Полицијски гласник

БРОЈ 33 и 34

110ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА '263

— Кад? — Обично ноћу. — Јесте ли их ви чули? — Да, одговори она промењеним гласом: То беше у очи смрти старог господара, као нека врста предсказивања. — Причајте ми Мона све то. Не можете замислити како сам радознао. — Било је то између 10—12 часова по подне. Ја сам седела у кујни и плела чарапе, кад се од једном зачуше из бунара тешки уздисаји, који ностепено биваху све јачи и јачи, док се, најзад, не претворише у неку жалосну песму. Уплаших се и утекох у спаваћу собу, а кад сам се сутра дан пробудила и ушла у собу мога сиротог госиодина, нашла сам га у кревету удављеног. Чудновате ствари, закључих у себи, и упитах Мону : да ли су се поменути уздаси из бунара чули и после смрти старог Гранде-а? Јесу истог .јутра, одговори она. Само што су тада били много тиши али и дужи, јер су трајали до подне, када је вода поново заузела свој нормалан ниво. — То значи да се ниво воде спуштао. — Да, коФа је додиривала дно. — У које сте време констатовали ово спугптање ниво-а? — Преко дана. — У очи злочина? — Да. — Значи да се бунар иснразнио и напунио у једној ингервали од 24 часа? — Тако је, одговори Мона готово усте>ку ћ и се. — Видећи, да је моје питање по мало узнемирује, оставих је и одох у град, размишљајући уз пут о њеним одговорима. Једна чудновата идеја паде ми на памет, али о томе доцније Даље, нека место мене, говори мој дневник. * * * Чегвртак 28. сеатембар. Ево ме већ у стану, спремног на све. Стара Мона приправила је један од најукуснијих ручкова и ја, потпуно задовољан, слушам њено ћерегање. — Ваш садашњи апетит потсећа ме на апетит мога старог господина. И он, баш као и ви, био је љубитељ добрих комада. Ко се могао надати, да ће сиромах тако бедно свршити и да ће због његове смрти оптужити јадног Жана! — Ви сте волели тог дечка? —- Ко га иије волео? — А његов ујак? — Он га је обожавао. То у осталом доказује и његов тестаменат, којим је све своје имање, изузев куће и намештаја, оставио Жану. Тестаменат овај, на жалост, мора сада пасти и све ће припасти доктору. — Коме доктору? — Д-ру Гранде-у. Из даљег објашњења Мониног сазнадох, да је овај доктор рођени синовац старог Гранде-а, ну да га је покојник, у корист свога далзег сродника младог Жана Контија, искључио из наслеђа, као недостојиог, због извесних само њему познатих ствари. Даље ми још Мона рече, да д-р не ужива најбољу репутацију међу грађинима; да

има врло мало клијената а много дугова, да ће му с тога, садање стричево наслеђе доћи као поручено ради регулисања материјалних ствари. На крају крајева Мона за себе додаде: — Зар то није грех да невин исиашта а неваљалци да уживају? После овога Мона се повуче у кујну, а ја остах да размишљам о свему што сам за ово кратко време чуо и видео. Без сумње под утицајем места, на коме је тако врутално прекинута једна љубавна драма, у мени се нојави чудновата радозналост, да што пре расветлим тајну, која окружаваше мој нови стан, и нека инстиктивна симпатија за младога Контија, кога н не позиавах. Ако је он доиста жртва судске заблуде ? II сама помисао на ово узбуњаваше ме, али у исто доба и буђаше у мени једну велику амбицију. Како би било да покушам доказати невиност овог младића? Зар га тиме не би вратио његовој вереници? Слободног времена за ово имам и сувише; само мало више воље, па ће се, можда, доћи до успеха. » БиКе олагословен онај који открије аравог кривца °, казао је мој бив. хотелијер. Зашто ја не би био тај ?

Четвртак 5. октобар. Ах, ево новости. Госпођица Жилијета удаје се за д-ра Гранде-а. Ово, у осталом никог не изненађује тако много, по што је овај брак био много раније пројектован, па је све покварено услед доласка Контијевог. Многи само жале г-ђицу Нансон, јер верују да за д-ра полази под притиском своје матере. Кажу, да је г-ђа Нансон, стара и богата удова врло слабе интелигенције, коју је д-р, као такву, врло лако и потпуно за се задобио. Становници сматрају д-ра као великог силеткаропта. Све ово слабо ме се тиче. Мене много више занима чудноват стицај околности. 110 којима д-р, услед убиства старог Гранде-а, добија двоје н&слеђе убијеног и вереницу осуђеног Сутра је дан примања код Нансонових: шта ми смета да их походим ?

