Полицијски гласник

СТРАНА 150

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19

енглеском заводу, и те му науке дадоше маха да ступи као чиновник у поштанску службу. Ту је извршио прву своју крађу; осуђен на шест месеци затвора, по што је издржао казну, отишао је у Цариград где беше ступио као тумач у хотел Енглеска. Отпуштен и одатле, удружио се с једним Пемцем и једним Америчанином да купе један мали товар робе; сва тројица, пропутовала су Индију и Персију. За тим се Пранчини вратио у Александрију с нешто новаца; отпочео се коцкати и, за неколико недеља, изгубио је сву своју малу уштеђевину. Ступио је као тумач у енглеску војску која је полазила у поход на Судан. После рата, вратио се у Комро, снабдевен, опет, са неколико банкнота од по хиљаду динара. Кад је све појео, отпутовао је за Француску. То није било све; био је још и чиновник у Италији у друштву Пулманукар, где је извршио друге крађе. У очи извршења злочина, отишао је ка једној личности која га је познавала у Александрији и тражио на зајам једну малу суму новаца. Пађоше шеширџију код кога је, сутра дан по извршењу злочина, долазио да купи један округли шешир и коме беше дао адресу доктора Форстера, у Гранд-Хотелу, — доктора Форстера чије је име Пранчини узео да би послао себи, у Марсељ, адиђаре Марије Рењолове! Докази о кривици човека кога сам довео из Марсеља били су поуздани. Није могао рећи где је провео ноћ кад се догодио злочин ; растурао је по Марсељу адиђаре Марије Рењолове; на бедру и рукама имао је ожиљке који су очигледно долазили од рана које је сам себи задао, борећи се са својим жртвама. Све га је окривљавало, све гаје осуђивало; нисупронашли нож који је употребљен за извршење злочина, али су пронашли ножара коме је одлазио да га купи. Његово бегство из Париза, његова забуна, његов покушај самоубиства за цело би убедили поротнике. На један пут, Пранчини нађе једно ново објашњење о употреби свога времена у ноћи кад се догодио злочин. — Ту сам ноћ провео, рече, код једне даме од света коју не могу именовати и коју нећу именовати, баш и да ми мету врат под гилотину. Било је то глупо; то је био стари романтични поступак. Пранчини, који је много читао, извесно је читао и ГаборјО-а. Па ипак то је било једино оружје одбране и њиме су успели да створе неку врсту легенде о томе бедном убијци. Измишљајућитај последњи разлог, Пранчини је добро знао да су пронашли, марјмво омотане ружичастим или плавим тракама, свежње писама од његових љубазница. Да, тај чудни завођач, који чак ни рубл>а није имао, који није био ни леп, ма шта да се о њему говорило, и у кога није било ни труни отмености, хватао је мимогред срца у жена које нису биле, као 1'оспођа од Монтија, обичне девојке које љубазници издржавају. Признајем да смо имали много изненађења, кад смо морали водити истрагу о љубазницама Пранчинијевим, и кад нам писма која прочитасмо

