Полицијски гласник

БРОЈ 27

полицијски гј1асник

страна 211

с тога што су њихов злочин вршили већином у овом крају, где сам био као полициски комесар. Око петнајест чланова ове дружине беху послали у Кајену и Нову Каледонију; само један члан ове дружине бејаше измакао и у пркос свеколиком труду не могасмо га пронаћи. То беше »Ј осиф, талијанац,« као што беше назван. При свем том човек не хте признати и тврђаше, да су му нож предали неки другови које је био задесио; и његова кривица није, ако су га на тај начин увукли у какво дело. А што се тиче познанства од стране Росињола слеже раменима и рече: „Полициски шпијуни позиају цео свет; ти се страшно вараш мој драги. с( Тек што присиесмо полицијској преФектури посласмо човека у антропометриско одељење, где је врло брзо пронађена цедуљица са његовим описом. Показаше му слику ЈосиФа Алорта, једног врло опасног зликоваца, кога је једном Росињол ухапсио и који је више пута апшен. Кад је видео да је иознат, призна да је то он. „Врло добро, то је моја личност; па шта даље? 1 ' Оставимо га до сутра дан да се кисели, по полициском изразу и одведосмо га за тим до куће, где је леш не додирнут лежао. Ј осиф издржа ово суочење са највећом хладноћом. „Гром и пакао« рече посматрајући леш, »овога су лепо успремили. То је чист посао био.« Он одрицаше са дивљом енергијом да је суделовао при овом убиству, и тврдио је, да се он налазио на улици, кад му повише људи, који он не познаваше, дадоше везу са стварима које он носаше као и нож који је код њега нађен. Иследни судија примети му са највећом мирноћом, да су му ови искази и сувише неистинити, на што талијанац даде другу изјаву, која до душе није одговорила целој истини, али јој се већ приближаваше. Сви злочинци имају обичај, да на овај начин праве почетак кад се ухвате. Они признају само ноједине делове истине, и сматрају за част да се боре са судијом. Ову борбу напуштају тек онда, кад већ немају никаква изгледа, да ће заварати иследног судију. »Добро, ја ћу вам испричати истину,« примети талијанац обичним изразом злочинца, кад се спрема, да избаци какву крупну лаж, којом се надају да ће судију преварити, „ја нисам имао удела у злочииу, но сам само чувао стражу. Ова је ствар овако текла: нашао сам тројицу, којима име не знам, и рекоше ми : „ Друже, можемо добро пазарити ако похарамо једну кућу која није настањена.® »Добро слажем се одговорих.« Затим они уђоше у кућу, а ја сам остао напоље да чувам стражу. 1 ' А крвави нож и крваве мрље на твојим хаљинама? унита Гиљо. »Ја сам им мој нож узајмио,« рече талијанац, и в не знам шта су с њим радили. Мрље на хаљинама су од крви, која ми је из носа ишла. У париском лупешком сталежу постоји једна циничка наивност и скоро детиња невештина, која олакшава судијама њихов задатак. Увек кад год је ствар око једне дружине лопова или убица, иследни судија

може врло често употребити једну корЦсну методу, која је постала скоро традиционална. Ми смо врло добро знали, да се талијанац није могао само тиме задовољити, да чува стражу, већ да је без икакве сумње имао удела у злочину. Господин Гиљо познавајући »кухињу® полицију сигурНосТи и знајући да у оваквим приЛикаМа Моји агенти велико искуство ММаЦху, предаде ми Талијанца* Узалуд сам му престављао, да он на тај начин само свој положај погоршава, ако би хтео прећутати имена саучесника, које он насигурно зна полиција ће их сама и без тога дознати. Ми смо већ позпавали индивидуе с којима се он дружаше и према томе је наше поље рада било уско ограничено. »Не« рече Талијанац, »ја нећу да издам моје друштво. Ја нисам издајник.« Али ипак му се за време саолушања измакло из уста, да он неће дозволити да се и један осуди који није у томе крив. Ова ми је примедба била од неоцењиве вредности, јер ми она издаваше карактер зликоваца, који до душе и ако је био способан за сваки злочин ипак имађаше добре осећаје. Полицајац, који хоће да с успехом врши своју дужност, мора да узме у обзир добре осећаје индивидуа, с којима има посла, исто тако као и хрђаве. Талијанац ми је сам нехотично дао срество, на који иачин да откријем његове саучеснике. Кад сам прегледао акта овог злочинца, који је већ више пута био осуђиван, приметих, да између њега и Фамилије извесног Тониа, постоје добри односи, да је Талијанац требао да се ожени његовом сестром и да су се узајамно потпомагали. Ухапсити једног невиног, да би се пронашли кривци, многи држе за недозвољено и пребацују нолицајцу, што се таквим срествима служи; но нигде у свету нема апсолутне доброте и хрђавости, и »невине," које у оваким приликама хапсе, обично нису тако неирекорне, безпорочне личности; такве су се личности већ једном упознале са апсаном. Тони тако звани »бик <( бејаше познат као куплер у кварту Лавиље. У крчми где је он сваки дан играо своју омиљену игру маниљ*) долазио је у додир са друговима који су и нолицајцу познати били. — Кателаном т. зв. мајско цвеће, Едуардом од Монтмарте и са Томом званим неустрашимим. Целој овој поштеној дружини није ништа стало до тог, што ће један дан провести у депоу. Ухапсим дакле Тониа и суочих га са Талијанцем. Овај чим га спази повика разљућено, да Тони нема никаква удела у овој аФери. »Вуди миран* приметих му,« то је твој друг!« Још нешто! Сваки шеФ сигурности мора, ако саслушава извесну класу париских злочинаца, међу собом да тика, као да су то улична дица, иначе му цео ауторитет у томе пропада. Ово изгледа мало чудновато, али је цела истина.

