Полицијски гласник

6Р0Ј 32

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 249

су се стресале капљице, мало помало умирише Тила. У шест сати изјутра би смењен и сместа пође кући. Било је дивно јутро. Облаци су се били разделили и зашли за обзорје. Сунце је, сјајећи при своме рађашу као огромни драги камен црвен као крв, изливало на дубраву читаве масе од светлости. Снопови од зракова нродирали су у правим линијама кроз редове од стабала, посипајући жаром на једном месту островце од нежног папрата, чије су лепезе личиле на фино израђене чипке, а претварајући на другом месту сребрнасто-сиво прорашће на дну шуме у црвени корал. Са врхова стабала и траве текла је ватрена роса. Као да се потоп светлости излио на земљу. У ваздуху је била нека свежина која ти је у душу нродирала, те и иза Тилова чела морадоше поиоћне слике мало по мало избледети. Али онога тренутка, кад је ушао у собу и угледао Тобијицу у постељи сунцем обасјаној црвенијег у лицу него икада, њих сасвим нестаде. Цела истина! И Лени се прекодан неколико пута учини да опажа на мужу нешто чудновато; тако на пример у цркви, кад је, место да гледа у књигу, погледао само у њу испод ока, на онда и око подне кад је, неговорећи ни речи, узео из њеног наручја на крило малишу, кога је Тобијица обично изнашао на улицу. Али иначе на његовом се лицу ништа друго није могло опазити. Тил, који прекодан није био стигао ни да прилегне, увуче се већ око девет сати у постељу, пошто је идуће недеље морао преко целог дана бити на служби. Баш кад је хтео да заспи рече му жена како ће сутра изјутра отићи у шуму да прекопа земљу и пресади кромпир. 'Гил се трже; био се сасвим пробудио, али опет није отварао очи. Крајње је време, вели Лена, ако се хоће да што буде од кромпира, па додаде како ће и децу са собом повеоти, пошто ће јој, но свој прилици, цео дан отићи на то. Чувар промрмља неколико неразумљивих речи, на које Лена није ни обраћала пажњу. Била му је окренула леђа и при светлости од лојанице стала отпетљавати прслук и скидати сукње. Од један пут се окрете незнајући ни сама за што, па иогледа у страшћу унакажено, као земља обојено лице свога мужа, који ју је, у пола се подигнувши, с рукама на ивици од постеље гледао ужареним очима. „Тиле!" дрекну жена полуљутито полу уплашено а он, као какав месечар кад га човек зовне по имену, трже се из овога заноса, простења неколико збуњених речи, завали се у јастуке и повуче покривач преко главе. Лена се сутра дан прва диже из постеље. Не диасући галаму, спремала је све што је потребно за излет. Малога мету у колица, па онда пробуди Тобијицу и обуче га. Кад је дознао куд ће се ићи, морао се насмешити. Кад је све било спремно, а и каФа стојала готова на столу, пробуди Тила. Угледавши целу ову спрему одмах га обузе неко

нерасположење. Хтео би истина да каже коју реч против тога али не зна како да почне. Па и какве би јаке разлоге могао дати Лени? Мало по мало, па оно лишце што се све више и више сјало, стаде правити на Тила такав упечатак да најзад, већ и само ради ове радости, што ју је дечко осећао због овог излета, није могао ни помишљати да се противи. Па ипак, Тил се у путу кроз шуму никако не умири. С муком је гурао детиња колица кроз дубоки песак; био је на њих потрпао свакојако цвеће, што га је Тобијас покупио. Дечко је био ванредно весео. Скакутао је са својом сивом капицом од плиша по папрату и незграпно покушавао да ухвати водене коњиће стакластих крила, што су попадали по њему. Чим су стигли, Лена стаде оком мерити њиву. Баци врећицу са исецканим кромпиром што га је донела да посади, баци је на траву крај једне брезе, клече на земљу, па стаде прогхуштати тамно обојени песак кроз своје чврсте прсте. (Наотавиће се)