дадоше чудна обавештења о изопачености женског срца. Предмет је деликатан и за цело нећу заборавити ни за шта на свету да је овде службена тајна оштра дужносг ноштена човека. Али сматрам да, неказујући имена ни једне од оних јадних девојака које су се дале уловити дивљењем према атлетској снази завођача, и миловањем његових очију, морам уништити глупе легенде које су се проносиле и проносе о врло часним женама .које су окривљиване да су биле љубазнице Пранчинијеве, а које га чак никад нису ни познавале. Пранчини је био љубазник једне младе америчке девојке, с којом се срео у дворишту једног хотела. И, ма како да ствар може изгледати иевероватна, та је млада девојка била од одличне породице... По што је оставила Париз, писала му је из Америке. Ево тих занимљивих писама, чиј чудан и егзатички сгил остављам недирнут. „Мили мој, »Синоћ смо стигли амо, и хитам да вам кажем да уздишем за вама и ватрено желим да вас опет видим. »Моја породица, — моја браћа, моја сестра и мој отац —■ срећна је што виде да смо се вратили; увек се бојала да нам се не догоди какво зло у ономе гадном Паризу. »Нешто се, до душе, догодило и ја се томе радујем, јер је моја најватренија жеља да вас опет видим. „Стигли смо јуче у јутру у пристаниште, и оно је лепо као неапољско; сви, и Французи и Италијани, били су очарани градом. Што се мене тиче, видећи све то, жалила сам само једно : што нисам имала и вас уза се. »Ако хтеднете доћи у скоро, избећи ћете буре и немирно море за време зиме, а испунићете и најватренију од мојих жеља. Ви сте једини човек кога бих желела имати. Можда нећете хтети ни да чујете да се говори о вашем доласку амо, јер сте ми рекли да ћете доћи ако узмогнете; али ја бих желела да вас видим, јер вас волим као и у Паризу. Ваше је лице увек нреда мном, кад сам вас оставила, и кад сте погледали у кола, кад сам вас остављала те вечери полазећи за Хавр. »Мати ме овлашћује да вам кажем да. сте на њу учинили добар утисак, да вас је заволела, и, како у ње има доста празноверја, не одаје се често да некога заволи на први поглед као што је учинила према вама". Пранчини је задобио не само кћер, него и матер! Што се девојке гиче, она се сва беше предала! Писала је: »Велики Боже! кад помислим само да сам вам се одмах предала, оног.а кобног дана, и да сам вам се предала на милост и немилост. задрхћем сва, јер ви нећете никад веровати да вам нисам могла ништа одрећи само за то што сам љубила први пут у животу, и што сам толико била заслепљена својом љубављу. Требала сам чекати док ми не обећате да ћете ме узети и држати своје тело далеко од вас до ступања у брак... Учинила сам страшну погрешку, осим ако ви дођете амо и докажете ми да није тако страшна ствар оно иосле!...

»Само кад би могла дочекати да се ваша рука по ново обавије око мене и кад бих вам могла рећи колико сам вам верна! »Моја је мати изненађена дубином моје љубави према вама; али она верује у судбину и мисли да чиним добро слушајући покрете свога срца". А за тим мала Америчанка објашњава за пгго јој је дошла њена љубав. »Врло ми је мило било кад сам видела да сте тако снажни, оне вечери кад сам додирнула ваше гвоздене мишиће у вашем наручју и кад сте ми дуго говорили о противницима које сте поваљали. »Не волим људе који су одвећ дебели и немају мишића, појмићете шта хоћу да кажем: нека рука која је слаба и са свим дебела и која је налик на женску руку. А.ли у вас је оно што волим, мушка снага и здрав разум... „Живим у слаткој нади да ћете доћи. Сетите се да сам увек ваша поверљива драгана и верна«. И тако, тај завођач нашао је начина да изађе и пред родитеље своје љубазнице, који би га примили као могућног зета... И оставио је жарких усиомена код Америчанке... тај човек чију је необичну снагу потврдио г. Бруардел онако дирљиво пред кривичним судом. Пранчини је хтео још више залудити своју драгану. Писао јој је под именом једног пријатеља, г. 2..., да јој јави »како је био озбиљно рањен у једном двобоју к . Мала Америчанка одговорила је овим грозничавим нисмом: «7. иарта 1887. г. 11 ч. 15. м. у вече. »Љубезни мој најдражи, »Ноћас су стигле страшне вести о вашем двобоју. Кад сам прочитала речи: „Јадни Хенрих, у каквом је стању има већ скоро два месеца!« дрхтала сам свом снагом а срце ми је почело куцати тако силио да ми се скоро чинило као да га чујем. Никад у животу иисам читала Француски тако брзо и гутала сам сваку реч, док нисам дошла до овог места: „Он је изван опасности", и тада сам престала дрхтати; срце ми је играло од радости и захваљивала сам Богу што вам је спасао живот; јадни, мили мој драгане, колико сте морали препатити. Колико вас волим и жалим због свега тога! „Каква страшна ствар, код нас нема двобоја: ми се служимо својим језпцима место мачева... Али толико ми питања испуњава дух. Хоћу да сазнам све појединости, кад сте били рањени, јесте ли опет са свим здрави, и сад ме опет нови страх обузима да не добијете какву нову увреду и да се опет не тучете у двобоју. 0 мили мој, молим вас, преклињем вас клечећи да не излажете више свој живот. Сетите се колико вас љубим. Шта вам могу рећи да бих вам дала прилике да осетите моју енергију, моје поуздање, моју одлучност и моју верност, као и моје поверење у будућност и срећу ради вас, и кад је ради вас, онда је, наравно, и ради мене, је л'те? „Лице ми је са свим бледо по што сам прочитала данас писмо које ми говори о вама, и још дрхћем при помисли на вашу опасност и желим вам од свег срца да сам