Полицијски гласник

СТРАНА 262

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 33 и 34

Циганчица, да опростите господине, беше легла полеђушке, и кроз онај прорез, што га наше сељанке имају на прсима, виделе су се груди. И ако сам сада изгубл>ен, ја сам некада био млад и сретан; и ја сам некад виђао ово сакривено благо женскиња, ал вам истину кажем, господине, да оваква прса нисам никад видео. Истииа није била наша вера, него Циганка, али ја се не могох дуго ма^и с места. Стојао сам крај ње ваљада по сата, гледајући, како јој брекћу прса, како се уздижу и спуштају као оно чамац, кад га ухвате галаси широког Дунава. Гледао сам и Циганина, он беше стар и ружан. По кадшто би се промешкољио и кашљуцао, па оиет продужио неко тешко и непријатно хркање. Око врата видео му се жут гајтан, чији крајеви беху метути у џеп од ирслука. Знао сам да је то кеса с новцима, а по оделу могао сам с.удити да није празна. Ал опет ја се не машах за њу, ја пре бејах готов да га прекољем, на да му узмем ону лепу Циганку, па била му оиа жена или кћи, јер ме беше обузела нека чудновата нека непојамна жудња. Још дуго сам се овако колебао, па се најзад реших да узмем новац, јер бих иначе морао узети и један живот, а ја, искрено признајем, још нисам ничији живот узимао. И узео сам новац. Нисам се преварио у оцени ; ево у кеси је било ових 11 дуката и ова два сребрна дугмета Чим сам сишао на топчидерски друм, а од некуда наиђе позорник, и како сам веН носио грех на души, ја почех бегати, али ме пуцањ његовог револвера заустави. Ето, ја вам испричах све, па сада радите што знате".... Вешто око члаиа видело је одмах, да су ово новци Алије Саитовића, и да је он лажно тужио Мују Сајдића, зато и пусти овога да причека у авлији, а позва себи Алију, сведоке и остале Цигане. Држећи новце у руци, он је питао Алију и сведоке: јесу ли то новци, што му их је Муја украо. Алија је скакао од радости тврдећи да су његови, а сведоци су се заклињали како су очима својим видели, кад је Муја ове украо. Док се све ово догађало, из гомиле Цигана зачу се неки танак женски глас једиа Циганка рече, да су та два сребрна дугмета украђена њеном оцу ире кратког времена. После кратког порицања Али је признао, да је као из шале узео та два дугмета из џепа циганкиног оца.... *. * У овој игри случајности, која је спасла казне једнога човека, против кога се беху стекли и пакост људи и прилике, 1лан је видео и по стоти пут, како је тежак гголожај оних, који пмају задатак да деле правду, јер је требало само мање савесности у служби једнога позорника, па да Муја Сајдић оде нод суд п упропасти нородицу ни крнв ни дужан. По строгоети закона, п тужилац и сведоци, учинили су тежу кривицу лажном

1 оптужбом и сведочењем, али је члан, у ј тежњи да за своју погрешку одмах осете и казну, осетно казнио сву тројицу у кругу своје надлежности, а Јована, како се зваше побегли осгђеник, спровео заводу на даље издржавање робије. Мују Сајдића пустише да иде куд хоће, и кроз галаму и вреву, што је чињаху Цигани излазећи из кварта, пробијаше се као звоно глас Џанин: »хвала господину члану, да живи сто година господин члан." Кад би свака лаж овако била одмах обелодањена и кажње&а, како би се мало њих решавало, да насрне на част и образ других људи.

