Полицијски гласник

БРОЈ 23

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 183

ПРАВО Н А СМРТ Написао ЕнрикО Фери проф. универзитета у Риму. Пуковник Комб убио је метком из револвера једног од својих ратних другова, који, лежећи опасно рањен на бојишту и у грозничавом очекиваљу, да сваког тренутка буде прегажен непријатељском кољицом, мољаше Комба за тај последњи доказ братског пријатељства. (ВаПоз. Керег1 ;о1ге с1е јигЈ8ргис1епсе, СгЈтев с. 1ез регз. 124.) ГроФица Баћмани приликом једне посете своме мужу, који беше притворен због једног бешчасног дела, предала му је ножић, којим је он себи пресекао жиле, пре но што ће изићи пред своје судије. (Но1б2епс1ог(Т, Могс! ипс1 1ос1ебв1 ;га8е, ВегНп, 1875, р. 30.) То се исто догодило и са гроФом Фаелом, кад бејах проФесор уииверзитета у Болоњи 1882. г. Оптужен због, мучког убиства. гроФ је у затвору добио од своје жене спасоносни отров. Извесно лице, обрвано неком савршено неизлечивом болешћу, и потпуно свесно своје жалосне судбине, моли лекара, и добија од њега наркотин, који му скраћује самртне муке. У »ТгПзипе јисНсЈаЈге" од јуна, 1893 г., ја сам читао, да је у Њу-Јорку неки Сепион, који беше на смрт осуђен, покушао да се убије, разбивши главу о зпд свога затвора. Њега су са великом муком спасли од смрти, и морали су за тим добро да пазе, да не би извршио поновни покушај самоубиства. Кратко време носле тога он беше обријан, обучен у црно и посађен на „електричну столицу" ; два пута се морала електрична батерија напуниги и иснразнити, и тек је онда смрт наступила. Јануара, 1889. г., наследник аустријског престола РудолФ убио је младу и лепу бароницу Вечеру, без сумње са њеним пристанком, а за тим се и сам убио. Врло се често, у новинама, читају исте ствари, истина и ако о лицима мање чувеним, и ако је још љубавник, који је убио своју драгану, био несретан, те је остао жив после покушаног самоубиства, онда би против њега била поведепа истрага. Неко покушава да се убије, нетражећп прн том нмчпје помоћп. У већнни образованнх земалЈа судови се тнме ие баве, али, онп се тиме баве, ако, у место да се сам убије, он буде потпомогнут нри извр>шењу самоубиства (у набавци отрова нли оружја), или ако он пристане, да га у ствари убије један од његових пријатеља. У случају обичног самоубиства, од свију кривичних законика, који су ми познати, само у Енглеској (према закону 1. На1е р. с., исказаном у чл. 227. Бјдез!: оГ Ше сг1т1па1 8а\у с!е М. В^ерћеп), у Русији (према чл. 1473 кривичног законика од 1866. г.), п у држави Њу-Јорку (према § 174 кривичног законика до 1881. г.) одређује се кривични претрес због »покушаја самоубиства." На нример. у Енглеској, судске статистике за 1889. г. помнњу 106 оптужених (76 људи и 30 жена) због »покушаја самоубиства": њих 22 били су ослобођени, од којих 1 због душевне болести, а 84 осуђени, од којих 34 на новчану казну или

