Полицијски гласник

БРОЈ 18

[10ЛИЦИЈСКИ РЛАСНИК

СГРАНА 139

накнаде. Пре него што ће донети пресуду суд је тражио последице. Ствар још није свршена, али је врло вероватно да ће муж добити, ако буде доказан Факат давања морфина без редепта. Пре неколико година један провинцијални апотекар био је осуђен у тим истим приликама: заједну и по годину он је продао на 2.000 Франака морФина једној морФиноманци. По теорији апотекар не само да нема права да даје морфин без рецеита лекарева, него не сме да да ни два пут по једном истом рецепту, ако лекар не напише на њему „поновити. 8 У практици је друга ствар. Не само да је за морфиномаиа, који има рецепт, лако добити по њему морфин у Паризу колико год хоће пута докле год се рецепт сасвим не поцепа, него у неким апотекама дају му морФин и без рецепта. Само се по себи разуме да ни из далека сви апотекари поступају тако, па и у оним апотекама где се практикује то, то бива често без знања апотекарова. 1Бему јетешко иратити сву своју послугу. Доктор Пишон који је нанисао интересантну књигу о морФинизму,. саопштава да по признању многих јавних женских, оне увек надазе нежна срца, која их снабдевају морфином, кад год потроше што су имале. Ако апотекар неће да учини тај преступ, то га врши који било од лабораната. Једна је од њих иричала да се она увек обраћа једноме од тих скромних раденика на науци, врло старом и ружном и он се је увек подавао искушењу и крао морФин од господара. Потребно је томе додати да се апотекарима могу признати олакшавне околности, француски је закон чудновато састављен по тој ствари. Он забрањује апотекарима да продају по једном истом рецепту десет центриграма морфина, а допушта дрогеристима да га продају на килограм, првоме који дође, без икаквог рецепта. Појм.т>иво је да апотекар, .зкајући да морфиноман може добити еп §Г08 оно што он не може дати на мало, без лекареве наредбе, не сматра себе за особито крива, нарушавајући такав иедоследан закон. Медецинско друштво настојало је на томе да се дрогистима одреди да могу иродавати морфин само апотекарима. А пошто сваки који год хоће може се назвати апотекар, то је друштво исказало жељу да се морфин може однети само у стан апотекара купца. Али таквим жељама као и добрим намерама увек се доскаче. А и кад би се могле испунити, то би једва могли стеснити морфиномане. Нема лукавства коме они не би прибегли да би добивали отров који им је тако мио. Прави морфиномани никад не долазе у забуну. У њих свакад има довољна количина морфииа. И онда кад те болеснике »изолују® кад их принуде у специјалне болнице, где им је на површни поглед одузета могућност односа са спољним светом, они се опет довијају да добаве морфин па било то у ципелама, или у хаљинама, или у књигама, или ма којим другим путем. Свакојако види се да та болесг све к;:ше отима маха и да је савесној полицији друштво поверило довољно озбиљног рада да спречава ширење и снажење тога зла.

Смртие казне у Дмерици. Интересантна је статистика смртних казни код Јенкија. Један амерички журналиста скупио је те статистичке податке за Уједињене Државе. Он је изнео да је у току 1901 год. тамо било кажњено смрћу двеста аедесет и три лица оба пола. У ту цифру, која је страшна по својој величини, и ако је реч о Америци, где све узима колосалне размере, улазе 135 нелегалних казни, како се изражава статистика. Под нелегалним казнама она подразумева казне друштвеног суда, само суда, тако звани закон Линча, чији се број не само смањује него ностојано расте. Тако се н без тога великој пређашњој цифри од 1900 људи, каиГЊених таким начином мора додаватп и увећање за 21 казну Линча. Саме јужне државе броје 127 таквих расправа само судом. Већнна жртава јесу црнци. Али се констатује, не без страха, да се сразмера белих увећава сваке године. 39 црнаца били су кажњени од таквог самосуда за покушај убиства, 19 за насиља, 44 за паљевине и 5 за крађу.

