ка реци, постараше се да се корито нспразнп, п пађоше па дпу лешеве двоје младих у загрљају и са мирним осмејком на лнцу, као да смрт беше дошла, да их изнепади у нуној срећи. Мајка младе девојке иађе у њеној соби једпу врсту дневнпка, у коме сирото дете иаговештаваше, да се већ пре годину дапа решила на тај корак. И она писаше радосно, мнслећи на »тај дан. к Лако можемо разумети Физиологију овог тако општег узрока самоубиства, ако се сетимо, да је љубав дејство иеке врсте изборнога сродства, необично нојачаног

Ч. 0 двогубом самоуоистну иидетп 1/1)01Шпе епШ1Пе1, 1-ег уо!ите.

СТРАНА 131 сродетвом оргапа за раснлођавање, као н навиком, услед које молекилн тела једне оеобе чине тако рећн део тела друге и не могу више да их трпе одвојене. Ту, дакле, треба тражпти први узрок чудноватог обреда, који бацаше хиндустанске и малабарске удовице на ломаче својих мужева, много пре пего ли у верским прописима (Веде забрањиваху чак самоубиство), који су само свој благослов дали већ ностојећим обичајима, и много пре него ли у апоолутизму човечјем. Доисга ми знамо, да баш ту скоро, кад Енглези наумише стати на пут овом верском обичају, опи пе могоше успетп, п пошто су уклонили сваки поповекн утпцај, да тај обичај искореие. Поручник Еарл и доктор Крес трудећи се да убеде је^дпу од оних удовица, која смешећи се корачаше ка ломачи. тражаху од ње, да најгтре па свом прсту осети страховито дејство ватре. Тада млада жена, са осмехом пуним презрења. завуче свој прст у уље свете лампе, и гледајући је како гори, равнодушно одговори: »Ви можете рећи што вам је воља, али ја морам бити само његова и ничија више. Он је једпни, кога сам ја волела. После њега, ја не могу више никог другог волети!" За тим она обнђе седам пута око ломаче, попе се иа њу, наслони се грудима на мртву главу свога супруга и потпали ватру Фитнљем. После неколико часова оста само гомила непела, пред којом Брамини мрмољаху своје молитве. Ми наилазимо на други доказ, да заиста постоји овај утицај у томе, шго видимо да слични обичаји цветају у земљама, где их вера не пропиеује. У Китају, на пример, где удовице и сирочићи мисле, да ће се одмах сасгати са својим ДЈЈагим нокојпиком, ако се обесе на јавном месту. Тако је исто и у неким дивљачкнм земљама. На Новом Селанду ћерка победиоца Хонгиа види свога брата где се враћа, алп не н свога мужа, који је ногинуо у битци. Она зграби мач, скочи у чамац, и својом руком уби 10 заробљеника; после тога опали на себе из пушке, али се само рани. Тада се сама својим рукама удави, да би се што пре састала у рају са својим мужем (Тау1ог). Може нам се истина приметити, да се све то дешава у варварским земљама, и да се у иашој образованој Европи удовице излажу иламенима сасвим различитим од оних супружника ломаче. Али, ја овде подсећам, да пам статиетика показује, на и за ове иоследње године, у Италији велику несразмеру у самоубиствпма из л.убави код жена, песразмеру, која молсе доетпћи разлику од 20 до 75°/ 0 . Осем тога, стара историја је овековечила N011 (1о1е1 жене Поеутуеа и емрт жена Полиорсета, Емилија Скауруса, Лабеона п жене Брута, која је, да би се што пре састала са својим мужем, прогутала лшво углевље (Сгошајјопо, 81опа с1е1 8шек!ш, 1870 год.) Ако је код жена број убиотва због удовства нижи од онога код људи, број самоубистава због нревареИе љубави јесте већи, што би потврдило ово напред изпето мншљење, — да је код жене љубав можда мање трајна, али силнија. Ови утнцаји оиажају се врло добро у изразу, којим оамоубице обелодањују но-