Полицијски гласник

ВРОЈ 32

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 247

У чему се састоји мерење ? Лица, која је полицнја ухапсила, шал.у се у антропометријски биро, где их голе подвргавају мерењу. Прво измере стас, па онда дужину главе. Дужпна глане јесте једна од најважнијих црта мерења. Разлика у томе односу између разних лица износи више од тридесет милиметара. Тако је исто познато и извесно, да воља не врши никакав уплив на дужину главе, и да се лобања, после двадесет година, развија само врло не знатно. А то је немогуће казати о стасу, који се савија с године на годину и односно којега субјекат, осим тога, може да вара и да га мења у размеру од два сантиметра, а при том је то немогућно приметити. Али стас обично даје разлику између разних субјеката, само до 30 сантиметара, од 1 метра и 50 сантиметара до 1 метра 80 сантиметара, из чега излази да ако доиустимо, да је њега могућно измерити тачно само приближно у размаку од три сангиметра, то се може утврдити десет група за стас од три до тридесет сантиметара. После тога мере ширину главе, од једне темене кости до друге оним истим начином, који се иримењује за мерење дужине. Као најбољи знак служи дужина средњег прста руке; ту никаква варања иису могућна. Дужина тог прста остаје непромењена до старости. Максимална дужина леве ноге. Да би се избегла и најмања погрешка, субјекта наместе да стоји само на левој нози, коју и мере, а десну ногу мора да савије у колену. Мери се дулшиа исиружене руке, У публици ностоји мишљегБе да је дужина руке увекравна дужини стаса. Али то је заблуда; рука је дужа од стаса за пет, десет, петнаест па и двадесет сантиметара. А ио некад она бива и краћа за неколико саитиметара. Остаје још боја очију, за коју антропометријски биро изводи специјалне напомене, које се деле на седам катешрија. Тај пут је један од најбољих. Разлике између индивидуа тако су велике, а тачност мерења тако је велика, да од сто хил.ада субјеката не бива десет, односно којих би се циФре слагале да не кажемо строго но ма и само приближно. Свакој белешци придодају се још звање или сталеж, опис спољашности и ФотограФија субјекта, која се снима у два облика, цело лице и проФил; за тим се наводе особити знаци на целом телу, тетовирање, младежи, и отисци прстију. Отисци прстију тек су од скора уведени у антропометријску . службу. Бразде на палцу у свакога субјекта јесу друкчије; њихов отисак на чему било, постаје тако видно обележен, да га он не може изменити, ма колико то желео. У осталом, у опште говорећи, бразде палца, у многим случајима примењиване су с успехом. Томсон, чиновник »Атег1сап ^еоЈо^Јса! .чигуеу", имао је обичај да њих употребљује у наредбама, које је он издавао за исплату. Он је употребљавао отисак палца место нацрта, на чековима, ради веће очитости и најмање промене у њима. Помиње се још и Виљем Хермен, чиновник у »Веп&а1 ст1 зегуше« који се је користио њима у Индији у току двадесет

и осам година, на многим административним местима које је он тамо заузимао. Осим тога, то је био један од разних начина за њега да позна рецидивисте; кад су кога било од њих ухапсили, то су узимали отисак палца, и он се чувао у специјалном регистру. Ако је доцније требало одреДити његову личност, то су узимали нови отисак, и упоређивали с првим. Хермен је тада могао да прегледа неколико хиљада таквих отисака, и Тврди да ако у појединостима и бивају по некад измене, то опШТе Црте, карактеристични распоред у браздама, не мен.ају се ни после двадесет година. Тај иови начин увео је сад и Вертиљон у своме заводу. И и° хаишењу горепоменутог Шефера може се видети, како је важна примена тога начина. За подробно мерење свакога субјекта не треба више од четврт часа времена Свако јутро око стотине лица, дан пре ухапшених, отправља се у антропометријски завод, где их ФотограФишу, мере и посматрају. Па тај начин мало по мало нагомилавају се с1о881ег8 свих зломишљеника, и на носдетку н.има није могућно да маскирају своју личност, и 01 1И се увек морају ухватцти у лажи.

