Полицијски гласник

СТРАНА 210

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 27

којн је био у њеној соби, она је чувала новац, који је добијала од нродаје сеоеких нроизвода, и расноређивала је приходима с Ферме ио своме налажењу. Једпо јутро, син госпође де Вокроз, ушавши код матере у спаваћу собу, да је поздрави, нађе је мртву. На несретној старици видело се да је удављена. Фијоке у орманима и столовима биле су извађене, врата од великих ормана отворена и све штј је било у њима било је разбацано. Дошавши себи од ужаса при погледу на све то, г. де Вокроз ношље за кмета и за жандарме. Сви они дотрче и приступе испитивању младе служавке. Њена соба била је до собе њене госпође и водила је у њу. Постеља њена била је одвојена од посгеље убијене старице само једном танком преградом, и поред свега тога служавка је тврдила да ништа није ни видела ни чула. — Јесу ли била затворена сва спољна врата у очи тог јутра? Јесу. Али инак она је признала да је у десет часова у вече отворила врата, која су водила у двориште да би отишла да спреми рубље, пошто га је сутра требало прати. — Зар тако доцкан? То објашњење изгледало је подозриво. Жапдарми навале с питањима на ту младу девојку. Она је свршила (тим што је изјавила, да је у три сата у јутру разговарала с њом њена газдарица и да је у то исто време неки човек, који је, како јој се чини, био син газдаричин (у соби је било мрачно и она га је само чула, а није га видела) пришао њеној постељи и рекао јој: Ја ћу да ирођем у собу госпођину, а ако ви о томе будете причали, ј а ћу казати да лажеге. Више она ништа не зна, за то што је одмах засиала, Норед све чудноватости и неодређености тога одговора, одмах су ухансили сина убијене, Фернанда де Вокроз. Он је негодујући протестовао, наводио је доказе у своју заштиту, кад се не би нимало узела у обзир та околност што је он педесет година био најисправнији и најоданији син*). то самп Факти ноказују сву лаж окривљења. Ону Фразу »јз Иу казати да лажете к она је исказала речима, које употребљавају у том месном дијалекту, а којим де Вокроз не говори; и већ та једна ствар доказује да Марија Лопије говори неистину. Али осим тога претрес, који је учињен одмах тада, доказао је његову невиност: у једној прегради ручне торбе, где је покојница чувала новце нашли су изјаву коју је потписао де Вокроз, у којој он признаје да једно имање од 110 000 франака, кунљено на његовб име, припада по закону његовој мајци! Да је он убица, зар он не би уништио ту изјаву! Сецирање тела покојнице такође је ноказало лажносг исказа слушкиње. Убиство је извршено не у три сата у јутру, као што је она уверавала. „Покојница — говоре експерти, — вечерала је у седам часова у вече и стање храпе у желудцу непобитно доказује, да

*) Као што ћемо даље видети жеља да се пошто по то окриви тај сии који ни у чему није био крив заводила је тако далеко да су му судије ставили у кривицу и то што је он био тако покоран оин својој матери. /ч