П0У4Н0 ЗАБАВНИ ДЕО

ИСТОРИЈА ЈЕДНОГ ВЛОЧИНА НОВЕЛА Максима Горког 4 VII. Кад је Вањушка, уморен и знојав дошао к себи од борбе, рече Салакину с неописаним страхом у очима: — Гле!.... А где су саонице?..,. Коњ је отишао.... — Неће он ништа казати, прогунђа Салакин и убриса крв с лица. Мирни другарев глас умањи Вањушкину зебњу. — Тако.... Лепу смо ствар учинили, рече Вањушка гледајући у угљара. —• Боље је што смо ми убили њега но да је он убио нас, рече Салакин мирно, а за тим додаде: — Дакле, хоћемо ли да га свучемо.... Ти ћеш узети бунду, а ја ћу —- горњи огртач.... али брзо.... иначе ће нас срести.... нли стићи.... Вањушка поче угљара окретати и свлачити. Он је непрестано крадом погледао у друга и мислио : в Је ли могућно да се он не боји ни мало? к Мирно, хладно другарево понашање према убијеном изазва у Вањушки дивљење и страх од њега. А још вигие зачуђавало га је богињаво, разгребано Салакиново лице — оно се развлачило као на смех, а очи су се сијале чудновато као да је попио добру оканицу вина или као да се нечем особито радовао. У опој борби беше Вањушка изгубио своју капу. Салакин скиде капу с угљареве главе, пружи је Вањушки и рече:

— Метни је.... иначе ће ти бити хладно.... Осем тога не доликује: човек — па без капе !.... Зар није тако? Он изврну шпагове на чакширама убијенога и то нзврши тако брзо и вешто као да је целог века убијао људе и пљачкао их. — О свему ваља човек да се промисли, рече он дрешећи угљареву кесу. Нико није без капе. ■— Погледај само! Један златник!... Петорубља!... Седам и по рубаља!... — Шта! рече Вањушка бојажљиво гледајући у златник. — Ништа! одговори му Салакии и погледа га жустрим погледом. Шта велиш? А? Ево ти!... Он пружи Вањушки иовац и прогунћа презриво: — Имаћемо ми тога доста... изобиља... Напред, мали, и он удари дланом коња по сапима. — Не говорим ја о новцима, рече Вањушка: хтео сам само да упитам... — Шта?... — Па ето... први пут... тако!... Вањушка показа очима на угљарево тело... — Будало, рече Салакии емешећи се: зар сам ја разбојник? А? — Питам, знаш... Ти си га тако вешто свукао... — Свлачим ја живе људе... а свлачити мртваце није никаква вештина... Салакин, који је у саонама клечао, заљуља се и стропошта се. Вањушка се сав стресе, као да га је неко полио хладном водом, крикну и поче свог друга од себе одгуривати... А коњ је иојурио, уплашивши се од тога крика. — Није ништа прогунђа Салакии, обухвативши Вањушку. Његово лице беше поплавило, очи се помутиле. — Он ме је.... ударио у слабине... До дна душе ме је заболело... али... проћи ће већ... — Еремеју... поче Вањушка уздрхтадим гласом... Вратимо се... Тако ти Бога!... — Куда? — У варош... Мене је страх. •— У варош? То није могућно! Аја!... Наставићемо иут.... продати коња... па онда — к њему, Матвеју.... —- Мене је страх, рече Вањушка жалостивно. — Од чега? — Ми смо пропали Баћугнка! Шта ћемо сад радити... Зар смо ми тим путем ударили!? — Иди до ђавола, рече Салакин гласно, а очи му се необично засијаше. Пропали! Шта то значи: пронали? Зар смо ми једини, који убијамо људе? Зар се то дешава првп пут на свету? — Чујеш ли ! Немој да се љутиш, молио је Вањушка плачевним гласом, кад је оназио да је другарево лице добило израз пијана човека. — Морам да се љутим, рече Салакин љутито... Ти си чудан човек... — Гледајмо сад шта ћемо, рече му Вањушка. Ои задрхта целим телом и погледа бојажљиво око себе. Куда га водимо? Ускоро ћемо стићи у село, у Више \ку; а... шта возимо ? — Хладно! До ђавола! викну Салакип и скочи брзо и лако из саоиа као лопта. Одиста, баћушка, прогунђа он и дочепа