Нова биолошка теорија преетупа » Нреступ, то је људски иаразитизам ! (< — то .је нова.одредба, коју Макс Нордау даје за нреступ. , »ГЈаразитизам к —- то је ирава суштина сваке престуцне: Навике, говори Макс Нордау. Она је паразитна осОбина. То н.у карактерише "И ! одређује. Читаоци с правом траже 6д меае -да■■■'им кажем. -ШТа ја подразумевам нод паразитИзмом,: Виолошки смисао те Ј >ечи потнуни је појмл.ив и не треба му- објашњења. Паразитима зову се животиње или биље г , ко|е обично живи на живом бићу другога рода, илн унутра у њему, не могу да живе без свога домаћина ио невољи, и не само што му не чине никакве услуге него му на против и шкоде... Али, говорећи о људском паразитизму, ја, употребљујем ту реч не у њеном чисто биолошком смислу, него у аналогичном. Природни услови нормалног опстанка човека, као и свих, више мање виших животиња, састојн се у томе да добију своју храну из природе. Вук не једе вука! вели нословица, која изражава Нрави биолошки закон. Расе, код којих се практикује људождерство, иначе <-у, као у облику искључиве; отворено патолошко абератије, веома су ретке. Човек ио природи није људождер. У дивљем стању чонек никад није људождер у свом племену, ма да се и дешава да једе своје умрле родитеље. . 1.удоисдорст1Н) (ч: прИмењује јодино према непријатељу, који се, силом згодне Фикције, сматра да је друге природе. Човек се користи изворнма, које му даје природа из области животиња и биља. Он сам налази себи храну,. не тражећи јс од блшкњега, ако се ту не рачуна жена, којој он доиста радо оставља да ради за њега, у природном

ступњу и то се јавља. као ирави иример експлоатације човека. Човеком и може бити као први признак преступне наклбности. »У оној мери, у колико се развија цивилизација, и човек се удаљује од ирвобитног стања, и постају све сложенији и његови односи према природи и другим људима. Шта више он не може у свима околностима да добија од природе своју храну. Природу конФискују први насељеници, који је монополишу у своју корист. Остали који не владају ни земљом ни водом, могу добивати храну само из других руку, од господара земље и њених сопствених извора. У тој стадији цивилизације почиње деоба рада. Људи се организују економски. Производња се диференцира и специјализира. Породица, племе, народ, цео род људски постаје кооперативно друштво, у коме сваки члан ради за све, а за себе добија од онште производње оно, што њему треба ради иодмирења својих потреба. Људи зависе један од другога, живе једаи од другога, поседници земље не много мање, они који немају земље не много више. Са свим тим, ти се односи не јављају као паразитизам, по томе, што је у њима кооперација, у њима је узајамност. Паразитизам почиње тек онда, кад се у том кооператцвном друштву појаве људи, који, хотећи да беру, ништа не дају, који узимају од ближњега свога илодове његових напрезања без његовог одобрења, и без икакве накнаде, који, да са краће изразимо, поступају с људима као са сировим материјалом, извлачећи из њега задовољавања својих иотреба и све врсТе апетита. Ти који долазе у ту врсту паразитизма, јесу у ствари преступници. »То је та тачка на којој се моја теорија разилази с учењем мога учитеља и друга Ломброза. 8а њега је првобитно стање човеково преступност. и по томе појав иреступности ,у цивилизацији јесте атавизам. А ја не мислим да је човек при појаву свом на Земљи био преступник, то јест паразит, пошто све иоказује на против да је паразитизам продукат цивилизације, и да се налази само у организованим друштвима. По томе преступ није атавизам, него нов појав, односно познији, симнтом индивидуалне и друштвене болести, призиак паталошког стања диФеренцираног друштва. »Сад прилазимо том битном питању: зашто људи постају паразити. И ту се моје мишљење слаже с мишљењем Ломброза. Паразитизам је појав дегенерације. Дегенерант човек јесте слаб, и силом закона мањега напрезања, он гледа да експлоатише ближњега, у место да живи с њим на основу размене услуга, за то што је прво за њега лакше. Само се по себи разуме да је механизам преобраћања друштвеног човека у анти-друштвеиог паразита, у неколико сложенији, него што је то изражено у последњој Фрази. Слабост дегенеранта у суштини јавља се као последица, и једна од страна његовог оиштег органског опадања. Љегова су нервна ткан.а сурова. Он је мало осетл.ив, ио иекад не осећа материјалне утш ке, и тој, анестазији одговара такође и морална неосетљиност. Његова способност уздржавања сувише је слаба. или је и са свим нема; он се, лрема томе,