Полицијски гласник

СТРАНА 212

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 27

вређа право појединаца, него се подрива вера у готовост свију Фактора, да се једанпут осигура и право већине и слобода мањине. Погрешке се, иак, ове могу учинити из двојаких узрока — или што се тако намерно хоће, или шго се може погрешити. Решен да најсавесније израдим ове спискове, ја ево одмах наилазИм на нитање : ко има право гласа јер и Устав и закон о општинама, нису до ситница јасни у својим одредбама о овоме питању. Да не бих, дакле, погрешио, ја молим Уредништво да ми изволи дати објанпвење: 1, мора ли сваки платити порез за прошлу годину, па да стекпе право гласа, као што прописује чл. 32. закона о општинама? Ово се питање намеће због тога, што у Уставу, а у одредби, која одређ^је право гласа на општинским изборима, не стоји опредељено, да иорез мора бити плаћен, а у прелазном опет наређењу стоји: да општински закон важи у онолико, у колико није противан Уставу; 2, има ли право гласа онај, који није потпуно измирио прирезе: школски, војни, окружни, општински и т. слично; и, 3, кад непосредни иорез старешине задруге не износи потпуно 15 динара, ако се ту не дода и лични порез задругара, да ли који из те задруге има право гласања?" На ова питања одговарамо: 1, Говороћи о томе, ко има право гласа на опшгинским изборима, Устав, истина, не вели, да порез мора бити плаћен, па да неко има право гласа, али то је питање регулисано законом о општинама, који је изашао из Устава, као основног закона. Ова одредба не противи се ни мало Усгавним одредбама, јер одговара ономе принципу, да уз права иду и дужности, које претходно треба испунити. Истина, у изборима посланика одступљено је од овога принципа, али код избора кметовских законодавац је осгао при поменутом принципу. Да је он свесно и намерно тражио испуњавање дужности ирема држави, иа да се онда отекне право, налазимо погврде и у томе, што су у Уставу од 1888 год. биле исте одредбе које су и данас, па је и ондашњим законом о онштипама тражено, да се прво илати порез за прошлу годину, па тек онда стекне право гласа. Према овоме, нико не може имати ираво гласа на опшгинским изборима, докле не плати порез за ирошлу година однооно полгође. Пошто Устав, говорећи о праву гласа на општинским изборима, помиње само порез и чисто државне прирезе у 7 5°' 0> који иду као допуна пореза, и њих у опште узима као основицу за одређивање гласачког права, онда они и могу једино бити од утицаја на право гласа, а не и остали прирези, који се не могу убрајати у оне основне дажбине, које држављани имају да дају држави. Ово гледиште није противно ни чл. 3 2. закопа о општинама, који такође замишл.а само прирез 7 5°/ 0 ; и 3, Тежња је Устава, да право гласа има свако лице, које плаћа на име иорезе и државних приреза 15 динара.

Како оу и задруге изједначене са пореским личностима, и у старешини задруге оличена цела задруга, и целокупно плаћање задруго пада нз терет старешине. то је са свим право, да у оних 15 динара уђе и иорез на личност задругара, па да се према укупној суми одређује право гласа старешине.

На питање, пак, једпог општинског писара одговарамо: да досадашње општинско рачуноводство, које је прописано у прошлој години, остаје и даље, јер је враћен у живот закон о општинама од 21. марта 1902. године, из којега је оно и потекло. У осталом, оно није било замењено ни посде увођења у живот закона од 1866. годино те нема разлога ни покрегати питање о томе.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П 0 Т Е Р Е

Ноку, између 27. и 2 8. јуна ове годгше непознати лопов, украо је Никодију Станојевићу, ћерамиџији из Чачка, једног коња са паше. Коњ је длаке затворено зелене, има 6 година, на врату има жиг — без других роваша. Моле се све полицисле власти, да крадљивца и покрађу живо потраже и нађене спроведу начелству округа чачанског, с позивом на Бр. 8680, УБр. 20645. Едуард Вухтел, пекар из Беча, који је становао у VII кварту, 1лп(1еп§аМе бр. 5., проневерио је 120.000 круна, па је 14. јуна ове године побегао из Беча. Проневерена сума састоји се у конвертованој ренти под № 1540, 5102, 8567, 9385, 9386, 13856.

