Полицијски гласник

СТРАНА 148

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

откинуло крајње слојеве стакла, ламеле. Ти изрези су у облику шкољке. Оиа страна окна, на којој се налазе та шкољкаста места, то је супротна страна, на коју је куршум изишао. Али те ламеле могу нослужити и као доказ } ком је правцу пуцано. Је ли пуцано право према окну, онда су ламеле прилично равномерно подељене око иоменутог вишеугаоника. Ако је стрелац сгајао лево и пуцао у углу према окну, онда је на левој страни рупе ееравно мање искинуто ламела но на десној и обратно. Дакле ако је пуцано одоздо на више, већина искинутих ламела налазиће се на горњем крају рупе. То је тако поуздано, да би се готово могло рећи, да ли је угао био оштар или није: у колико је оштрији био угао, у толико је више ламела искинуто на сунротној страни. Ако је на некога пуцано кроз прозорско окно, имаћемо један од врло ретких случајева, да добијемо две тачке, из којих се може трећа рачуном пронаћи. У више прилика мораћемо прибећи математици те тако с мало линија из више познатих прорачунати неку непознату. На пример код ћ је пуцано кроз прозор једне куће (види

на слици) у којој је стајао један човек, те је потребно утврдити , на којој су тачки линије с 6 (дакле низ брег) била уста пушчаие цеви. Узмимо дакле да се у прозорском окну налази рупа од куршума код 6. Дакле оно лице, које је погођено постави се на место на које је стајало кад је на њ пуцано. ГЈогођено место на њему биће тачка а. Према томе сад је потребно само да се од а на ћ пружи права која ће се продужити у правцу с камо ће се послати један човек с пушком који ће се намештати дотле док цев пушчана не дође у продужење те линије. Кад то буде, онда је нађено место, одакле је на дотичног пуцано. Овим смо казали све што се има рећи о пушци, која у нашем иследничком послу игра у целокупном оружју највећу улогу.

Дреко је потребна поправка у законима о екитницама н проејацнма. И ако је потребан дуг, а у неким случајима и доживотни затвор окорелих, непоправљених престуџника, тако је исто иотребно да се с великом опрезношћу затварају у тамницу непокварени случајни нарушитељи закона и за преступе који су релативно за друштво безопасни, као нпр. за просјачење и скитништво. У Француској, где су закони против скитница неумољиво строги, а примена њихова често бесмислена под упливом велике антипатије код ста-1

новника према скитницама, — почињу дизати глас и у друштву и у судовима против нечовечног навикавања свих који сулишени крова — често због привремених случајности, као што су болест, немање рада на окореле преступнике. Председник Мањо (Ма§по1), чије се пресуде у опште одликују великом хуманошћу и промишљеноћшу енергички и јасно исказао је своје мишљење по питању којим ће се у најскоријој будућности морати занимати Француско законодавство. Он је одлучно устао против застарелих параграФа кривичног кодекса који се тичу скитништва и просјачења. Његова пресуда коју је донео пре три недеље коси се са установљеном практиком Француских судова. Реч је била о неком II. који био окривљен због скитања и прошења милостиње, — околности које састављају преступе, предвиђене члановима 269, 270, 271 п 274 кривичног кодекса. Окривљени правдао се тим гпто већ читав месец дана он иема крова, никаквих средстава за живот и никаква рада. Окривљени признао је и то да је принуђен био иеколико пута просити милостињу. Услед тога државни тужилац окривио га је као скитницу и просјака. И ево какву је иресуду донео нредседник Мањо два дана после учињеног иреступа: По преступу скитања: Узимајући у обзир да је преступ условљен, ненаравственим поступком ; узимајући у обзир да немање сигурног крова ни срестава за живот очевидно чине стање просјаштва, али да то стање, и ако је оно тешко за онога који у њега иадне, није ио себи факат, који носи карактер ненаравственооти. Да се то исто односи и на Факат — ма како он био по себи жалостан -— немања рада, ма и добровољног, иошто би у иротивном случају требало, да би било ираведно, узети то као окривљење и иротив свих богатих лењиваца; да у суштини, гонећи несретнике, који немају ни рада, ни крова, ни срестава за живот, друштво обрће против њих тендециозни процес, основан на том што, пошто они немају ничега, оно их сматра да су одмах способни да овладају туђим добром. Али да судија, коме је правосуђе драго, не може донети осуду против човека, кога није могуће окривити ни за какав ненаравствени поступак, само иод тим изговором што га немаштина може аокренути на ирестуие. Да окривљени изјављује да он није могао добити рада за читав месец дана и да и с тачке гледишта усвојених правних теорија државни тужилац дужан је доказати противно; Да тог доказа он није дао; Да, ирема томе, окривљени, не бивши у стању да избегне нерад, не може ни бити кажњен. По преступу просјачења: Узимајући у обзир да је окривлЈвни, пошто је био без рада, без крова и без срестава за живот, просио и добио комад хлеба од Л., да је он изра-зио своје прошење у приличној Форми не вређајући ниI кога и не претећи никоме;

Да такво обраћање солидарности, која постоји међу људима, нема у себи иикаквог ненаравственог поступка, и да у мисао законодавца није могла ући намера кажњавати то као радњу, која чини преступ просјачења; Да тај преступ може постојати само онда, кад га врши проФесионални просјак, паразит друштвеног добротворства или онда кад му претходе или га прате свађа, насиље или претње. Да прошење комада хлеба и примање тога комада, што је предмет прве преке потребе, никако не чини ни једно од услова стварно преступних; Да при том, као што је то већ било утврђено тачним документима у време предидућих окривљавања те исте врсте, у том истом суду, — у департману Ени не постоји никакво уређење за одклањање немаштине; Да у том односу, као и у многим другим, друштво не исиуњава обавезе, које је само себи одредило, и по томе, и признавајући законодавство, које о томе постоји, не може бити ни преступа просјачења од стране окривљенога. Из тих разлога суд сматра да је Н„ оправдан и ослобођава се од судских трошкова. ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО

Две убице Гоњен жандармима, Вер'Урбино Матера држаше се сурова и оштра шибља и џбуња којим беху покривене дивље косе Ренозе, близу Фоце де Пацара. Мршава храна коју журећи се беше понео из Бастелике после своје »несреће® бруцио који му је дао један пастир, беше нестала, и Матера иоче трпети »ђавољи пост, к оно једноничење које сналази разбојника у бегству. Покушај да сиђе у село, предузет с одважношћу прошле ноћи, у мало што га не баци у пуну заседу. Његове овчије ногавице беху измакле испред гоњења оружане силе, пошто су обрисале рђаво нанишањено зрно по ноћи. По дупљама од стена и гпупљинама од дрвећа, он се укопавао и крио као дивљи вепар по својим рупама и легалима, где је тако проводио ио дуге часове дана, ослушкујући, саиуном кратком пушком, а глад му је мумлала по трбуху. Сунце се полако клонило заходу. Изнад долине утонуле у сенку и, његови коси зраци позлаћиваху мрачно зеленило Фоце, •прскаху у стреле од светлости на стрме брегове с друге стране. Вер'Урбино стаде слушати: једнолико дрнкање звонади допираше до њега, врло из близа. Разбојник пусти кундак од иушке на земљу, а већ ју је био узео на нишан; познаваше тинтинајо, овна иредводника доминиканског стада свога сеоцета. На стази се појави Пиетр' Анџело, стари настир, један пријатељ. Урбино свирну кратко, пастир убрза ход, дође право к Матери и рече озбиљним гласом: