Полицијски гласник

СТРАНА 158

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 20

да је његов син, после свађе с оном девојком, хтео да скочи у воду, у публици настаде покрет. Да је мати девојкина известила њега, сведока, о тим односима он би одвео сина лекару. Ту се сведок није могао уздржати од суза. Потпуно је истина да се његов син више пута враћао кући из школе плачући због тога што су му се ђаци подсмевали. После тога пусге сведока. Експерт д-р ХаузеФ пита окривљенога сматра ли он да има органску махну какву. Окривљени одговара потврдно, јер су му о томе говорили са свих страна. После тога пуштени су сви сведоцн осим експерта, чији су искази одложени за идућу седницу. На новој седници другога дана на окривљеноме се види већа нервозност него прошлога дана. Образи су му били посути јектичавим руменилом. Но у опште он се држао тако да није могао изазвати особите симпатије према себи од стране поротника. Одговори су му били испрекидани и брзи. Почиње саслушање медецинских експерта. ПроФесор др. Бинсвангер посматрао је за време од шест недеља окривљенога у болници за душевне болеснике у Јени. Он изјављује: Фамилијарна историја окривљенога даје цео низ Факата, који се морају признати као врло тешко наслеђе. Мати његова патила је од епилепсије а сам он боловао је у детињству од инглеске болести. Тек од две године почео је окривљени говорнти и патио је од грчева. Кад му је било две и по године глава му је била скоро толико велика као и сад. Окривљени је био средњих способности, карактера плашљивог, повученог. Главни узрок свега тога било је његово уверење да он због његовог телесног недостатка изазива код људи презирање према себи. У садашње време нема тако велике несагласности између главе и осталог тела, ма да је глава још и сад већа него што треба. Превремено читање Ниче-а и Шопенхауера произвело је чудну збрку у философским погледима на свет код окривљенога. Тако исто мислио је да га због његовог телесног недостатка ни једна девојка неће љубити. Одлучна промена у његовом уму и души настала је у Берлину. Пошто је добио анонимно писмо, сњим је овладао страх и немир да је изгубио или да ће изгубити љубав девојке. Уплив такве мисли на умно стање окривљеногау великом ступњу надмашио јеуплив који би она показала на здравог човека. Алкохолизам је такође играо улогу у његовим радњама. Фишер је већ у својој 14 и 15-ој години пио толико ракију, да би то морало шкодити и здравом човеку а камо ли тако болесном субјекту, као што је окривљени. У време убиства Фишер се налазио у стању ненормалног узбуђења. После убиства он се понашао тако да је наводио на мисао о привременом лудилу. Без сумње ми имамо овде посла с човеком, који, благодарећи наслеђу, свему свом развитку, болестима поднесеним у детињству, долази у тако зване болесне субјекте. Једно је несумњиво: окривљени је се находио у таквом стању да он није могао дати себи јасна разума о последицама свога поступка. Тужилац пита експерта. То значи да ви сматрате да је окривљени био свестан у тренутку извршена убиства? — ПроФесор Бинсвангер одриче то и додаје; — он се

