Полицијски гласник

СТРАНА 220

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 28

ђење, подносећи доказе, да утрину не ужива по сили јачега. Ово ослобођење не ће утнцати на право својине, кад се утврди : из којнх се узрока ово ослобођсње тражи, јер то, у осталом, што неко илаћа порез на извесно имање, нпје никакав законски доказ аа својину, а кад се изврши закон о шумама у целокупноме пространству његовом, онда ће се решити и ово питање, и ми верујемо, да држава не ће имати разлога, да село оштетп, ако је ова утрпна била одиста 1БСГОВа. Овако треба да ради село. Али, ако би оно нашло разлога, да ипак поведе парницу, онда тужбу треба да нреда суду свога округа, а он ће је послати па одговор Државном правобраииоцу, који заступа државу у свима њеним нриватно-правним пословима. Ие можемо а да овде не изјавимо: да јо погрешно стечено уверење, како за време турско управе нико није могао имати шуме у својини, јер и ако су такви закони постојали, бнло је пзузетака за извесне провинције, као што је било на пр. са санџацима нишким и другим, где је оадразам, обилазећи царевину, давао овакве дозволе у име Султаново, које су имало закоиску важност све до заузећа ослобођеннх крајева.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П ОТЕРЕ Снма Шшки!,, чобаиин из Остружнице, убио јс Иетра Дољанчевића, по убиству незнано где иобегао је, и није се могао пронаћи. Сима има око 5 0 година, има дугачку раздељену браду, изгледа као влашки циганин, црномањаст, средњег раста, од одела имао је на себн: гуњ чакшире, шубару и опанке. Моле се све полициске власти, да Симу живо потраже, и нађеног спроведу начел. ср. посавског на Умку, с позивом на Бр. 5 68 8. УБр. 5 1 532. Неиознати лопов, ноћу нзмеђу 4. и 5. ов. м. обио је једпо окно затворено плехом на вратима дућана Кузмана Стојиљковића, приљара у призренској улици Бр. 1, провукао се кроз тај отвор, ушао је у дућан, из Фијоке украо 0 гроша и један сребрн сат са сребрним ланцем у вредности 2 0 динара. Моле се све полициске власти, да крадљивца и покрађу живо иотраже и нађене спроведу Управи града Београда, Бр. 21371. Максим син Стевана Радосавл>еви1,а, из Дервеиа, отумарао је пре 6 година незнано где. У времену одласка био је раста средњег, дежмекаст, очију зелених, у опште плав, на сред чела имао је бжиљак од удара. Именовани се има прегледати регрутном комисијом округа ужичког, на дан 19. ов. м. у Кусићима. Моле се све полициске власти, да Максима живо потраже, и саопште му да престане начел. ср. моравичког, с позивом на Бр. 9229, УБр. 2 1 3 98. Вранко Девечерски, обућарски шегрт, код Јована Иорђевића, обућара, одбегао ја од свога 1 азде 1. ов. м. одневши собом и 1 пар ципела. Бранко има 11 година, главе велике, у лицу смеђ, крупан, носа правилна, уста умерених. Од одела имао је на себи црвену кошуљу, панталоне грао зелене боје, гологлав и бос. Моле

се све полициске власти, да Бранка живо потраже и нађеног спроведу Управи града Београда, с позивом на Бр. 214 53.

ИЗ ПОЛИЦИСКОГ АЛБУМА Јоца Белимарковић. — За Јоцу се може рећи, да је постао проФесионалап лонов. Од рапе своје младости почео је красти и у томе се све до данас усавршавао. Он је познат свој полицпји, а нарочито београдској, која га је, као и све малолетне крадљивце штедела и покушавала да га, по могућству и средствима са којима сада располаже, поправи. Све је узалуд било. Јоца је све гори бивао. Сада му је већ 1 5 година. Још пре 4 године, дат је пожарној чети, која га је била узела под своје и униФормисала, и када је стекао приличпо поверења и мислило се, да се је почео поправљати, он је украо коњски оглав и побегао. Доцније га узеше жандарми у касарну, да га одхране и изведу на пут, као што су то са још некима радили, који су данас постали добри грађани, али и ту украде револвер једном трубачу и побегне са њим чак у Багрдан. Допнија се почеше ређати крађа за крађом, већа од веће.

