Полицијски гласник

СТРАНА 138

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 18

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО

ГТознавање и употреба оружја (за иеледннке) 8 Је ли у каквом таквом случају реч о томе, да ли је ово или оно било могућно, какав је успех могао бити постигнут и т. д., природно је да не остаје ништа друго но да се учине огледи са сличним телима. Разуме се да такве огледе и њихове резултате ваља свакад узимати с великом опрезношћу. Не могу се чинити огледи, који кваре оружје, дакле на пр. пунећи пушку комађем гвожђа или камења, а нарочито не с оном пушком, која служи као согриз с1еНс1л, а ако се опет употреби што је могуће сличнија пугака, ствар стоји сасвим друкчије, кад није иста пушка. Исто тако ретко се зна какав је барут унотребљен, колико је истог сипато и како је пушка напуњена. Ретко ћемо или управо нећемо пикад постићи да неправилна тела, као што су ексери, дугмета и т. д. дођу у цеви у онај положај у коме су била кад је пуцано у дотичном случају. У таквим приликама једино се може нагађати, т. ј. могу се правити најразноврснији огледи, па ако се у пуцању дође до сличног резултата, тек онда може се с неком сигурношћу говорити о томе, да се дошло до упоредних огледа. Сад да пређемо на права зрна, која су у животу у иравој употреби. 'Гу ћемо имати да разликујемо сачме и куршуме. 0 сачми смо већ напред говорили, а о куршумима ћемо коју више рећи. Најобичнији облик зрна био је куршум, и то округли куршум; таквог облика куршума иследник ће и дан данас највише иаћи, а нарочито код сељачког сталежа, где су се, као што смо већ једном нагласили, старе пушке свих могућих модела одржале у уиотреби. Мало по мало људи су увидели једну велику махну код округлих куршума: на њнма не можемо ништа иодесити, да се приликом експлозије барута бол.е одуиру о зидове цеви, те тако се дошло до шиљастих куршума. д) Пого^ени предмети У приликама биће од важности да се испита не само прави-објекат нишањења, већ сви предмети, које погоди једно или више зрна. То питање није никад индиФерентно и према томе мора се у свима околностима решити у толико у колико прилике допуштају. Ствар већином није тако лака. Узмимо за пример да је неко на некога у пољу пуцао сачмом. У таквој прилици неће бити излишно, да тачно, што је год могућно тачније, потражимо све трагове сачме, које нису погодиле дотичну личност, нарочито ако је било у близини предмета, који су залутала зрнца могли ухватити. Дакле само у пустим пределима, равницама без дрвећа, стена, зграда итд. нећемо предузимати тражења, иначе се мора тражити. Таква зрна најлакше ћемо наћи у дрвећу, јер лако опазимо, уираво брзо нам падне у очи место, на коме је зрно ушло у дрво, јер га

обично ољушти или запара. На камену ћемо наћи већином само тачке, које изгледају тако као да су од оловке. Осим тога ваља обратити пажњу на пробијено лишће на дрвећу, гранчице и влаће. Кад се зна где је стајао онај који је пуцао и онај који је повређен, онда је ствар олакшана. Стаћемо на место првога, погледати на месго где је други стајао, потражићемо иажљиво могућии зрачни млаз и тачно све прибележавати непрестапо мерећи свако погођено место. То урадити важно је у многом погледу. Пре свега може се констатовати, с каквом су оштрином пале сачме на предмет, из чега се опет у вези с другим околностима може извести закључак о удаљењу, јачнни метка итд. Даље може се одредити правац сачми, које су се разлетеле, т. ј. правац зракастог млаза, из чега се опет може извести тај важни закључак, да ли је онај на кога је пуцано стајао у средини или на ивици тог млаза, гито досга пута може бити меродавно за доношеаће суда о учиниочево.ј намери. Ако нпр. он тврди, да се пушка случајно окинула, то његово твр^ење биће у толико вероватније, ако је погођеии стојао на ивици зракасгог млаза, тј. ако су промашена зрна сва прошла с једне стране погођенога. Нађемо ли нак те иројектиле прилично равномерно десно и лево од погођенога, је ли дакле он стојао у средини зракастог млаза, онда је вероватније мишљење да је свесно ггуцано. У приликама моћи ће се, кад се иађу и расмотре промашене сачме, региити бар делимице где је стајао погођени. У многим случајевима, а нарочито кад неко тврди да је дело извршио у одбрани, погођени и злочинац различито казују места где су стојали. Кад знамо дејство оних зрна, која су погодила нападнутога, па то дејство упоредимо с оним, које је нроизведено иа погођеном дрвету итд., онда ћемо отприлике моћи казати, у ком је реду погођених предмета морао стајати онај на кога је пуцано. Напослетку неће бити згорега да се упореде пројектили који су нађени у телу погођенога и нројектили, који су извађени можда из дрвећа, дасака итд. Ако су све сачме једнаке, онда се неће наћи много доказног материјала. Али ако су нађене мешовите сачме, нпр. лисичарске и зечарке, на онда ако је још код окривљенога, који пориче, нађена слична мешавина у подједнакој сразмери, онда имамо један доказ више. Је ли пуцано куршумом, онда сличан поступак неће имати увек таквог успеха, пошто куршуми из данашњих пушака већином иробију кроз погођено човечије тело те оставе и друге трагове. Друкчије стоји ствар кад је реч само о огледу или о огледу с једним метком и његовом усиеху, пошто се у таквим случајевима из правца и јачине нромашеног куршума могу извести важни закључци. То се јасно могло видети у једном случају кад је један жандарм у некој ухаишеној крчми хтео да затвори једног озлоглашеног опасног разбојника и коњокрадицу. Он се привидно беше добровољно покорио, али је скочио одједаред, пре по што се жандар могао и окренути, истрчао

