Полицијски гласник

СТРАНА 182

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 23

начин да произведе велики пожар. Но као што се већ зна ноћна патрола приметила је у самом почетку пожар. Брзим предузимањем органа власти и грађана започети је пожар угушен и констатовано, да је сопственик удесио паљевину, јер је иађена свећа која гори и остали запаљиви предмети умочени петролеумом, који још нису отночели горети. Утврдила се намерна паљевина још и тиме што је нађено да између осигуране суме и нађене вредности у.житу. постоји велика разлика. »Трговац® је још исте ноћи побегао у свет и тиме још јаче утврдио да је то све сам удесио. Бивало је случајева да паликуће исеку труд у уске дуге комадиће, који за тим један за други привежу, тако да то буде као нека пантљика. Тај се труд по том намести н. пр. на таваницу, и на један крај намести гомилица жигица илн суМпора, за тим сена, наслаже ситно нацепаних дрва итд., а други крај припали. И овде протече много времена докле труд догори до краја. Ако је труд довољно наквашен у раствору шалитре, никако се неће угасити. У осталом и вунене и све друге пртене пантљике и шпагати, кад се замоче у тај раствор, постају добри фитиљи , који се не гасе тако лако. Од највеће важности је за иследника питање о — да се тако изразимо — самопаљевини, т. ј. кад поЖар избије сам од себе, услед неких природних узрока. Ти пожари су важни с тога, што они могу бити најопаснији и што се може помишљати, да их је туђа рука произвела. Пожар може да се сам од себе појави двојако, или случајном комбинацијом извесних предмета, који сваки по себи не производи пожар, или услед своје сопствене заиаљпвости, без икаква спол.ног утипаја. Пожар услед иомбинација а) Услед фивккалких узрока Случајева који овде спадају, има небројено много. Зна се, да је у више прилика стакло напуњено водом производило ватру, ако су иза њега билн лако запаљиви предмети: чаршави, завесе, харти.ја, одело, и ако је сунце кроз стакло и воду на те иредмете усредсређивало своје зракове. То исто важи и за ФотограФска сечива, због чега данас ФотограФИ обично их покривају. Такво дејсгво имају и оне стаклеие кугле, којима се притиска хартија на столовима., па чак и наочари и друга оптичка стакла, па онда и обична прозорска окна, на којима има округлих мехурова, они украсни стаклићи на лустерима. Чисте металне зделе, удубљени тањири и све друге ствари, које на извесно место сконцентрисавају сунчане зраке. Друге разне случајеве, који овде спадају, описују листови: Столар, који је у некој Фабрпци јуте хтео да прпкује једну даску, удари криво у чавао, тако да овај одлети под кајиш, који га баци у машину, у којој је израђивана јута. Ту он произведе варницу и запали јуту. — За један интересантан случај јављају из Њујорка, где је пожар произведен воденим шмрком. Горела је нека мала зграда, те су употребљени шмркови. Један водени млаз уђе у једну просторију суседне куће, где је осем