Ако се сећате, када је обијен пре три године дворски воз на станици жељезничкој и из њега украдено посуђе, то је Јоца извршио; он украде са улице млекару и чезе и коња са млеком и кантама, па са свим тим оде у Гроцку, да их тамо прода. На малој пијаци замоли једног сељака. да му узјаши коња и напоји, па побегне са коњем и продаде га. Све ове крађе учипио је пре непуних 12 година, то није могао ни бити осуђен. После тога вршио је крађу за крађом, за које је безбројно пута иступно осуђиван, а до сада може у својој аутобиографији, ако је буде хтео иисати, (била би врло интересантна !) до забележи већ две судске осуде за крађу: једна од шесет месеци а друга од две године затвора. Сада је пак под кривичпом истрагом за извршену опасну крађу генералу г. Катапићу. Јоца је врло бистро дете, добро писмен, врло умиљатог понашања и слаткоречив. Ко га ис иознаје, Јоца одмах својом притворношћу

стекне његове симпатије а отуда и могућност, да крађу лакше изврши. Чим дође нред полицајца, који га из раније познаје, п кад га оваЈ упита, за што је опет учинио крађу, он бризне у искрен плач и вели, да је пОгрешио п да више неће то учинити. Због оваквих својих особина, Јоца је онаснији но што би иначе био, за то га се треба добро чуваги. Јоца је само један од многих еклатактних доказа, да је крајње време, да се код пас социјално законодавство иобрине за установу једног завода за поправку малолетника, који су са нравог пута скренули у добу, када ирво васпитање не могаше добити. Јоца је гамен : не знају му се родитељи, нити их он памти ; општина га је дала као малог у дом за сиротну децу, одакле је изведен у друштво, које га се мора чувати.

КРИМИНАЛНЕ БЕЛЕШКЕ И ДОГАЂАЈН У ЗЕМЉИ НоКу између 30. јуна и 1. јула на разбојнички начин нападнут је Љубомир Нантелић, учитељ из Дубнице у срезу ресавском лако, је повређен и однето му 2 05 0 динара уновчаницама по 10 динара, две ниске дуката, на једној 26, а на другој 2 4 комада, 10 небушених дуката, 55 облигација у вредности 2100 динара, 1 револвер шестометни, два сточна пасоша од волова и један од кобиле. Извршиоци су овога разбојништва: Тома Марјановић, из Витежева, Јован — Вица — Пауњикић, из Бобове и Гига Траиловић, из Лосковца, у срезу Млавском. Прва двојица у рукама су влаоти, а за Гигом је наређена најбржа потера. Иокрађа није иронађепа. Ноћу између 30. јуна и 1. јула 4. неиозната зликовца одвели су Василија спна Милосава Ђокића, из Кривог Вира, округа тимочког, дечка од 12. година, који је био на појати у месту званом „Брестов Врх" и норучили његовом оцу да им донесе 3000 динара. По поруци Милосав им је одпео и дао 1000 динара; а они му сина пустили. Милосав је изјавио, да зликовци носе чакшире ножаревачке, на глави имају шубаре а иа ногама опанке са широким кајишима. Зликовци су били наоружани са пушкама карабинкама. Предузета је одмах потера за проналазак зликоваца, пачелнику среском наређено је да предузме све законске мере за иропалазак зликоваца. 3. јула око 5 — 6 сахати по подне Добросав Давндовић, калФа Милосава Златића, трговца из Чачка, купајући се у Морави утопио се. Наређено је тражење леша. Ноћу између 3. и 4. јул а погинуо је и нађен мртав у Сталаћским висовима среза расинског Аксентије Ралић. из Града Сталаћа, а поред његовог леша једна заклана овца и крупица соли. Убице непознате, наређена је жива истрага за проналазак убице. 7. јула у подне нађен је мртав човек непознат — у селу Остружњу, среза подгорског. Истрага је предузета.

Непажњом коректора, прошли Орој нашег листа изашао је под датумом 5. јуна, а требало је: 5. јула. Молимо претплатнике да ову исправку сами учине.

ШТАМПА КРАЉ- СРП. ДРЖАВНА ЦЈТАМПАРИЈА

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н ДИМИТРИЈЕВИЋ ДОСИТИЈЕВА УЛ- БР. 14-