Полицијски гласник

СТРАНА 162

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 21

СЛУЖБЕНИ ДЕО Влада Краљевине Србије, на предлог Министра унутрашњих дела поотавља: за вршиоца дужности управника вароши Београда, Богдана Дамјановића, пешачког пуковника. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, П№ 12069 29. маја 1903. год. у Београду.

Влада Краљевине Србије, на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу §. 70. закона о чиновницима грађанског реда, — решава: да се Божа Маршићанин, управник прве класе управе вароши Београда, стави у стање покоја, с пензијом, која му припада по годинама службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, ПјУ» 12068, 29. маја 1903. год. у Београду. Влада Краљевине Србије, на предлог Министра унутрашњих дела решава: да се Јован С. Миловановић, инспектор прве класе министарства унутрашњих дела, на основу §. 70. закона о чиновницима грађанског реда, — стави у стање покоја, с пенсијом, која му припада по годинама с.лужбе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, IIЛ« 12072 29. маја 1903. год. у Београду.

Влада Краљевине Србије добила је од свију окружних начелника и команданта дивизија извештаје, да је Народу објављена Прокламација Њена од 29. овог месеца, и да у целој земљи влада потпун ред и поредак. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, ПЛ° 12070 29. маја, 1903. год. у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО Фалеификовање уметничких етвари Дешава се да уметник без икакве рђаве намере, само да би показао своју вештину у репродуковању, начини какву ствар, која доцније услед непажње пређе као права у ириватне или јавне збирке. Тада ту имамо нехотичан ФалсиФикат, који је много теже открити но намеран. Тако познат је један овакав случај: Пре неких двадесет година живео је у ЕлбеФу неки Едмон Ланон, велики скупљач руанских Фајанса. Он је имао уметничког дара и у доколици бавио се репродуковањем комада, које је имао; оне комаде, који су му испадали за руком, поклањао је својим пријатељима, али никад није прећутао да је то рад његових руку. Он је највише уживао у томе да старе, готово избледеле руанске комаде украшава арабескама, грбовима итд. Тако маскирани комади печени су по други пут у пећи. Кад

је умро Едмонд Ланон, његов мали музеј прешао је у руке његова брата Едвара Ланона, који га је по том кад је хтео умрети завештао уз кагштал од 100.000 Франака вароши Лувијеру под погодбом да се достојно инсталира. У том музеју ће се, без сумње, наћи и сад неколико творевина Едмонда Ланона, као знамените специје шарених руанских Фајанса. Тако је једна шала Едмонда Ланона већ ушла у област недопуштенога: њему беше пало на ум, да удари марку некадање сенклудске порцеланске мануфактуре на један стари, сасвим избледели тањир, који је по том снабдео дивним плавим руанским украсом. Тај тањир је кроз разне руке доспео у музеј порцеланске мануфактуре у Севру. Ту је он задао великих мука вал >аном и врло искусном чувару музеја Риокреу. Риокре није никако могао да буде на чисто, како је. то било могућно да буде сенклудска марка на тањиру, који је имао руански стил. Напослетку је загонетка решена, откривен је Ланонов комедијашлук. Од тада се Фајансе из Ланонове збирке увек примају с највећом резервом. Мени су познати случајеви, у којима су одлични познаваоци обманути на тај начин, што су пред њих изнети објекти, на којима су прави и лажни елементи били тако измешани, да се нису могли разликовати. На име то се дешава код предмета, који морају бити у паровима, као канделабри, зидни свећњацн, итд. На пример један трговац има прави свећњак у стилу Луја XV, за који му дају 500 Франака. Кад би он имао парњак, онда би за њих два добио можда 5000 Франака. Шта ради он? Поручи у којој Француској Фабрици други, који се по угледу на његов потпуно слично изради. Али тиме не би било могућно завести познаваоца. Тада се оба та свећњака раставе те се поново састављају, и то тако да се поједини делови измешају, да сваки свећњак буде састављен из правих и лажних парчади. Најбоље око, најизвежбаније искуство не могу одолети тој превари. Лично ја био сам жртва једног таквог ФалсиФиката и не стидим се да то признам. И с намештајем се врше такве исте преваре, и просто је немогућно открити их, ако се не растави цео комад. На једном старом сандуку, с којим сам имао рђавих искустава, били су стубови, који су украшавали предњу страну, саставл>ени на тако вештачки начин из старих и нових комада, да бих их још и дан данас сматрао за праве, да ме један пређашњи сопственик тог парчета није очигледно уверио о мојој заблуди. Све вештине, сва знања, сви напретци технике стоје у служби ФалсиФиковања. Галванопластика је моћна помагачица за ФалсиФиковање старих медаља, новаца и оружја. ФотограФија иде на руку ФалсиФикатору, да с мало трошка и труда узму тачну слику комада, који хоће да копирају. Хемија даје све смесе, којим се на чаролијски начин изнесу сви тонови платине на новим металним површинама и мрамору да изглед старине. Да је ФалсиФиковање међународно, јасан су доказ прилике у данашњем Алжиру и Тунису. Кабили продају у вароши Алжиру тобожње брдске кристале, које веле да су нашли- на највећим висовима Атласа. У