*) (( Маниљ» ш-ра карата којаје врло омил.ена код париског нижег сталежа.

»Ви знате врло добро« објашњаваше Талијанац, »да је Тони невиНј и оН ће моћи доказати своју невиност.'* Али Тони није био задовољЗн. У овоМ злочиначком свету ВЛада ДеЛикО л4е1)усо6Ис) неповерењб и с ^ога изгрди ТаЛијагЈЦа, к0гг1 је крИвио што је оУ ухапшен. Затворих ТаМјанЦа у његову ђелију А узеХ ТонИа На саслушање. Овај није имао удела у злочну, као што сам то већ унапред био сигуран, али је о њему знао. Он је атта више у једној крчми од Лавиљеа очекивао повратак дружине са крађе, иа је се вратио тек око 10 сахата у јутру кући, врло узнемирен, што му се још нису вратили другови. »Тим горе за тебе младићу,® нриметих ја. »Ја морам од тебе или од Талијанца дознати имена саучесника; ако их ти не кажеш то ће он морати учинити. Ја ћу те овде задржати; у осталом ти си целу ову ствар одао и спремио." Друго суочење двојице зЛоЧиНаЦа било је врло драматично. ТалијаиаЦ осТа при његовом ћутању, и Тони га уЗаЛуд преклињаше, да каже истину. НапосЛетку се Тони разЉутИ И рече му: »За све услугб које Ти је моја ФамИлија учиниЛа, твоје је ПоНашаЊе срамно. И пошто врло добро знам, да сам невин, ти ме не смеш оставити и даље ухапшеног." »То имаш право рече Тониу. И ја сам се заклео. да нећу оставити ниједног невиног да лежи у затвору. Господине Гороне, пустите Тониа на слободу; он није ни мало у овој аФери умешан а за то ћу вам казати: главни је кривац мој друг звани једноруки, и више ништа нећу да вам издам." »Једноруки,« то беше само надимак и талијанац је тврдио, да му не зна право име; али и то беше довољно, и по надимку је полицајац у стању да пронађе правога човека међу париским злочинцима. По кад што. исти надимак имају два и три зликовца, — ја сам три таква познавао, — па ипак је лако да се иронађе прави кривац. Један агент, који је био присутан, примеги, да су управо прошле ноћи ухапсили једног човека, који се звао »једноруки а ухапшен је при иатролисању у кварту Лашапел. ПТто брже могах стрчах низ степенице, јер врло добро знађах, да оне индивидуе, које су ухваћене при патролисању обично не остају дуго у депоу. Кад оам уиитао апсанџијуда ли је још „Једноруки" у депоу, одговори ми, да он није више ту. Тек што је био пуштен на слободу, али да се пре неколико секунада овде налазио. (Наставиће ое)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Многи општински писари учинили су овака нитања, а један пише ово: »Поводом промене Устава и закона о општинама, настали су избори општинских часника у целој земљи. Изборима ових претходи састан бирачких спискова неазбучних и азбучних. Од иравилног састава ових спискова, зависи и правилност општинских избора. Јер, ако се погрешним радом одузме гласачко право грађанима, онда не само што се