Полицијски гласник

СТРАНА 246

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 32

кад се оамо мисли на зла која из алкохола проистичу. и кад се још зна: да он у већини случајева осигурава нбурачунљивост алкохоличара и за најтеже злочине. ★ џ * Много озбиљније и много важнија је питање о мерењу одговорнос/ги алкохоличара. Ступњи пијансгва, као и последице његове, које служе за мерило ове одговорности, као што смо видели, веома су различне, а то и јесте оно што у ово питање уноси највише тешкоће. Ну и поред свега овога, сви су сложни у томе: да злочини и ирестуаи извршени за време кризе, у којима су интелигенција и слободна вољ а била потиуно уништене, не иовлнче кривичну одговорност ано се њихови извршиоци нису, ради њиховог извргиења, намерно иренели у ово стање. У овом случају алкохоличари личе на епилептичаре, који раде под једним неодољивим утиском, и код којих је моментално поремећена равнотежа у нервном систему. Нема никаквих тешкоћа ни у оним случајевима, кад пијанство није било потпуно, то јест кад интелигенција и слобадна воља нису биле са свим уништене. Неурачунљивост за ове случајеве са свим је одбачена, алп је стављено у дужност судији, да, ирема количини уиотребљеног алкохола, односно стања алкохоличара, и околНостима иод којима је казнимо дело извршано, цени алкохол као околност која ублажава казму. Три су различне периоде, пак, које се у пијанству разликују. У првој се пијаница одликује великом надраженошћу како нервног тако и крвног система. За време ове периоде, умне моћи постају много брже, а идеје се нижу једна за -другом без прекида. Човек, у првом стадијуму пијанства, врши понекад и такве радње, које се никако не слажу са његовим нормалним карактером; његови говори, од којих више није господар, откривају често пута и такве ствари, за које му сопствени интерес налаже да их крије. Позната, стара пословица: Гп ^гпо иепЈав (у вину је истина) иотпуно се може применити у овим случајевима. Па ипак, човек не чини казнимо дело у овом стадијуму пијанства; он је још у стању да нађе, што но кажу „свој иут. а У другој периоди, а услед веће уиотребо алкохола, наступа поремећај међу нервним Функцијама, услед чега пијаница губи свест о свима спољним утисцима; његове страсти не знају више ни за какво ограпичење; у целом његовом бићу огледа се брутално дивљаштво; за њега се, у овом случају, може с правом рећи, да се помамио. Најзад, у трећем стадијуму пијанство се толико увећало, да пијаница није у стању више располагати ни са својим умним ни са својим физпчким силама; он постаје инертна маса, која, као таква, нема појма ни о чему. Са свим је друга ствар са личностима, које, истина, не извршују кривична дела у наступу пролазног пијанства, али за које се зна, да се стално одају злоупотреби аикохолних пића. Ово су, тако званп, хронични алкохоличари.