је из собе и ночео из ходника пуцати на жандарма. Овај је такође пуцао те тако се развила између њих двојице права пушчана паљба. Жандарм је погинуо у својој служби, а лопов је тегпко повређен утекао и тек доцније је ухваћен. Крчмарица и келиерица побегле су у кујну чим је лопов утекао, те тако није било више никога осем њих двојице, ко би посведочио како је цела ствар текла. Па ипак је било могућно из самих трагова од зрна с потпуном поузданошћу утврдити цео ток пушчане борбе; чак се могло констатовати на који је начин лопов повређен, јер је окрвављеиом, дакле десном руком отворио врата и јер је на месту, на ком је стојао, Е1ађен изломљени сребрн прстен. Иза места, на коме је он стојао, беше у зид ушао један жандармов куршум, дакле лопов је морао десну руку подићи да опали пушку, али га је у тај пар у ту руку погодио жандармов куршум, који је однео прстен с прста и, пошто је целу руку очешао, ушао у зид, где је нађен увијен у једно парче тако званог орлеаиа (у крпицу, која се одцепила од његовог рукава). Мало је случајева, у којима би иследник могао боље ноказати своје оштроумље но у тражењу и оцењивању тих трагова од зрна, а и мало је радова, који би били крунисани бољим успехом но овај интересантни рад. Пробијена стаклена окна доста су пута нредмет тачног испитивања, иошто је велики проценат мучких убистава из ватреног оружја извршен тако, што је убилац пуцао кроз прозор на лица, која су седела у кући и не слутећи ништа. Стоји ли учиниоцу од воље да бира, он неће пуцати кроз отворен прозор, већ ће причекати да се он затвори, те да се не чује шум, који он проузрокује. Имамо ли иробијено окно, а тако што по правилу и лајици сматрају за важно те га држе и чувају за власти, исто ваља оставнти за истрагу и судски претрес. То технички ретко кад задаје тешкоћа, само кад је човек обазрнв. У таквом случају је најбоље окно с једне стране улеиити јаком харгијом (најбоље с провидном). То ће се најбоље урадити, кад се измери величина окна, хартија исече тако да буде неколико сантиметара краћа и ужа но окно, па онда намаже штирком. Ако је окно јако разбијено, онда ваља да га с друге стране неко придржава са длановима докле га ми нолако улепимо. Ако су ноједини парчићи испали, ваља да их пажљиво наместимо на 1бихово право место, где ће их ирилепљена хартија добро придржавати. (Свршиће се)

Морфиноманија. После алкохола други бич човечанства, тако исто опасни као и алкохолизам, и ако мање приметан, јесте морфиноманија. Број њених жртава тако је исто велики као и број жртава од алкохола, али испитати њих није тако лако као алкохолике. Скоро су два париска апотекара били предани грађанском суду што су давали морфин без лекарева рецепта. Муж оне жене која је добила морфин нодигао је тужбу против апотекара тражећи 10.000 Франака