Едуард је стар 5 4 године, католичке вере, жењен, висок, крупан, иуна лица, кратке смеђе косе, плавих бркова, има на лицу младеж. Скреће се нажња полициским властима, да на Едвардову појаву пазе н у елучају проналаска спроведу га овој управи гр. Београда с позивом на Бр. 205 4 5.

КРИМИНАЛНЕ БЕЛЕШКЕ И ДОГАЂАЈИ У ЗЕМЉИ 15. јуна Недељко Мајсторовић, чувар ибарског моста утопио се у реку Ибар. Ноћу између 16. и 17. јуна Трајило Војиновић, из Оснића, среза бољевачког погинуо је. Њега је Трајило Лападатовић, син Лападата Трајиловића, из Оспића, убио секиром, због што је погинули ударио батином по глави оца Трајиловвг — Лападаса, а све је било због крађе сукна и других ствари Лападату. 19. јуна око 10 сахати пре подне Сима Ајдаровић, из Виске, среза ариљског, враћајући се са кириџилука преко Мораве код Церове утопи се и 20. јуна нађер је мртав на обали реке Мораве. О овоме је извештена његова Фамилија и уз саучешће његовог брата Тихомира Ајдаровића, из Виске, сарањен је у општини прилепачкој. 20. јуна жена Светозара Аврамовића из Мале Бреснице у срезу рамском, нађена је мртва у својој кући у пол.у у којој је сама живела. Констатовано је, да је рукама удављена од непознатог лица. Истрага је одмах предузета. 22. јуна око 7 сати пре подне убио се из револвера у свом стану Сима Караклајић, мех. из Иожаревца. Метком из револвера ударио се у коглац испод грла, од које је ране издануо. Ово је дело учинио због велике оскудице, што тврди његово својеручно иисмо које је сам написао и које се код њега нашло. Исљедна власт учинила је увиђај којим је утврђено дело самоубиства. 23. јуна погинула је од грома у својој кући Видооава жена Петра Миликића, из Виче, среза драгачевског. Кућа и сво покућанство изгорело је, у кући је било и њено мушко дете од 4 године, но оно је здраво и опашено. 25. јуна Велика удова поч. Иире Чешљарца, из Бара, среза стуиепичког, оађена је мртва у својој згради. Пошто је Велика дотле била потпуно здрава, сумња се, да није насилро уморена. Одмах је наређена секција и истрага предузета. ИЗЈАВЕ И П0РУКЕ УРЕДНИШТВА Његово Величанство румунски Краљ Карло I. одликовао је уредника нашег листа г. II. Димитријевића орденом Румунске Круне IV реда за учиње заслуге „Нолицијским Гласником" у ногледу јавна безбедности и суседној крељевини Румунији. Нашу сталну рубрику »Поуке и обавештења" коју смо због промене Устава и закона из неколико последњих бројева изоставили, понова доносимо. У њој ће се и од сада одговарати на сва питања полицијских и општинских органа. Ко буде редовно пратио и поступао по упуствима неће чинити погрешке у званичној дужности. Полицијским чиновницима који раде на извршењима и не желе да се сачувају од законске одговорности обраћамо пажњу на чланак који ће изаћи у идућем броју. Ово чинимо с тога, што и поред нашег једног чланка о томе у 1899 години, бидо је много погрешни радњи за које су носле осуђивани на плаћање ведиких трошкова.

ШТАМПА КРАЉ- СРП- ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ - ДОСИТИЈЕВА У/1- БР. 14-