запаљивих предмета било и негашеног креча; овај се упали, те изгоре и цела ку^а. — Кад је Кливланд изабрат за председника, један његов приврженик у БилдФорду толико се радовао, да је у вече пред својом гостионицом приредио сјајан ватромет. Једна ракетла изви се и паде у димњак Фабрике памука у суседству, ту експлодова и запали Фабрику. — У Верони је јурио железнички воз насипом; на једиом вагону беше се усијала осовина, тако да. је коломаз горео. Баш тај вагон искочи из шина и паде са својом запаљеном осовином у један огромни суд од петролеја, који се у близини налазио. Тако изби велики пожар, од кога изгоре и једна Фабрика у суседству. — Један чиновник прича како се појавио пожар у једној велпкој ткачкој Фабрици. Кроз отворен прозор улетела је повећа буба у Фабрику, гу упала у вуну и понела на себи један мали прамен у даљем лету; пролетив покрај гасног пламена, упали се и паде у другу гомилу вуне, која за трен ока букну. — Вредно је да овде напоменемо тврђење др. Хепкеа, који је на основу свог посматран.а увидео да се једна жишка у влажпом памуку може одржавати по неколико недеља, докле избије пламен, и нашао, да могу одједаред планути дрва, која се дуже времена одржавају на температури. која није баш тако много висока. Тако се дешава, да одједаред почну горети дрвени штитови, ормани итд., који се налазе близу нећи, као и ситна дрва, која метнемо да се суше на пећи, ма да топлота није ни у колико већа од топлоте, која је владала, кад смо их ту метнули и ма да се не би па тој топлоти упалило ни једно друго дрво, које се ннје толико грејало. — Морамо још да напомеиемо, да растворен динамит може да експлодује од најнезнатнијих потреса, н. пр. од затварања врата. Све ове случајеве ваља иследник да има на уму, те да одмах ие помишља, ако се десио пожар, да га је човек произвео. б) Хемијски уороци Услед хемијских узрока појавиће се пожар онда, ако се сједињавањем двеју супстанција произведе топлота и ватра. Тако шта ретко ће се догодити случајно, али може рђавим људма послужнти као иајопасније средство за паљевине. С тога је најбоље, да о томе што мање говоримо, а ако иследннку у том погледу затреба, нека се обрати за мишљење стручњацима. Примера само ради навешћемо течну ватру (1лдшс1 Пге, Гешап Пге). Како се она справља, то се налази у сваком уџбеннку хемије. То је раствор ФосФора у сумпор угљенику. Натопимо ли у том раствору упијајућу хартију или крпу, па је онда рашнримо, сумпор угљеник ускоро изветрп, а заостали фосФор запали се сам од себе у ваздуху. Овај раствор су у последњим ратовима употребљавали за пуњење топовских метака; та течност је у толико опаснија, што и после извршеног гашења још непрестано грози опасност од пожара. јер фосфор се поново унали, чнм се осуши. Као „нова грчка ватра (< означава се мешавина поменутог раствора с бензином и мало металног калијума. Кад та смеса доће у додир с водом, она се заиали и силовито гори. То запаљење произведе калиум, који

раствори воду, при чем се развије толика топлота, да се ослобођени водоник запали. Под „лотриншком ватром (Геи 1огтат разумева се мешавина од клор сумпора и сумпор угљеника у ком има ФОСФора, и та се смеса запали кад дође у додир с амониаком. Таквих средстава за произвођење ватре има небројено много. Опасност је од њих, као што смо споменули, врло велика, а нарочито онда, ако се удесе тако, да пожар избије тек после неког времена. Н. пр. има киселина што гризу, које кад се саставе с извесним материјама, дају ватру. Сад ако се нека таква киселина, н. пр. сумпорна метне у једио стакаоце, ово запуши и у изврнутом положају обеси над алкохолом, киселина ће најпре пробити заиушач, а за тим канути у алкохол и тако произвестн ватру. Предмети који се упале сами од себе 0 паљевини, пожару, који се изродио сам по себи, писано је и говорено до сад у научном свету врло много. Науком је утврђено, да сва тела могу на својој површини згушћавати гасове, али да понека тела то могу чинити у врло великој мери, те да тако може наступити топлота а у приликама и пожар. Тела која имају та својства, назвао је Воује (1880) »Ругорћоге.« Ускоро за тим Хомбург је као таква тела озиачно сумпор-калијум, угаљ итд. За нас је од особнте важности да има много таквих тела, ко}а се сама од себе запале, а то су конопља, памук, вата, конци, ужа птд., али то само кад су натопљена или умазана уљем (БешбГЈ. То бива и са чађи. угљеном нрашином, а нарочито ако је ова од каменог угља. Осим тога примећено је да се хоће сами од себе да упале: илева од торФа, жито, струготине од дрвета, па онда се чак усијају струготине од метала, ако у њима има зејтина. Струготине од цинка упале се лако само ако се овлаже. У том погледу је нарочито опасан бензин, с којим 'се много ради. Овде ћемо још једном напоменути ма да смо о томе много раиије говорилп — да упаљена хартија, која се није потпуно претворила у угаљ, може опет да букне кад дође у додпр с ваздухом. Ако је дакле у пзгорелој кући било каса, тако званих каса сигурних против »пожара,® не треба их отварати, докле се не уверимо, да су се и изнутра потпуно охладиле; иначе се може десити, да читаве хартије, које су само мало нагореле, букну и изгоре, чпм касу отворимо. Пожари сами од себе могу се појавити још и услед бацила. Такви пожари дешавају се у сену, слами, дувану итд. Значајно је још, да се пожар може нојавити у просторима, у којима се налази брашно, прах од јуте, коиопље итд., кад неко ноћу у тај простор уђе са свећом, а ваздух је пун таквих бацила. У осталом за многе ствари у том погледу ваља припитати стручњаке, хемичаре.