Полицијски гласник

СТРАНА 250

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 32

ве^ег броја кривичних дела ирети, а у исто време' покаже им србства којима" се број криничипх де,1а ограничпти може. Осим овога, у погледу решења оваког једпог важног питаља, веома је пужио са опрезношћу постуиати и при скупљању потребног материјала не изгубити из вида, што би потреби друштвеној од користи било. Имајући ово у виду, ко.мисија је због тога и тражила мишљења, приликом доношења Ајзенахенских закључака, од врло различитих лица; у колико овде није реч о чнстој јуристнчкој страни, комисија бејаше мишљења, да се пе ограничи само на чланове удружен.а веК да се уовоме мора добити суд и других меродавних кругова као: управника казненнх завода за васпитан^е, свештеника, учнтеља, чпновника разних удружења за васин ган.е и однеговање итд. а који се за поједина питања у овоме каб вештаци имају сматрати. Јаким одзивом појединаца у погледу овога, комисија је добила огромну множину различнтих мишљења и сме да тврДи, да се је за свако добио суд практичара. Ова Факта нису од мале важности и комисија сме узети, да сва различнта мишљења, која су њој, било усмено бнлописмено на берлииској конФсренцији достављена, да су иста са чистим убеђењем исказата, и да мишљења, која су у актима комисиским сакупљена, садрже само оно што је свако из свог искуства сазнати могао, без обзнра на службена изванична расуђивања, чију би вредност, као што је то иначе са давањем службеног мишљења у ногледу других иитања, могло ослабити. Као други додатак је извештај иојединих поставака, које садрже основу на којој законски предлог ночива. У погледу истих на геиералном скупу није се могло дебатовати, пошто је време с обзиром на обим истих било и сувише' кратко; Законски нредлог је целокупна слика истих, и о њему ће се на шдишн>ем скупу до у иојединости дебатовати и од исге дебате зависи, дали ће се поменути законски предлог усвојитн илн одбацити. II. Данашае правно отаае и аегове последице Нрво се мора поћи од постојећег правног стања, које је већ јуристичким круговима познато, и исто се мора још једном у почетку овога испитивања изложиги, те да за сваког читаоца, особито неправника буде јасно, у колико су и због чега цоставке законског предлога основу постојећег права наступиле. § 55 крив. аакона за немачко царство гласи: »Ко у моменту извршења кривич. дела дванассту годину навршио ниј«,. не може се противу истога кривична пстрага повести. „Но цротиву истога могу се применити она законска наређења појединих држава савезних, која се односе у погдеду поправљања н надзора. Осо.бито може следовати наређење од стране . старатељског судије, по кош татоваа.у кривич, дела, да се исти. преда ком заводу на васпитање или по^. прављање/ 1 : . . .. .. Први одсек овога законског наређења гласи дакле, да се дете пре дванаесте го-

дине због ма каквог кривичног дела, које је иначе на основу кривичног законика кажњиво, не може на одговор узети. Одсек други § 55. пак донушта, да се противу опакве деце могу применити она законска наређења појединих држава немачких, која се односе иа васиитање и поправљање истих и да се таква лица наређењем старатељског судије могу предати ком заводу за васпитање или поправљање. На осиову овога законског неређења, све су готово савезне дра^аве у Немачкој увеле нарочпте законе у погледу овога упућивања младих злочинаца. Особито за злочинце од 12—18 година гласи: »§ 56 да се оптужени, који у времену од 12—18 год. кривично дело учинио буде, ослободи сваке казне, ако је у моменту извршења крив. дела био без разборитости. „У пресуди назначити, да ли да се онтужени својој Фамилији преда или ком заводу за васпитање или поправл>ање. ИСти се има у заводу све дотле држати, докле то управа једног таквог завода буде налазила за сходно, но и поред тога не преко двадесет прве године. (Наставиће ое)