Петак 6. октобар. Једно време мислио сам, да ме Нансови неће хтети примити, али сам се преварио. Видело се, истина. да их је моја посета прилично изненадила, али су ме ипак врло љубазно позвале у салон. Мати, врло површна и још више уображена, отпоче одмах да ми се жали на своју мигрену. Што се тиче младе девојке, то је једна плавуша од својих 20 год., танкога стаса и веома финих покрета Израз туге, који се огледаше на њеном лепом лицу, дарнуо ме је толико, да сам одмах осетио велико сажалење, а још већу симпатију. према овом сиротом детету. Пеоспорна је ствар, да она беше жртва уображења своје матере. После прилично дугог разговора о најобичнијим локалним стварима, ја већ намеравах да учиним крај мојој, доста дугој иосетп, кад се врата од једном нагло отворише и нропустише у салон једнога господпна од својих 40 година, омаленог стаса, добро развијеног, са оштрим ор-

ловским носом, брадом и брковима ретким и риђим, челом испупченим, очима сјајним, лицем несимпатичним и покретима слободним, скоро Фамилијарним. Не знам одкуд, али тек ја бејах одмах начисто с тим: да се налажах у присуству д-ра Гранде-а, чије сам познанство тако жудно желео. Видело се очигледно, да је присуство једног странца у кући своје таште, изненадило прилично несимпатичног д-ра. То ме се, у осталом врло слабо тицало, а још мање ми је сметало, да га пажљиво и што но кожу, »на тенане« посматрам. Његови извештачени, кицошки покрети, његово усиљено удварање, опггар поглед, лажан осмех и пиштећи глас, учинили су на мене врло неповољан утисак. Да се јасније и краће изјасним : Д-р ми се ни по чему није свидео. По свршетку овог посматрања, а у току конверзације, наведох вешто говор и о мом садашњем стану. Г-ђица Нансон, која се до овог момента показивала равнодушна ирема свему, задрхта одједном лако и обори очи земљи. Доктор на против, управи на ме свој оштри поглед и отпоче ме фиксирати са неким чудноватим изразом, у коме је, једновремено, било и изненађења и ул^аса и претње. Никад нећу заборавнти овај израз. Иосле овога, потпуно задовољан мојом носетом, опростим се и одох. Очевидно је, да је мој говор о стану узнемирио д-ра, али зашто?... ★ * * Субота 7. октобар Излазим од Ђ Госиође Председниковице" , чији је мулс, који је био председник суда, умро у току прошле године. Код ње је, управо, и започео жалосно љубавни роман Жана Контија и Жилијете Нансон. Она је била њихов повереник и, као таква, испричала ми је многе интересантне ствари. — Чули сте, ваљда, тако је отиочела г-1,а, да је Жан, као порески помоћник, ировео овде скоро месец дана, као и да је за ово време био утврђен за порезника. Осгало је још само да се кауција положи. Немајући никакве имовине, он се са свим природно, обратио на свога ујака, „Старог Гранде-а«, који га је, узгред буди речено, и издржавао за време школовања. По што је »огарк.« необично много волео свога сестрића, што се доцније видело и из његовог тесгамента, то је и ова ствар о кауцији била убрзо регулисана. Потребна сума новаца била је одмах стављена Жану па расиоложење, и само је још остало да је он депонује где треба. Иа неколико дана пре него што ће се, ради овога циља, кренути ну пут, Жан се једног вечера нашао са Жилијетом овде код мене. Несрећа је, ваљда, хтела, да се они одмах, и на први поглед, једно другом толико допадну, да се већ после 48 часова увелико говорило о браку. Незгода је била само због две озбиљне сметње. Прва се састојала у томе, што је Жилијета била тако рећи, већ верена за једног овд. лекара — д-ра Гранде-а — чулн сте, без сумње о њему? — Да, познајем га. — Друга сметња, пак, била је много озбиљнија. „Стари Гранде« мрзео је стра-