БУНДР УЗДИСДЈА Ј^РИМИНА,ЛНА НОВЕЛА ОД ЈУГаКеима Одуена. Сен-Жилијен, један је од настаријих бретањских градова, који нас и данас. у средини модерног живота, подсећа у многоме на средњи век. Пре 10 година послаше ме у тамошњу гимназију за проФесора историје. БољереКи, ја сам сам тражио ово место, да бих се могао иослужити локалном архивом у изради моје докторске тезе о вандејским ратовима. Разуме се већ, да ово никад не бих чинио, да сам могао предвидети чудновати стицај околности овога места, које ме сасвим отргоше од мојих мирних студија и бацише у један вртлог мистерија и драма. Одмах чим сам стигао на „лице места", прва ми је брига била да нађем удобан стан. Не познавајући никога, обратих се, ради овога, хотелијеру код кога сам привремено одсео. — Бога ми, одговори ми овај добар човек, иосле малог размишљања, с тим ће тешко ићи, пошто овде нема. никаквог избора. Ја знам свега једну кућу, која би одговарала вашим захтевима али то је немогуће Зашто, пријатољу? — Зато, што је то »ку/)'а злочина". Ове речи заголицаше у велико моју радозналост, те с тога навалих на њега, да ми што више каже о тајанственој кући. Иосле приличног устезања, он мп у кратко исприча ово: У месецу јануару ове године, дође у наш град Жан Контије, млади порески помоћник са задатком : да привремено заступа у дужности нашег порезника, који беше отишао на осуство. За кратко време свога бављења, млади Контије, који имађаше изгледа на лепу будућност, а још на лепше наслеђе свога богатог ујака, нашег суграђанина М. Гранде-а, заљуби се у лену Жилијету Нансон, која од своје стране, не остаде равнодушна према његовој љубави. Изгледало је, да ће брак између ово двоје младих, изгладити са свим стару мржњу између мајке Жилијетиие н ујака Контијевог, али се „часни госаодин", тако су звали старог Гранде-а, одлучно одупре овој вези.

— После једне мале свађе, која се, због овога, изроди једнога вечера између ујака и сестрића, нађен је стари удављен у своме кревету. Истрагом је утврђено, да му је том приликом однешена и знатна сума новаца, која беше памењена за кауцију његовог сестрића. Поред овога, како на уласку у кућу, тако и у њеним унутрашњим просторијама, пису откривени никакви насилни трагови, из којих би се могло закључити, да је злочин извршен од какве стране личности, било је, према овоме, сасвим природно, што је сумња одмах пала на заљубљеног сестрића, а кад се још утврди, да је он кобне ноћи отпутовао нагло из града, истражни судија није се ни мато предомишљао да га ухвати, ухапси и онтужи за убиство с предумишљајем, нити се, опет, суд ма и најмање колебао, кад га је осудио на вечиту робију, и ако је несрећни младић до последњег тренутка енергично истицао своју невиност. Он је сада на издржању осуде у Новој Каледонији, али јавно мишљење не престаје веровати , да је он жртва судске заблуде, и да ову осуду за другога издржава. Многи овдашњи људи, па међу њима и ја, никако не можемо да верујемо, да је млади и у сваком погледу одлични Контије, могао бити обичан убица, па још и крадљивац. Сви ми мишљења смо, да убијство старог Гранде-а обмотава нека велика тајна, и да нрави убицајош није пронађен. То ијесте узрок, што његова кућа, од времена страховитог убиства, не ужива најбољи глас, и ја тврдо верујем, да^би вам је стара Мона уступила врло радо и под најповољнијим условима. То је садања њена сопственаца, која је служила код убијеног пуних 30 година, и којој је он, ради тога, оставио у наслеђе поменуту кућу с намештајем. Пошто сам на овом саопштењу захвалио хотелијеру, не остаде ми ништа друго — до да потражим стару Мону, и умолим је, да ми нокаже тајанствену кућу. Беше то један од оних огромних буржоаских станова, који се зидају без обзира на количину утрошеног материјала. Дебели зидови, огроман кров и масивне монументалпе степенице, даваху му изглед неког старог манастира, или каквог малог казнеиог завода. Ну, и поред свега овог, кућа ми се допаде, и с тога се брзо погодих за цену са њеном сопствеиицом, која, шта више, пристаде, на моју молбу, да остане и у служби код мене, али само под условом : да никад не заноћи сама у кући. Кад је упитах чега се нлаши, одговори ми она најозбиљнијим гласом: — У мојим годинама не нроводи се радо ноћ у кући, у којој су се догодиле ви већ знате...,.

Обилазећи поједине кућне одаје, изненадио сам се прилично, кад сам у средини подрума наишао на један бунар. — Гледај. узвикнух чисто за себе: један бунар. — Мона заврте главом и додаде: — То је бунар уздисаја. — Бунур уздисаја! узвикнух изненађеио. Зашго се тако зове ? — Због уздаха који се из њега чују.