Одговорноот ових личности не може се више ценити, нити се цени, по осуству интелигенЦије и слободне воље. већ по степену норемећеностн нервнбг система, а то Задаје огромних тешкоћа. — Слободна воља код ових личности, вели Д-р Русел, није иривремено сиречена као у иролазном иијанству, веК је изложена неиречидном и ирогресивном уништавању које чиџи: да злочинац убрзо ишчезава иред болесником исто онако као што се нормалан човек губи иред лудаком. И Д-р Русел, као и Д-р Бержерон сложни су у томе, да су алкохоличари ове врсте прави болесници, и да их, као такве, треба лечити како у интересу њиховом п њихове Фамилије, тако у интересу целог друштва. Што се тиче пнтања о њнховој одговорности, оно је остављено оцени вештака — лекара, вештини адвоката и увнђавностд судија. ■* Број личности које доказују своју неурачунл>ивост помоћу " алкбхола, било пролазног или хроничног, огроман је, и расте из дана у дан у толикој мери. да представља једну нову опасност за друштво; Читави су легпјони нијанаца. Треба само увидети колико данас има крчми и ресторапа. и какб се оне из дана у дап све више подижу, па тек онда, појмити колики је број личности, које се одају алкохолним пићима, и у којој сразмери ои расте из дана у дан. Статистиком је утврђено, да у ФранЦуској на сваких 30 —40 личноети долази данас по једна продавница цића. Овај огромни број личности које се одаје алкохолу, и из кога се ио све дневно лиФерују лудаци и злочинци који се врло често, са или без разлога, кориоте неурачунљивошћу за своје злнчине, представља, као што смо већ поменули,, једну велику опасност по друштво. Ова опасност у толико је већа, што и иотомцп алкохоличара трпе у велико утицај алкохола предака. . НаследЕга наклоност ка јаким пићима позната је још из најстаријих времена, па је чак и Аристотел помиње, тврдећи: да иијана мати иорађа дете ииКу наклоњено, док Плутарх опет вели: „ Пијанци рађају иијанце. Многи новији научњаци, а међу њима нарочито ови: Магиус, Морел, Аегран ди Сол, Магнан итд. утврдили су иепобитнпм доказима велики утицај алкохола на пренос душевних оробина. Славни лекар за душевне болести Морел, с којим се Француска пуноправно поноси, тврди: да алкохол утиче на ослабљење разума, умањење кожне осетљивости и смањење Физпчке снаге код прјаница .и њихових нотомака. — Деца алкохоличара, вели Морел, иодлежна су конвулсији, еичлеисији. туиавости, слабости у оиште, као. и свим, могуКим иороцима. А. Аегран ди Сол изражавн се опет, овако о алкохолу: — Пијанстви ироизводи иривремену иоремеАеност нервног система, а децц зачета у нааитом стању у ве&инџ су с.гучајева еиилеитичари, иијанци и лудаци. До оваквих истих закључака дошао је и Магнан у своме делу О алкохолизму," '■■па

и Д-р Аенц, који доказује да постоје две врсте алкохолног наслеђа: наслеђе личности и наслеђе иреображаја. Ово последње појављује се код потомака у ослабљењу физичког организма, даље у нервним болестима, превеликој раздражености, халуцинацијама, хистерији па, најзад, и у душевном обоЛењу. Студирајући болеснике у азилу Св. Ане, Магнан је нашао: да су од 83 епилептичара њих 60 били потомци предака алкохоличара. Што се тиче наслеђа личности оно, по тврђењу Д-ра Ленца, делује поглавито на интелектуалну страну потомака, спречавајући правилно развиће можданог ткива. Последице овога огледају се у аномалијама појединих делова тела а нарочито лубање. (Наотавиће ое)

Како ев открнвају преетупи

Убице не узимају на ум све околности, кад извршују своје злочине. Често они испуштају из вида разне ситнице, или допуштају неопрезности, које су ништавне по изгледу, али које добијају важно значење у бчима правосуђа. Борба између убица и престашшка закона бива очајна и неравна, која би врло често претила опасношћу да остане неуспешна и за најискусније иолицајце па свету, кад не би било поменутих ситница, које помажу да се уђе у траг ствари. ШеФер, убица ЖозеФа Рејбела, чувар клипике др. Ало-а (А1аих), учинио је једну од таквих неопрезности. Он је оставио на стакЛету трагсвог окрвављеног палца. Међу тим браздице коже на прстима јесу непогрешни знак. И Бертиљон, начелник антропометријског завода, узео је тај крвави траг, увеличао га је путем ФотограФије, и пошто га је испитао и упоредио дошао је до закључка да је ЖозеФа Рејбела убио ШеФер. У данашње време, кад антропометрија делује брзо, зликовцима није могућно, као пре, да се скривају под лажним именима; њихова се истоветност брзо утврђује и одмах се увиђа да ли се има посла с рецидивистом, а отуда долази и строжија осуда. Док се није увела примена антропометрије, било ]е врло тешко открити личност и антецеденте окривљеНога. Судски с1о881ег и обичне примедбе »брада округла, лице овално, очи сиве« и остали такви описи, пикад нису помагали да се тачно позна каква личност из многобројне војске војника преступа. У данашње време, у Паризу бар, ствар стоји друкчије. Свако лице које је прошло кроз антропометријски биро, позна се за четврт сата. У том бироу чувају се у картонима ФотограФски снимци с описима знакова неколико стотина хиљада лица. Осим ФотограФије, којом се не користе увек, у опису. знакова забелегкена су и мерења в особити знаци свакога. За последњих шесО' година ту су скупнлп отдске од палаца, који служе као скупбцена примена у судској медицини.