Полицијски гласник

СТРАНА 156

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 20

хтели. Шена, загледавши се боље у мене, изјави да ја личим на њеног лопова, али да ми иешто недоотаје. У.лопова су били бакенбарти. Три нолициста који су присуствовали саслушању, одједапут узвикну: — Не дајте се заплашити од тога јунака! Ја нротестујем, именујем моје рођаке код којих се може о мени извесгити. — Пођите за мном! — говори полициста који је водио ствар. И почне да ме води ио граду. Полициста у униФорми ишао је за нама. Мене одведу у улици Еперон у магазин златних ствари. Господарка магацина видећи кад сам излазио из Ратуше, пошаље свога мужа да ме носмотри и овај сретиувши полицисту, тражио је да ме ухапсе. Та жена, ие гледајући на моја одрицања, остала је при том да сам ја лопов кад смо изишли из магазина ја станем да молим полицисту да оде са мном до Ратуше, где је у служби мој зет, који ће посведочити о мојој личности. — Шта, ваш зет служи у полицпји? — Не. — Онда нек иде бестрага. Мене опет одведу у улицу Лин. Морало се чекати. Онда дођу два друга обманута трговца, једна девојка и један господин, загледају се у мене и кажу да ја нисам лопов. Онда ме заггитају пристајем ли да надамном поведу истрагу. Како да не бих! пошто сам био уверен у своју невиност. Али ире тога мене одведу још у једну радњу са златним стварима у улицу Екије. Трговац кад ме је видео рече: — То није он; онај је био мањи растом. На гшјаци с!е 1а Моппгае ми седнемо у кола и пођемо у полицијску управу за муниципалним агеитом, који је требао да присуствује при истрази. За тим оду са мном у мој квартир и ту су ми све разбацали. Нашли су иисма од моје сестре учитељице у државној школи града Брисела, које ми је она писала од 9. Јануара у СенКвентен, оног истог дана за који су они тврдили да сам тада као извршио све преваре које ми се ириписују. — То је ФалоиФиковање, брзо изјави иаметни полициста. Нађене су и одплаћене менице на моје нме, роком од седам до осам година, које су ое односиле на моју трговину, нађена су писма од мојих клијената и квите од ндаћене кирије за стан у току од две године. Нашли су у једном од мојих џепова и жељезничку карту, која је доказивала да ја нисам могао бити у Врислу 9. Јануара у вече. Али све то ништа није помогло. На сва моја брањења одговор је био подсмевање или дивљи изрази. Ја сам молио да ме одведу у улицу Годешара код моје матере — а то није далеко где је сва моја породица морала бити скупљена тога минута, да би празновали јубилеј мога зета, ч где су мене очекивали. Полициста то није хтео, као што није хтео ни да телеграФише у Сен-Квентен. Мене поново одведу у улицу Лин. Тамо поново воде истрагу. Ја молим једног агента за дозволу да телефонирам мојој породици и да је известим о овоме што се догодило. Он ми то допусти, али се јавља нолицијски помоћник и не допуглта ми да приђем телеФону. Ја замолим да они известе моју породицу, и то ми обећају али нису" испунили.

