Полицијски гласник

ВРОЈ 18

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 141

Сељаци су их ћутећи мрачно посматрали. Напослетку један од њих, онај орловскога носа, прогунђа мрзовољво: — Ала су звекани! Наравно они су дошли пред суд, који их је осудио: Вањушку на гиест година тешке тамнице у Сибирији а Салакина на осам година.

ИЗ МЕМОАРА Г. ГОРОНА КРОЗА ЗЛОЧИН Л.ов на човека 11 За тим, вратих се у полицијску преФектуру, где преФект, на моју молбу, телеграФова одмах у Хамбург и Бремен лични опис Ђорђа Гутентага, са наредбом да га задрже ако би се укрцао у коју лађу која полази на пут. Изгледало ми је као да сам живео у неком сну за ово неколико часова, догађаји су ишли наизменце тако брзо да ми је било готово немогућно да их утврдим у своме духу. Био сам смрвљен умором, вратих се у свој хотел код Белог Орла да легнем. Међу тим. пре но што Ку заспати, написах кратко г. Тајлору да бих га потанко обавестио о својим истраживањима; свршив писмо, стадох размишљати о Фантастичну догађају који сам преживео.... И тако, јурио сам ио целој Немачкој тражећи човека кога сам имао под руком, у Мазасу, за кога ми је довољно било послати два агента да бих га ставио на расположење г. Гијб-у! И механички, сетих се једног чланка Капусова који сам прочитао тога јутра у једним париским новинама које ми беху послали, чланка у коме ме писац, подсмевајући се мојем путовању, представљаше како тражим Геслера но Камчаткој. Тамо питао сам једну бабу којој се бегунац поверио и она. ми је одговорила: »Казао ми је град у који мора отпутовати, али му се име тешко изговара: Аси.... Асн... — Аснијер? повикао сам ја. »— Аснијер, јест, то је,« одговорила је баба. Новинар скоро да је рекао истину. Уз неизмерну радост коју сам осећао што сам успео, захваљујући случају, да извршим тежак и скоро немогућан задатак који бејах примио на себе, мешало се и нешто забуне. Зар није, збиља, била и једна смешна страна у целој тој причи ? Па ипак, кад сам размислио, схватио сам да би се оно што се догодило, могло догодити још много пута до год париска полиција буде имала слабу организацију која је сада код ње, до год се шеФ Безбедности не извештава, бар кратким извештајем, о свим хапшењима извршеним у Паризу, и о приликама у којима су она била извршена. Један поднаредник чувара мира дотерао са Сенске обале једно лице које је мрморило немачки; сутра дан, један комесарбв секретар дознао је од њега да се зове Гутентаг и нослао га у Депб. Ни под-

наредник, ни секретар, који на ствар Пранчинијеву нису онако грозничаво гледали као ми, нису могли ни помислити да је Гутентаг, који је говорио да нема стана, био онај тајанствени човек који се уписао у хотелу Каје под именом Геслера. Док г. Тајлор или ја, да смо сазнали за то хапшење и његове појединости, ми који нисмо никако престајали мислити на злочин у улици Монтењ, без сумње бисмо се изненадили поклапањем датума и у брзо бисмо сазнали на чему смо, нарочито кад би лице, преко тумача, изјавило да је оставило свој пртљаг у једном хотелу. Опет једна потребна реФорма, оно саопштавање шеФу Безбедности извршених хапшења. Али, онда би ваљало ломити копља са бирократијом, јер, кад ше® кривичне полиције не зна ништа, онда шеФ канцеларије централизује све.... На један пут, размишљања ми прекиде иекакав лаки шум који зачух у двема собама које су биле одмах до моје. Њих су заузела два Француска новинара, један репортер Танов, и Феликс Дибоа, тада код 8о1еИ- а, а који је, по том, постао славни испитивач, јер је у Црној Земљи извршио задатке који су друкчије тешки и опасни него што је пратња једног шеФа Безбедности, који се није крио... Обојица ме нису пуштали из очију од Келна. У тренутку кад сам улазио у хотел, добро су опазили, по моме задољном лицу, да се нешто ново догодило. Апсолутио нисам хтео да им одговарам, рекав да је немогућно извештавати новине о ономе што сам урадио пре но што буду извештене моје старешине. Ошкринух лагано врата и угледах своје земљаке како силазе на врховима од прстију; тада рекох у себи мало пакосно: »Добри моји пријатељи, идете у лов на новости, вратићете се празних шака к . На жалост! чак и у Бреслави, Француски репортери били су, те ноћи, лукавији од полиције. Да ли им је пошло за руком да потплате каквог телеграФског чиновника или им је какав агенат саопштио вест? Тек стоји да је сутра у јутру, у Паризу, 8о1еИ изишао са потпуном нричом о ухапшењу Геслера, тајанствена човека из хотела Каје. Феликс Дибоа успео је да телеграфује своме листу око два часа у јутру. Догодио се чак и један незгодан случај. Г. Бернар и г. Гијб, око 11 часова, приликом доласка у Палату Правосуђа, кунише лист од једног продавца, и кад су га прочитали, послаше по г. Тајлора коме горко пребациваху што их није известио још синоћ. Мој шеФ мораде тада признати да је примио депешу око девет часова, али да је, не верујући у ћуди случаја, рекао просто: „Горон је будала!" Задржао је телеграм међу актима, и није нашао за потребно да иде у Мазас. И оде тамо са г. Гијо-ом. У сред Куди случаја. — Љубазнице Нранчинијеве Отац Гутентаг, који није ни појма имао о озбиљности своје тврдње, јер није знао ни речи о ствари у улици Монтењ, рекао