показује да није потиуно одговоран, али како закон не признаје не потпуну одговорност то ми се сусрећемо овде са празнином у законодавству. Други експерт, медицински саветник Хансер (из Дрезде) подробније описује тешке последице наслеђа, које су се показале на преступпшЈу. Чудновато је што велика количина алкохола, коју је узимао окривљени, деловала је на њега не затупљујући него узбуђујући. Занимање философијом врло је штетно деловало на његов ум. Најзад познато је да сваки човек са телесним недостатком, који упливише на његова осећања, иотчињен је више мање његовом упливу и у његовим односима према другим осудама. Окривљенога је његов недосгатар узнемиравао до таквог ступња, који далеко надмаша норму и услед тога образовао се карактер који се никад не може назвати нормалним. Он је стално био на граници између здравог и болесног човека. Фишер је човек с таквом болесном организацијом да у стању еФекта његов ум савршено помрачава. На неколико дана пре убиства он је био потпуно обузет мишљу да убије девојку. Факти не остављају никакве сумње у то да је тај аФект био болестан и да је последње ноћи достигао свој врхунац. Ја сам тога мишљења, говори експерт да је преко потребно унети у законодавство члан о непотпуној одговорности. Али за овај случај то нема никаквог значаја; окривљени је се налазио у стању таквог болесног растројства, које исказује слободу воље. Тиме је се завршила експертиза. Председник изјављује: одлучено је поставити ова питања: 1) Је ли окривљени 29. маја смишљено убио шеснајестогодишњу Марту Амберг ? Ако »јесте® онда долази друго питање: Је ли то извршено преднамерно? Ако на то питање дође одречни одговор, онда се још ставља нитање: постоје ли олакшавајуће околности за тај злочин? Задаје се питање: је ли крив окривљени за предумишљено убисгво. Да окривљеноме нису биле потпуно јасне последице његовог поступка — то је већ доказивао експерт проФесор Бинсвангер. То се потврђује тако исто потпуно неразумл>ивим нонашањем окривљенога после извршенога убиства. Моле се поротници да признаду не Факат убиства него Факат да је нанет смртни удар а ири потврдном одговору на главно питање да постоје олакшавајуће околности. Државни тужилац завршује свој говор изјављујући да је он мишљења да се господа поротници могу сложити са мишљењем експерта Хансера из Дрезде, пошто је експерт Бинсвангер сам говорио о поп Пдие1. Бранилац моли да се одречно одговори на гштање о кривици. После кратког саветовања поротници су изнели своје мишљење. На питање: је ли окривљеии крив што је нанео смртни удар, поротници су одговорили: јесте. На иитање о убиству: није, и допуштају се олакшавајуће околности. Суд осуђује Фишера на пет година заточења, убрајајући тромесечни иретходни затвор. Грађанска права нису му одузета.

ИЗ МЕМОАРА Г. ГОРОНА КРОЗА ЗЛОЧИН У сред ћуди случаја. — Љубазнице Пранчиниј еве 1 з Али тај роман није био једпни код тога разбојника срдаца; била су још друга два пакетића писама особито сугестивних, која отварају неочекиване хоризоне о женским страстима на крају XIX. столећа. Упамтите да међу љубазницама Пранчинијевим, ја се бавим само онима које су у истини биле жене од света. Била је, на име, једна енглеска дама која је била живи доказ да, и по маглуштинама од Темзе, има тропских страсти; она му је писала: „Мили мој и (Америчанка и Енглескиња имале су исту Формулу за писање писама). »Где сте? Спавате, сада? Јутрос, нисам могла остати у постељи због вас к . У те је било темперамента! Писала је даље: »Сјајни мој драгане, ваша два иисма продрла су довде... Чудна је, мили мој, снага која нас је привукла једна другоме. Привлачностр! и одвратности које осећамо сретајући странце увек су инстиктивне и у опште истините. Ко није могао познати деветнаест пута од двадесет случајева истинитост наших ирвих утисака приликом опхођења. Ми не волимо неку личност или је мрзимо, и често није мање од половине случајева у којима то радимо из добрих моралних и интелектуалних разлога, а опет све потиче из инстикта. По некад снивам да сте ви онај кога сам тражила и да сам преживела читав живот радости с вама. Ноћу, кад је све мирно, осим иесме попаца — да ли их и ви икад чујете? — огледам да замислим да онај кога љубим више свега спава поред мене под истим покривачем, у свежој ноћи, у тишини августске ноћи; да његово лице почива на моме; да му се рука тихо одмара на мени. Тада, заспим срећна". Да ли се Пранчини није бојао да га свега не поједе та жена гладна љубави која му је говорила даље: »Са океанима љубави, сјајни мој, и пољубаца, остајем ваша к . Или зар, раздвојена од њега, ватрена Енглескиња можда је нашла каквог другог ватрогасца да угаси иламен који ју је прождирао ? Свакојако стоји да је та веза била кратка и да једног лепог јутра Пранчини није више добивао грозничаво ватрених писама. Трећа љубазница била је једна парискиња, велика дама која је толико распалила уобразиљу новинара и, да бисмо рекли истину, неколицине мајстора у уцењиван.у и изнуђавању новаца. Ова није још била љубазница Пранчинијева, срећом по њу, јер изгледа, по жељи коју је показивао Пранчини да га она прими у своме стану, да је на њу за један тренутак бацио свој поглед да би јој натурио судбину Марије Рењолове.