истини то су све ствари које су изливене од стакла а које су се у Оверњу Фабрикују за посетиоце бање као спомен на то место. Оријенталски сребрни накити, који се израђују у Форцхајмоким Фабрикама у великој војводини Бадену, налазе лаковерне купце међу туристима у Алжиру. Асперогрије, које у мошејама служе за миомирисне ексенције, имају насеби марке Француских Ш талијанских Фабрика. На свима светским изложбама врве арапски и кабилски трговци, који с бурнусом и Фесом на глави, продају европске тричарије по скупе паре. Али није главна ствар ФалсиФиковати, већ ФалсиФиковано и продати. Познато је да је многим љубитељима уметности највећа радост, в да пронађу." На томе оснива свој план трговац, који је свакад добар психолог. Припреме за тај циљ најразличније су. Многи глумац могао би ту да се чему научи. Најоригиналнији је начин преваре, што се врши у печеним земљаним рељеФима, који се Фабрикују у Италији у стилу Луке дела Робиа, а који су у осталом врло лепи. Пошто је талијанска влада забранила изношење из земље онај остатак Робијевих дела, може се замислити да је све. оно, што се нуди странцима, ФалсиФикат. Понеки сопствеиици старих кућа уизвесним варошима Тоскане удесили су налицу своје зграде једно место, које украсе једним лепим шареним земљаним медаљоном, који је претходно окупан у прашини, да би добио изглед на старину. Посредник доведе странца пред ту кућу. Сасвим случајно прича он, да је тај племић, чија је та кућа и који је пореклом из једне од најславнијих породица старе републике, у тешкој новчаној неприлици, да му је једина драгоценост онај Робијев медаљон. Странац пада у клопку. Он нуди цену, коју сматра за скромну али која на његово радосно запрепашћење буде примљена после мањег оиирања. Он нуди ту цену само за то што сам види барељеФ у зиду. Он мора бити прави; гледа лично, како се прислањају мердевине, како племић, слика пропале величине, с тугом посматра како му односе последње парче старог сјаја. Радосно преноси сгранац свој плен са свима могућим мерама предострожности преко границе, испуњен страхом, да ће талијанска полиција још у последњем тренутку спречити изношење скупоценог уметничког дела. Алипосле неколико недеља краси зид нов медаљон од Робија, и комедија почиње изнова. Честити нормандски и бретањски сељаци су лети доста пута сарадници таквих трговаца. Репродуковани комади старих руанских уметника тако се вешто наместе на полицу сељачке куће, да морају одмах пасти у очи Паризлијама, који су лети дошли у поље и који траже в праве к комаде. Трговац обећа сељаку 20 процената од продајне цене и научи га једну малу лекцију, коју сељак научи на изуст као какав глумац. Између странца и сељака одиграва се сад овакав призор. Паризлија, који себе сматра за врло преФињена а сељака за врло наивна, употреби жовијалан тон, обавештава се брижљиво за сељачку жену, децу и стоку а по том немарно изговори ове речи: (Свршиће ое)