Тада два полициста, сад у мундиру, докопају ме, стрпају у кола и одвезу у Сен Жил. — Ах, господине, Ви не можете да замислите шта бисте осећали кад бисте се нашли ту. Те решетке које се за Вама затварају, те мрачне Формалности, та ћелија № 139, та постеља, коју морате намештати пред очима тамничара. — Вама се чини да Вас живог закопавају у земљу. Ја сам плакао, кукао, чинило ми се да ћу нолудети. На срећу добродушни тамничар мене је жалио и умирио. У 6 сати донесу ми парче хлеба и шољу црне каФе. Слушао сам како хапсеници ствар се десила у недељу — певају вечерње. Учинило ми се да они мени певају погребну песму. Каква срећа кад су дошли да ми кажу Иследник вас чека! — Ах, ја нисам знао шта ме чека: тамничка кола, кола у којима ћу се возити бог зна међу каквим лупежима, а за тим, кад изађем из њих, ланце наруке. — Да, господине, ланци. Не, Ви не можете замислити, како је то страшно кад вам окују руке и поведу вас два жандарма. — Никад то нећу заборавити. Госнодин Го само што није плакао, иричајући то. Морао сам чекати још иеко време а за тим ме одведу иследнику г. Лекоку. — Ах, каква је разлика драги госиодине осетити се у друштву образованог и добро васпитаног човека. Не могу да вам искажем какво сам задовољство осећао кад сам чуо да он мени говори: топ81енг! Кроз пет минута иследник објави да је то очевидно погрешка и мене пусте слободна. Али ако у појединим случајима полиција показује бесмислену ревност, за то је у другим случајима она инеФтна до очајања. Такво је роптање једног од становника тог истог града Брисела, који је се узалуд обраћао полицији за помоћ. Тога становника држи тако рећи у опсадном стању његова послуга, РЈво како он описује у писму редакцији једних бриселских новина своју горку невољу „Јасам удовац и веома несрећан. Треба знати да ја продајем млеко и да ми је преко потребна слушкиња. Код мене је сад има већ скоро година једна, која ми нричињава нечувене непријатности, и од које никако не могу да се ослободим. Ја јој отказујем службу али то не помаже ништа. Онога дана кад треба да иде она се иоине на врх у своју собу и тамо се затвори. Ако ме муштерија позове у дућан, она сиђе доле, нађе што јој треба да поједе и онет се попне у њену собу. У јутру она, као да ништа није ни било. Прихвата се за рад, или боље рећи, иретвара се да ради, пошто је она оваплођена леност. Обраћао сам се полицији. Она ми је одговорила да не опада у њену дужносг да мене штити. Па коме онда да се обратим и како да истерам ту женску из моје куће?« Чудећи се инертиности полиције у том случају, редактор тих новина вели да то у опште нема везе са њеном отвореном ревношћу у другим случајима и узгред саопнцгава да је та иста полиција позвала неку шесето-годишњу болесну старицу за

то, да би јој, као што је у позиву речено, саопштили нешто што је важно за њу. У полицији су је пустили да чека два сата и затим је вратили кући без икаквог објашњења. После два дана поново је позову и тада су јој ваздан којешта причали. А у резултату се ноказало да је цела та глупа историја изведена за љубав једне младе даме, која је на голу реч своју тврдила да јој та старица није вратила платно, које јој је она дала да оправи. Старица је доказала да је она вратила платно тој младој дами, али су је ипак, дозвали у нолицију с којом она дотле није имала никаква посла, претили су јој затвором и понашали се према њој као према лопову. И може ли се ту човек умети наћи у таквим противречностима и разноликим начинима поиашања стражара друнггвеног поретка.

110УЧН0 ЗАБАВНИ ДЕО

ФШОСОФИ ПРЕД СУДОМ ЈАВНОГА МЊЕЊА Једна сенаационална парница За то је крив Волтер, за то је крив Русо. (С'ев(; 1а Гап(;е аВоизакп! С' ез1 1а Гапке а Уо11;а1ге!) Тај припев песме, у којој се све зло, које се јавља на свету приписује Волтеру и Русо-у, могао. би се обноновити, заменивши имена Русо-а и Волтера именима Шоненхауера и Ниче-а, која се узалуд помињу поводом сепзационалног дела Валтера Фишера. У почетку Марта прошле године у граду Вајмару у окружном суду, при огромном стицају публике, поновљен је био процес против бившег студента берлинског универзитета, правног Факултета, Валтера Фишера. Оитуженоме, окривљеноме за тежак преступ, то јеот за убиство своје љубазнице седамнајесто-годишње Марте Амберг, извршеном у Мају 1901 год. у Ајзепаху, већ је било суђено у месецу Децембру прошле године у Готи, и норед свега тога што Факат намерног убиства нису одобрили заклети и што је признато само то да је нанесен омртни удар, али без олакшавајућих околности, осуђен је на десет година робије и десет година губитка грађанских права. Али касациони суд поништи ту осуду и преда дело окружном суду у Вајмару да се поиово расмотри. При саслушању оитуженога председник га упита —■ Жели ли он да изнесе целу ствар од почетка до краја? Опгужени: —• Ја молим да ме саолушавате само о оним ириликама, које се непосредно тичу те ствари, пошто би ми било веома тешко да причам целу ствар у свима појединостима. Председник. Извеотите нас о Вашим односима према убијеној. У акту оитужбе казано је да сте се ви нрви пут познали с њом иа Ускрс 1901 год. Јесте ли били познати раније с њом? — Окривљени: Јест, ја сам је познавао још у школи. Али спочетка међу нама није било никакве блискости. — Како сте јој се ви нриближили? —• Ја сам јој наиисао писмо: после тога ми смо често заједно шетали пошто је она