Полицијски гласник

ВРОЈ 30 и 31.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 3. АВГУСТА 1903.

ГОДИНА VII

о до обс с уу а О ј СЛ > ојо п > с \&п> ооо о«уз -»о суор у<с об»о ј < уз сг?о ооо суур ооо ооо ооо ооо ооо ојоњ ој О к ооо ооо судо сг?о сг<с о<?о ооо е<?уо сгуа су > о ооо ооо ооо оск> оо о ооо ооо сиуа ооо о<9о ооо сос ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИШУ БЕ8БЕДН0СТИ И АДМИНИСТРАИИШ ИОЛИПШСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ (ууз о / хј огс ооо о&о ооо ооо ооо о<&о оос оу^.оу? с<у <у/г с/ у ? < осг - с<9? асс осо Сгсс ооо оро осс оу? оу ос>о одо СгО? ооо ц/? сЈЈго цуг сууг ојоо аоо ооо ооо сдо с/2Р а</д (ууд ооо сг?о оос ао? ооо асо ооо оог УРЕХУЈЕ 0ДБ0Р МИНЖСТАРСТВД УН7ТРАШБИХ ДЕЛА

ОООО ОО ОДО 0<УГ ООо"оООО СУУР О&о осо ООО ООО ооо 060 ОСО 060 0»Р0 ООО ОбО О сг> о<УР 090 ООО ООО ООО Р<УР ооо о оп О ј ОГ) оор С^о ОУ ОООЈ^ОООООООП) О ј ОО ооо ооо ооо ооо ооо о <? о оур о оо ООО осо УУО ооо

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанс.тво Краљ Петар I, благоволео је на предлог Миниотра унутрашњих дела, иоставити и то: за начелника треће класе среза нишавског, Димитрија Михаиловића, начелника исте класе среса пчињског; за начелника треће класе среза пчињског, Милана Антића, начелника исте класе среза нишавског, — обојицу по потреби службе ; за писара друге класе среза кључког, Божидара Ристића, писара исте класе среза тамнавског, по потреби службе ; за вршиоца дужности писара среза бољевачког, у рангу писара начелства прве класе, Јована Ничића, нисара прве класе начечства огруга ваљевског, по молби; за вршиоца дужности писара среза тамнавског, округа ваљевског, у рангу писара начелства друге класе, Јовицу Вукосављевића, писара треће класе Управе вароши Београда, по молби; за писара друге класе начелства округа топличког, Николу Мијалковића — Чарапића, практиканта среза нишког; за писара друге класе начелства округа тимочког, Милутина Поповића, вршиоца дужности писара среза бољевачког, у рапгу писара начелства исте класе, по потреби службе ; и за писара друге класе управе вароши Београда, Живка Живковића, писара прве класе начелства округа топличког, по молби. за писара прве класе начелства округа тимочког, Драгутина Радовановића, писара исте класе начелства округа крајинског; и за писара друге класе начелства округа крајинског, Василија Димитријевића, писара исте класе начелства округа тимочког, обојицу по потреби службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, Г№ 19831, 30. јула 1903. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Драгомир Шумкарац, писар друге класе начелсгва округа тимочког, на основу

§. 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусти из државне службе. Из капцеларије Мннистарства унутрашњих дела, ШГ» 19829 30. јула, 1903. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Савета, од 12. Фебруара 1У 03. године, Бр. 749, које гласи : Да се Видак Отовић, свештеник из Обреновца, родом из Пипера, у Црној Гори, и поданик исте кнежевине, по молбн својој, прими у српско поданство, изузетно од §. 44. грађанског закона, заједно са женом Милицом и малолетном децом: Даринком, Станом, Маријом, Василијем и Владиславом, као досадањи српскр1 заштићеник. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 1Ш 19820 25. јула 1903. год. у Београду.

О потврђељу иеправа У нашој дугогодишњој служби судској и полицијској, као и за време адвокатске праксе имали смо прилике, да се врло често сусретамо са неправилностима, па ако хоћете и злоупотребама, које се чине приликом потврђивања исправа, како код судова, тако и код полиц. власти. Ово долази отуда. што се овим пословима поклања врло мало пажње и што се ови поверавају најмлађем државном службенику. То је тако и у суду и у полицији. Потврћивања врши практикант и овоме је поверен тако важан посао, од кога има да зависи не само право и имање појединца, но чак и чаот једне особе. Хоћете ли у срезу да неко неписмен изда облигацију то врши практикант и носи среском начелнику или писару и овај то само — потпише, често не гледајући шта потписује; а о томе, да се уверава: да ли су испуњене Формалности које су прописане за ове нослове — чл. 149, 150, 151, 152—160 правила за неспорна дела,— нема ни помена*)

*) Имали омо прилике као окружии начелник а после и.као инспектор мин. унутр. дела да се уверимо, да ови државни службеници — практиканти и не знају да постоје а аравила о постуаку у несаорним (ванаарничним) делима)."

Хоћете ли да потврдите пуномоћство, тај врло важан акт за право и правне послове, — и то врши практикант. А, већ о потврђењу преписа, то је најситнији посао. Срески начелник или писар сматра за понижење, да поклони своју пажњу и оваком послу. Последица оваког рада јесте, да се појединац грдно оштети па и упропасти, а да ово не бива без злоупотреба, о томе и да не говоримо. Изнећемо, у потврду овога што исписасмо, један случај из нашег правосуђа, где, у мало једна страна није изгубила спор са недовољне пажње оваком послу, у коме се опет износи несавесност и практиканта који је овај посао обавио и чиновника који је свој потпис на потврђењу ставио. Ево тога случаја: Наста жена Косте О. задужила се Јовану Ж. 0. по облигацији 480 динара и ову је облигацију потврдила среска власт 13. августа 1885 год. № 6868 а суд интабулисао 19 априла 1886 г. ИБр. 349. После смрти повериоца, његова удова Марија пренесе ову облигацију на Николу Ж. О. и ово усгупљење потврђено је Ево тога потврђења: »Даје Маријаудова Јована Обрадовића из В. Градишта, коју потписани лично познаје, право по овој облигацији пренела на Николу Ж. О. трговца овд. и за своје га признала, —- тврдим с тим, да је такса за ово потврђење у 2-30 дин. наплаћена у маркама и на копији прилепљена. Пренос је извршен са одобрењем стараоца Косте П. № 12557. 19. октобра 1889 год. По наредби В. Градиште начелника среског (М. П.) Р. П. Како се пријемник права Никола, није могао да наплати за ово примање од главног дужника Насте, то је тужио уступиоца Марију да му плати овај дуг са интересом и другим трошковима, пошто је утврђено, да се од Насте није могао да наплати. Тужена се у одговору бранила да пренос није пуноважно извршен јер нема ни потребне изјаве њене, нити је пренос могао да изврши један порезник. Првостепени суд досудио је тражење пресудом од 27. маја 1902 год. № 24822 са ових разлога: „Да се из облигације у акту Бр. 15233Ј01., коју је тужилац за доказ поднео, види: да се Наста задужила Јовану 480 динара и