ПОСТУПАШЕ С МЛАДИМ ЗЛОЧИНДИМА и НАПУШТЕНОМ ДЕЦОМ*) I. Предисторија овог извеш^а На дневном реду другог земаљског скупа, интернационалног криминалног удружења (групе за Немачко Царство), држатом у Хале 25. и 26. марта 1891 г. стајаше као трећи нредмет дебате питање: в У коме је правцу могућно нужно преиначење правила кривичиогзаконика,у ногледу поступања са младим злочинцима." Известиоци беху: управник казненог завода д-р Кроне -— Берлин и државни правобранилац д-р Апелијус — ЕлберФелд. После извођења истих, јави се за реч свега један из скупа, на основу чијег је мишљења предмет дебате још незрео за решавање. На предлог известиоца, државног нравобраниоца д-р Аиелијуса, бејаше донесено једногласно решење: а.) Да се расправа треће тачке дневнога рада одложи за идући генералпи скуп; б.) Нарочитом одбору од три члана наложити, да: 1.) у згодној Форми скупи материјал овога питања, те како би се на идућем скупу што лакше омогућила дебата у ногледу ове тачке дневнога реда; 2.) пре него што се идући скуи буде одржао, оштампати ово извешће. За чланове комисије бејаху изабрати: г. проФ. д-р Лист-Хале и оба поменута известиоца овога скупа. Прва комисиска седница бејаше држата 18. и 19. јула 1891. год. у Ајзенаху; при овоме саветовању узе учешћа осим пом. чланова г. директор Кислер, настојник краљ. васпиталишта т. зв. »Ваберн« код Касела који зато нарочито бејаше иозват. ') Извешће изабрапе комисије интернадионалног крпминалног удружеља (груне за немачко царство). По налогу комиоије, саставио д-р X. Апелијус 1892 г.

Резултат овога саветовања бејаху закључци, придодати као додатак овом извешћу под именом »Ајзенахенски предлози« а који ће на крају овога дела да буду цитирани. Исти закључци бејаху послати свима члановима немачке групе интернационалног криминалног удружења, свима апсанским удружењима, улружењима поједииих васпитних завода, проФесорима, учитељима итд. са молбом за њихово мишљење. Резултат тога бејаше неизмерна маса различитих мишљења и предлога. Комисија позва за тим представнике важнијих мишљења на договор у Берлин. 5. и 6. децембра 1891. год. бејаше се сакупило у Берлину 39 лица различитих занимања као: нравних доцената и практичара, административних чииовника, уиравника завода, управника државних и приватних завода за васпитање, свештеника, лекара, учитеља и приватних лица итд.. у цељи решавања о начину, како треба поступати с младим злочицима и запуштеном децом. Закључци — „берлински закључци« су као четврти додатак овом извешћу, а који ће такође у овоме делу изложени бити. Тада комисија закључи, да на основу скупљеног материјала изради извешће са законским предлогом. Израда истог бејаше новерена државпом правобраниоцу д-ру Аиелијусу ■ — ЕлберФелд. Известилац је овај Налог иснунио, и извештај са законским иредлозима разаслао свнма члановима ннтернационалног криминалног удружеп.а груле за Немачко царство), као и свима онима, који се бејаху у погледу овога питања интересовали. Број ових бејаше врло велики, и извештај се је овом приликом у име комисије, захвалио свимаонима, који су јој својим настојавањем у овоме раду од помоћи били а особито оној господи, која је по позиву на берлинској конФеренцији узела учешћа. Сви су они, било својим сличним или различитим мишљењима, припомогли, те је комисија, тим начином, могла да скупи материјал од вредности.*) Не ће с горега бити да се примети, да следећи извештај нема никакав други циљ до тај, да идућем криминалном интернационалном скупу (групе за Немачко царство) служи као основа у погледу саветовања а такође је исти извенггај упућен и на ширн круг, те како би се интерес код читалаца пробудио у погледу особито данас веома важног нитања нашег социјалног живота. У данашњем времену је дужност сваког појединца, да целокупном снагом својом ради на задатку јавног а»1вота, ако хоће и жели, да се с правом назове чланом данашњег друштва. Из тога разлога је дужност сваког, да што већем кругу лица објашњење да у погледу опасности, која целокупности друштвеној од све већег и

*) Да не би озбиљном раду поред осталог и хумористички украс Фалио — догађај заслужује малу иажњу — једАН велики господин, чиновник, коме се предлози комисиски нису допали, бранећи своје мишљење упутио је нарочито ппсмо са најнеотесанијим речима на чланове комасије. Комисија је исто пнсмо у акта сложила а које доцнијим читаоцима пример од вредности може да буде. Против истих изопачених адеја не може се ништа стварног приметити, премда се са истим и без примедаба може свршити.