је убиство извршено било између десет саги и иола ноћи." На песрећу за г. де Вокроза судски чиновпици били су проникнути мишљу да имају посла са п врло препреденим зликовцем." Њих је бунило то што намештај није био поломљен, него је све било отворено кључевима покојнице, и они су били уверени да је само матероубица могао дограбити кључеве. Увртивши себи у главу да је материнско старање морало биги несносно педесетогодишње.м сину, они су сматрали за комедију све његове протесте и гледали су препреденост у свему, што је могло служити њему за оправдање. Они су налазили да је његов говор сувише уверен, да му је поглед сувише спокојаи. КраКе рећи он се никако није подударао са оном идејом, коју је судски иследник у Изесу створио себи о невином сину, који је окривљен за матероубиство. Пошто у његовом нрисуству Марије Лопије иије смела понављати своја окривљавања и нлакала је, оборивши главу, то су њега окривљавали за то што је заплашио ту јадну девојку. У једној соби нашли су записку, детињасто написану, у којој су нашли као мигове на неку згодну ствар. И не гледајући на неписменост те забелешке, или боље рећи, услед неписмености, њу су приписивали де Вокрозу; да је то лукавство од његове стране, да је он нарочито то написао негшсмено, да би судије навео на заблуду. Али шта је било с новцима и драгоценостима његове матере? Кроз десет дана један део њих био је нађен. Дезнавши за тај злочин старији брат окривљеиога, Шарл де Вокроз дође у Сен-Понс да сахрани матер и дозна да му предстоји нов иосао: да спасава брата од ешаФо га. На то је он потрошио све своје време и имање. После неког времена он се овако изразио: — Да би заштитили нашу част и осветили нашу матер, ми смо за две године са свим пропали. Шарл де Вокроз паралелпо с ислеђењем, које је водио државни иследиик, који је окривио његовог брата, прадузео је друго ислеђење у заштиту брата. Мосло неког времена њега наведу па траг неке скитнице, којега су видели у очи убиства у Сен-Понсу и који је другог дана, у СенНазеру, малом селу једном, које је удаљено четири километра од Сен-Понса, разменуо прву банкногу од 50 Франака; тај човек сео је тога дана на жељезницу, која је полазила за Лион, и платио је за своје место другом банкнотом од 50 франака. Најзад у његовим рукама видели су златан сат на црној врвци. Ме^утим син убијене жене одмах по убиству објавио је да је нестало златног сата и банкнота. Али ни гакав доказ невиности још није био довољан иследнику. Он је и даље водио ту сгвар по окривљењу де Вокроза. Он је мислио да скитнице нису могле украсти драгоценосги и новце, пошто је он успео да их стрпа на какво било тајно место, и на основу те хипотезе он је држао своју жртву још два месеца у затвору. Али најзад м из оскудице ма каквих доказа« де Вокроза нусте на слободу тако исто као и Марију Лопије, која је неколико пу га мењала свој исказ и говорила између осталог да је газ-

дарицу убио њен љубазник Јоаким Однбер, који је служио на пмању као надничар и кога је она оне ноћи кад ће се десити убиство, пустила к себи, отворивши за њега у вече врата, која је затворио њен син. И сам Вокроз сматрао је Однбера за убицу, али сумње на њега нису се оправдале. Марија Лопије, — која је умрла за време парнице и доста загонетном смрћу — тргла је натраг све своје исказе. Изјава о ослобођењу де Вокроза била је састављена пре него оптужни акат. Ево нека места из тог чудноватог документа: » Узимајући у обзир што није било никаквог нереда у собама, где је све било на свом месту, што показује да је разбојник радио методично и уверен да му неће нико сметати; узимајући у обзир да иси, који су обичио лајали, те ноћи нису лајали; узимајући у обзир да на намештају нема никаквог трага претурања и рушења и да је тешко страном човеку да се нађе у многобројним кључевима, који сусенашли у соби убијене жене; узимајући у обзир, што се из тога може закључити да то није била крађа него ситуација крађе, да би се навело на мишљење да је тај преступ извршио сасвим стран човек; узимајући у обзир да се окривљени одликује ниском моралношћу; да је он због лењости. малодушности и немања осећања сопственог достојанства, пристао да остане код матере и да проводи жалосни, ропски живот узимајући на се послове сваке врсте, као што су да намешта постељу матери, да го гови јело; што се је он толико понизио за то што је, како је оп говорио, морао јестн, пити н пушити колико год хоће; узимајући у обзир да он није имао никаквог личног имања и да Је он знао да га је мати лишила по закону наслеђа 1 ); узимајући у обзир да се је он због лењости осећао неспособан да стресе матерински јарам ; узимајући у обзир да су све то важне ствари, које су незгодне за сина; али, узимајући у обзир да те ствари нису поткрепљене никаквим материјалним доказом, а ум се колеба да призна такав преступ, као што је матероубиство, и да би требало, ради утврђења таквог престуна, материјалних доказа или Формалних сведоџаба; узимајући у обзир да постоји сумња, која треба да иде у корист окривљенога и тако даље к (Наставиће ое)

ДРУШТВО ЗЛОЧИНАЦА из мемоара М. Горона —— 2 На његовој кошуљи нађоше трагове од крви, а окрвављени му нож лежаше на столу комесаревом; но он одрицаше и ненрестано говораше: „ Ја јесам лопов, то је истина. Али никад никог нисам убио." Али немађаше среће. Чим га је Розпњол изблиза видео, викну: »Шта врага, па то је ЈосиФ, талијанац." Ну сад се сетих. Пре крагког времена ухапсили смо једну целу дружину злочинаца, коју зваху »дружина од Патена,"

') Изгледало би да само та једна околност већ одклања сумњу од Вокроза да Је он убио магер, услед њене потпуне бесмислености.