ИЗ АДМИНИСТРАТИВНЕ ШЖБЕ

Једна начедна одлука Пореске Управе 2 августа 1903 год. Чл. 31 ПрБр. 15775 »По члану 31. закона о непосредном порезу, сума кирије доказује се писменим исправама, које су код власти надлежио потврђене у времену, када је кирија уговррена«. Према томе, у свима оним случајевима, кад порески обвезник поднесе уговор, сума кирије у њему означена, биће меродавна за порески бдбор. Али, ако би у уговору, поред закупне цене, закупац имао обавезу, да на закуппом добру подигне какву зграду или дозида још какво одељење., којим би се закупац служио, онда би у том случају, а у смислу чл. 31. II алинеје и чл. 91. под б. закона о непосредноме порезу, Иорески Одбор имао да утврди: колико би такво добро имало стварну кирију, и према тој сумп и порез да се разреже. У случајевима, пак, да те нарочите обвезе закупника не произлазе из уговора о кирији, но нз засебних уговора, порески су их обвезници дужни пријавити истовремено са уговором о кирији, јер у случају. да то пропусте учинити, подлеже казни из чл. 80. т. 4. закона б непосредном порезу. (с

Случајеви, које предвиђа и о којима говори пр.едња рдлука Пореске Управе, тако су чести у Веограду, да смо ми сматрали за нарочиту дужнрст да објавимо ову одлуку, како бш се свет знао управљати, те да не упада у одговорност, која је, много пута, врло осетна. Како се, у осталом, овакве одлуке нигде не публикују за ширу публику, ми ћемо

то од сада редовно чинити у нашем листу, те да се подмири и та осетна потреба наших читалаца.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Једап срески писар из округа тимочког, пита ово : »У чл. 103. закона о општинама стоји »у сеоским општинама могу бити председници она лица, која сем осталих услова, плаћају најмаље 25 динара непосредиог пореза в . Пошто у иоменутом члану нмје објашњено, да ли се у тај непосредни порез има рачунати и стални државни прирез, то се моли уредништво за објашњење по овој ствари, јер у овом срезу има таквих случајева, да изабрати председиици тек са сталним државним прирезом плаћају 25 динара неиосредног пореза. Међутим, потписани мисли, да се тај стални држаавни прирез има рачунати у непосредни порез само бирачима , а не и кметовским и иослаиичким кандидатима, јер ја рачунам, да се при грађењу Устава имала жеља, да народ ири бирању посланика и кметова узме што више учешћа , па је зато она одредба о прирезу и унесена у Устав. Да овако мислим наводе ме ови разлози : У Уставу чл. 8 4., заиста је објашњено, да се бирачу за посланика , тај стални државни прирез има рачунати као непосредни порез, али већ у чл. 95. у т. 5. условљено је : „да за посланика може бити изабрат само онај , који плаћа држави 30 динара 1161100^6^110^110^633», не говорећп ништа о томе, да се у непосредии порез рачуна и прирез државни. Ако би се мислило да је то услед намере, да се избегну излишпа понављања, онда зашто се у том истом Уставу у чл. 163 оиет понавља, да се бирачу на општинским зборовима стални државни прирез урачунава у непосредни порез. Сем тога, у закону о општинама, који је оада поново отштампан, учињена је нарочита напомена код оних чланова , који се косе са Уставом, како их ваља разумети, Ла је такво објашњење учињеио и са чл. 30., који говори о праву бирача — гласача, — а међутим, код чл. 103., који говори о кандидатима кметовским, нема никаквог објашњења, те се, да извести, да тај члан остаје неизмењен. На ово питање одговарамо : Наш закон о пепосредноме порезу, у своме 1. члану обележио је иореске објекте, на којс се порез наплаћује. У реду тих пореских објеката, нема ни једнога , који би био непосредни извор плаћању државнога нриреза, те се, но томе, с обзиром још и иа историју постанка ових приреза, по самом закону о порезу они не би могли убројити 7 непосредни иорез, ма да би, по начину наплате, они до некле носили тај вид. Према овоме, ако би за расправу истакнутог питања узели као основицу закон о пепосредноме порезу, ми никако не би могли државне прирезе убројати у непосредни порез. Али према стању које данас постоји , ми закон о пепосредном порезу не смемо узимати у обзир при расирави овога нитања, јер је Устав, доцесен 5. јуна ове године, расправио и уредио ово питање са свим друкчије, не осврћући се на закон о неносредном порезу. Тако, он је у тежњи да прошири право глаоања на изборима посланика и општинских