на слободу са јемством; њих 30 били су осуђени бар на 1 месец затвора, и то њих 13 од 1 до 3 месеца, а 7 од 3 до 6 месеци. Напослетку, у Јапану, кривични законик од 1880. г., који је 1886 г. поново прегледао француски чиновник Боасонад, у чл. 320 казни од 6 месеци до 3 године затвора старински и дотле некажњавани ћагаклп, т. ј. дело онога, који. пошто га је снашла каква велика несрећа, или пошто је учинио какво бешчасно дело, воли да се убије, или још чешће, да га ко од његових пријатеља убије. То зпачи, да човек још није стекао потпуно право на смрт, као што има напротив — бар у теорији — право на живот. Свако законима признато право треба сматрати као тековину, коју је појединац у борби са друштвом задобио. Сад, пошто интереси и услови друштвеног опстанка стоје увек на првом месту, очигледно је, да је се право на живот -— које није признато код дивљака, па ни у почецима цивилизације (»право на живот и на смрт к у старом Риму, поверитеља према дужнику неплатише, очева према синовима, господара према робовима) морало наскоро само собом напоменути, јер племе, задруга друштво увиђа одмах, да ће оно, допуштајући убиства између грађана, постати у брзо слабије од суседних и супарничких племена. Што га ни у колико не спречава, да дозволи и чак да слави убиства људи другог племена, на основу једног начела, које се повлачи све до наших времена, и на основу којег се убиство странаца дозвољава само под тим условом, да је учињено у ратно време и против војника. Али, ако право на живот важи скоро потпуно и без изузетка у свима образованим земљама, не стоји тако и са иравом на смрт. Иста брига да се предупреди слабљење заједнице добровољном смрћу њених чланова, јамачно је главни узрок, што је тек у новије доба и уз многа ограничења признато и право на смрт. Поједине вере, које се увек прилагођавају условима опстанка свакога друштва, створнле су за тим цео низ забрана и анатема против права на смрт. И самоубиство, које грчки стопцизам и римско многобоштво не осуђиваху безусловно, оглашено јехришћапством за безбожно, и кроз цео средњи век, па чак до XIX века, кажњавано је као преступ по кривичним законима. И оно се још и даиас казни у ЕЈНглеској, Русији н Њу-Јорку, у случају покушаја кривичном осудом, или (у Русији) у случају смрти губитком грађанске части, која повлачн за собом поништај самоубичевог тестамента. С једне стране све потпуније правне тековине личности н личне слободе према друштву, а с друге стране уверење, које све внше узима маха, да је самоубиство у свима готово случајевима иоследице очевидног или потајног лудила, или бар радња борца по све изнемоглог и у борби за опстанак побеђеног — и да се, дакле, често има посла са »друштвеним богаљима" дали су повода, те је се у свима скоро кривичним законодавстима усвојило начело некажњивости извршеног или покушаног самоубиства.

А грађанска друштва доспела су чак дотле, да величају самоубиство, кад оно сложи очигледним друштвеним користима, као н. пр. у целој Италији познати случај војника Петра Мијеке, који је 1806. г., да би Француским војницима спречио улазак у Турин, запалио барутану и свршио под њеним рушевинама. Међутим, док се због користи, које се много теже дају оправдати, допушта, ако не намерно, а оно бар вероватно убиство при опасним представама играча на ужету, укротитеља зверова итд., начело да сваки човек може располагати својим животом, за који није никог молио, и који му може постати несносан врло чесго кривицом самога друштва, не признаје се, кад се неко обраћа другом за помоћ у вршењу свога права на смрт. Извесни кривични законици као преступе, помагање у самоубиству, а још пре убиство са пристанком и на молбу жртве; а кад закон о томе ништа не помиње (као у Француској, Аустрији, Белгији, Бразилији нтд.), има правника и судија, који држе да ово дело треба казнити као убиство. Вели се доиста, да »самоубиство јесте убиство самога себе, оно је дакле убиство; и ако закон не сматра за потребно да за то казни главног кривца, његово ћутање о томе ништа не смета. да саучесник буде за то кажњен, као год што се казни саучесник сина породице, који краде свога оца, док се међутим син због тога и неосуђује.« Но ја држим, да се поменуте казне закона или ово тумачење његовог ћутања ,не могу оправдати, и да су само наслеђени остатак некадашњег непознавања права на смрт. (Свршићо се) с Француског Д-р Милутин Д. НешиЋ.

ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО

ИЗ МЕМОАРА Г. Г0Р0НА

КРОЗА ЗЛОЧИН Последње жртве Пранчинијеве Стари мој Пранчини, Нећеш више јести макарона. Поведоше истрагу. Ф... се сам оптужи, па, како је нужно и право да чувари једног осуђеника на смртистога поштују, јадии агент буде оштро кажњен. У Ла Рокети, Пранчини је и даље бпо нишан јавне 2 Ја Д °з налости - Препирало се по новинама о потреби његова погубљења или његова помиловања. Жене су писале безимена писма Председнику Републике тражећи да убијца из улице Монтељ не буде погубљен. Најзад, г-ђа С... опет изађе на позорницу. Она, која је тако неоспорно допринела да се он осуди казавши истину, сматрала је да јој је дужност да му спасе главу. Она оде ка г-ђи Вилсон у Јелисејски дворац н преко ње доби да буде примљена од г. Гревија.