Полицијски гласник

БРОЈ 28.

У ВЕОГРАДУ, СУБОТА 12. ЈУЛА 1903.

ГОДИНА VII

С^О С^О С<90 С^? С*Х> СДО 0<УР <Х»Р С^О С^О СЛ5 СЛО С^О С^О С^О С^?0 СЛО С^О СЛ9 ООО ООО СЛО С^О С^О СЛ"0 ООО С<00 ООО ООО ООО ООО С/>0 ООО ООО С<©0 ООО С<СО О^О С >00 ОЈОЊ СЈОО О * ОО ООО ООО С <п ооо с *оо ОфО ПОЛИЦИЈСКИ гшник СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА П0Ј1ИЦИЈУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАНИЈУ ПОЛИИ0ЈСКИХ И ОИШТИНСКИХ ВЛАСТ0

ООО С/У5 О јС П > СУУЗ ООО ОСП ОСГ> ООО ООО ООО ОО^ ООО С/УР с 0О ООО ОјОГ> ООО ОјОО ооо с /?р с <сг> ООО ОјОО ооо ОјОО 0јСП> с/ур С 'јОО С /јО ОјОО ОРО ОРО ОСУР С<50 ооо С»уд ООС (УСО <> оо С<б>р ООО С<У0 04У2 О&2 ооо"о&г ос^ осо УРЕХУЈЕ ОДБОР МИНИСТАРОТВА 7Н7ТРАШЕИХ ДЕЛА

ОЈОО ООО ОО О С.ОО С.60 С.ОО ООО ООО ОјОО ООО ооо ООО С<ОР ООГ> ОЈОО ОСГ> осп ООО С<00 ОУР О<У0 с<00 ООО ООО аоо ООО СгОО ооо ОЈОО ООО ООО ООО суооаоо ооо ООО С.ОО ООО ООО СУУР ОУ? С.СО ООО С<У5 ООО О<РЗ~ООО ,^»уа СУУЗ

СЛУЖБЕНИ ДЕО

11 ј«гово Величанство Краљ Петар 1., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, ноставити и то: за начелника друге класе среза љубићског Новака Симића, порезника прве класе у пенсији; за начелника треће класе среза јасеничког, округа крагујевачког, Ворисава Ристића, нисара прве класе среза крагујевачког; за помоћника прве класе начелства округа чачаноког Николу Митриновића, помоћника исте класе окружног начелства у пензији. за помоћника друге класе начелства округа ужичког ЈосиФа Протића, комесара еавске београдске полиције, у рангу члана исте класе управе вароши Београда, по потреби службе; за помоћника друге класе начелства округа моравског Димитрија Миливојевића, помоћника исте класе начелства округа ужичког, по потреби службе; за вршиоца дужности помоћника начелства округа топличког, у рангу начелника среског друге класе, Љубомира Рајића, ванредног секретара Министарства унутрашњих дела четврте класе, у пенсији; за помоћника друге класе начелства округа врањског, Милорада Рајковића, начелника прве класе среза јасеничког, округа крагујевачког, по потреби службе. за члана прве класе управе вароши Београда Драгутипа Тодорића, помоћника нрве класе окружног начелства у пенсији; за вршиоца дужности члана управе вароши Београда, у рангу секретара Министарства треће класе, Димитрија Барбуловића, секретара треће класе пореске управе, по потреби службе ; за писара прве класе среза косаничког Љубомира Радосављевића , писара прве О^&АШлОТ, \\о но^р^ои служое' за писара прве класе среза крагујевачког Ђорђа Стојановића, бившег среског писара исте класе; за вршиоца дужности писара среза заглавског, у рангу писара начелства прве класе, Јована А. Симића, бившег ванредног писара начелства исте класе; за вршиоца дужностИ писара срева орашког, у рангу писара начелства друге класе,

Јована Ж. Јовковића, вршиоца дужности писара среза косаничког, у рангу писара начелства исте класе, по молби. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, П№ 16296 5. јула 1903. год. у Београду. Указом Његовог Величанства Краља Петра - 1., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се: Тодор Молеровић, помоћник прве класе начелства округа моравског; Момчило Јоксић, члан прве класе управе вароши Београда ; Алекса Анђелковић, ванредни секретар четврте класе Министарства унутрашњих дела, и вршилац дужности помоћника начелства округа чачанског; и Јован Јовановић, начелник треће класе среза љубићског, на основу § 70 закона о чиновницима грађанског реда, — ставе у стање покоја, с пенсијом, која им припада по годинама службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, ПЈ\» 16298 5. јула, 1903. год. у Београду. Р А С П И С И Свима о*фужним начелствима и Управи вароши Београда.

На питање неких полицијских власти: да ли је, према члану 202. Устава од 5. јуна ове године, изгубила важност одредба трећег одељка § § 15. и 16. полицијске уредбе, и, да ли се одредбе члана 9. Устава односе и на иступне пресуде полицијских власти које оне изричу и извршују по службеној дужности, — издајем свима полицијским властима овај упут: Пошто су и текст и редакција члана 9. Устава од 5. јуна ове године истоветни са текстом и редакцијом члана 9. Устава од 1888. године, с том само разликом, што се у садањем тексту тога члана у место ондашњих истражних судија свуда помињу полицијске власти, приликом извршења и примене , полицијске уредбе, придржавају расписа Министра унутрашњих дела од 7. маја 1890. године ПБр. 7342 (Збор. 46. стр. 592) и објашњења Касационог Суда од 28. маја 1890. године Бр. 2032, по коме се објашњењу не морају, ио дужности и ако не буду жалбе, слати надлежној већој власти на разматрање и пресуде, које полицијске власти изричу и извршују одмах

по оним иступним делима о којима је реч у трећем и четвртом одељку §§15 и 16 полицијске уредбе. Препоручујем свима полицијским властима, да се по овоме упуству тачно управљају. ГОГ« 16.143. 4. јула 1903 год. У Београду. Министар унутрашњих дела, Стој. М. ПротиЋ с. г.

Свима ОЈфужним начелствима и Управивароши Београда По члану 22. Устава штамиа је слободна. На основу те уставне одредбе постоји и специјалан закон о штампи од 31. марта 1891. године, који је сада у важности. По чл. 19. иоменутог закона о штампи одговорни уредници или њихови заступници дужни су да приме у свој лист сваку исправку, коју им ношљу власти или приватна или правна лица, чија су имена споменута или о чијим је радовима било говора — речи у листу. Како се не ретко дешава, да се поједине појаве и догађаји у кругу среских и окружних власти, као и поједине радње и поступци полицијских и општинских службеника, неверно — често и хотимице нетачно представљају, препоручујем томе начелству, да изда потребну наредбу свима среским властимау поверепом му округу, па и само да се по томе управља, да за сваку неверно представљену појаву у срезу и округу, или неверно представљен рад органа полицијских и општинских путем штампе, нарочпто кад се то тиче имовне и лпчне безбедности, или неправилног службеног рада или угледа и нонашања подручних ми органа, дају одмах исправке иредстављају&и догађај онако како је у истини био. У исправци ваља избегавати сваку полемику или карактерисање личности, чиј је чланак, или листа у коме су се белешке или чланак појавили. ставника управних власти захтева, да се нетачности штампе исправл.ају и напади њом учињени одбијају и сузбијају. Ко се не брани навлачи на се оправдан прекор, да то није у стању чинити, те даје маха веровању у истинитост онога, што се у штампи о њему пише. Јавни органи и службеници пису у положају приватних људи, да могу и оћутати на нападе и прекоре штампе. Они су дужни -служби и