ми је Формално : »Познајем рукопис свога сина, то је он морао написати на маншетама: Гастон Геслер." Каква страшна оптужба! па ипак нисам много полагао на тај траг. Од кад сам ишао по њега у Марсељ, мислио сам да је Пранчини био једини кривац. Па ипак, узалуд сам се трудио да објасним себи овај низ чудних поклапања времена: Тај Немац уписује се под именом Хенриха Геслера у хотелу Каје и нестаје га оне ноћи кад се догодио злочин, док је убица Марије Рењолове остављао своју карту посетницу као Гастон Геслер! Оно рубље тобожњег Хенриха Геслера, обележено са О. О., што је изгледало да показује са свим просто да је име Хенрих узето лажно и да је нраво име несталога било заиста Гастон Геслер. То још није било иишта : после једне Фантастичне трке кроз Немачку, нашао сам трагове несталога. Геслер је било лажно име; звао се Ђорђе Гутентаг! Толико околности против њега. Човек узима лажно име, или да изврши какво зло дело, или да се сакрије кад га је извршио. Да је правосуђе имало само тога осумњиченог кривца, вероватно је да би судија изјавио да је поуздан доказ о његовој кривици она сличност почетиих писмена. И за већу несрећу, тај убоги ђаво, над којим као да је лебдела нека зла коб, био је нехотице осуђен исказом свога оца који је познавао његов руконис на маншетама које су нађене под лешинама побивених жена! За цело, некада, много је смртних пресуда изречено са слабијим доказима. Па! и поред свега, ја ни мало нисам веровао у кривицу Гутентагову. И, у писму које сам, истога вечера кад сам извршио проналазак, упутио г. Тајлору, рекао сам: »Очекујем телеграм дабих сазнао да ли сам пронашао невина човека или кривца." Телеграм, у осталом, не дође, и вратио сам се у Париз не знајући поуздано ништа. Али ми је довољан био један час разговора са затвореником у Мазасу па да будем онако исто уверен о његовој невиности као што су у осталом били уверени и г. Тајлор и г. Гијо. Вио је то тип скитнице која, пошто нигде није уснела, једнога лепог дана, заморена тумарањем по свету, беше одлучила да сврши са животом. Али није хтела умрети под својим именом. Хтела је уштедити тај срам својој породици. »Узео сам, рече, име Геслера, које је тако обично у Немачкој као у Француској име Дибоа или Диранд. Што се тиче имена Хенрих, такође сам га узео насумице, јер то је опет једно од оних које у мојој земљи а нарочито у мојој вери — био је јеврејин — дају најчешће деци.® Било је тако необично што је Гутентаг, излазећи из хотела Каје, дао не само име Геслера, него и име Хенрих, које је носио Пранчини, те је уображење новинара дејствовало, као што је било кобних стицаја прилика, и издадоше сензационе романе, причајући да су два човека била у присном иријатељству, и да су, нрема томе, била два кривца.