Полицијски гласник

СТРАНА 264

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 33 и 34

ховито, због неких Фамилијарних разлога, све оне који су носили то име Наноон. Ова шегова мржња била је толико велика да је сазнав за намере свога сестрића, категорички изјавио : да његов брак са Жилијетом неће никад одобрити. Шта више, оп је, ишао тако далеко, да је Жану претио искључењем из наслеђа и одузимањем кауције. ако би брак, о коме је реч, остварио без његовог пристанка. — Ова одлучност старчева поразила је Жана и ставила га је у алтернативу: или да абдицира на каријеру, или да се одрече љубави. — Погледајте у онај угао парка. Тамо се још иалази једно шупље дрво где су заљубљени остављали своја писма; ту је највише суза проливено, ту су измењене заклетве верпости; ту је, најзад, започета вечита историја новог Ромеа и Јулнје Сирота деца. — Најзад је Жан морао путовати. У очи самог поласка имали су заљубљени последњи састанач, на коме је Жан изјавио, да ће покушати још један, а у исто доба и последњи напад на ујака, и да ће о резултату истог известиги путем писма Жилијету. — Овог истог вечера Жаи је приступио извршењу своје намере. Почетак је био толико рђав, да је стара служавка Мона, која је обожавала Жана, морала напустити собу само да не би била сведок његовог очајања. Па ипак је Жан, на крају крајева, постигао знатан успех. После дугог и дугог објашнења, с*ари Гранде најзад је пристао да се о целој ствари озбиљно размисли у току од неколико дана, па тек онда да каже своју последњу реч. Могло се с пуно разлога, веровати: да ће ова његова реч бити у корист заљубл>ених. Ово у толико пре, што је ујак одмах понудио сестрићу новац за кауцију, али га је овај вешто одбио са изјавом: да ће га примити једновремено са одобрењем на брак са Жилијетом. Уверен у сигуран успех , Жан написа истог вечера једно нисмо евојој љубљеној Жилијети у коме је извести о свему, и које, при поласку на железничку станицу, остави у познато шуиље дрво. После овога отпутовао је у најлепшим надама али то је ваљда била судбина...... (Наставиће се) ЖЕЛЕЗНИЧКИ ЧУВАР НОВЕ^ДИСТИЧ^А СТУДИЈА Герхарта Хауптмана (НАСТАБАК) 4 Тил је пажљиво гледао : »Но, какав је?» „Сасвим добар, како и крај Штреје!" Чувару се свали терет с душе. Био се бојао да она не ће бнти задовољна те умирен стаде чешати своју оштру браду. Пошто жена на брзу руку поједе подебелу кришку хлеба, збаци мараму и реклу, па стаде копати брзо и истрајно као каква машина. После извесног времена усправљала би се и дубоко увлачила ваздух, али то је вазда бнвало само за гренутак, кад јој

је требало дете подојити, а оно је брзо било умирено на овим грудима, које су бректале и с-а којих је цурио зној. „Морам да обиђем пругу, повешћу са собом и Тобијицу" викну јој чувар после неког времена са зараванка пред кућицом. „Ех, којешта — будалаштина ! к довикну му она „ко ће остати код малог?« — »Овамо да си дошао" додаде још гласније, а међутим чувар оде с Тобијицом као да није могач чути. У први мах стаде премишљати да ли да потрчи за њима, али је задржа то, што ће изгубити времена. Тил је ишао с Тобијасом дуж пруге. Мали је био прилично узбуђен; за њега је све било ново, страно. Он није знао зашта ће ту те узане, црне од сунца уграјане шине. Без престанка је правио свакојака чудновата питања. Највише се чудио оном звуку из телеграФских дирека. Тил је распознавао тон сваког дирека у његовој области, те је и жмурећки вазда знао, на коме се баш делу пруге налази. Често је, са Тобијицом на рукама, застајкивао да ослушкују чудновате гласове, што су из дрвета истицали као сонорна несмица из црквице. Дирек, на јужном крају његове области, пмао је особито пун и леп акорд. Унутра је била гомила од тонова што су без престанка одјекивали, те Тобијица стаде трчати око натрулога дрвета, мислећи: да кроз какву рупицу пронађе нроузроковача овог лепог одјекивања. Чувар је био у некаком свечаном расположењу, као да је у цркви. С времена на време учинило би му се да чује глас, који га подсећа на глас његове покојне жене. Он замишља да је то мора бити хор светих духова, у који се свакако меша и њен глас, и ова му представа изазва такву чежњу, да се разнежи до суза. Тобијица је тражио цвеће што је падало низа страну, а Тил му је као и увек попуштао. Као да су по земљи поиадала парчад гглавога неба, тако су, за чудо, збивено стајали мали плави цветићи. Између оне светле белине стабала, лепршали су се и преливали ћутке лептири као разнобојни барјачићи, а кроз нежно зелене облаке од лишћа на крунама од бреза пролазило је тихо зузукање. Тобијас је чупао цвеће а отац га је замишљено посматрао. Покашто је подизао очи и кроз продоре од лишћа тражио небо, које је као каква исполинска плава кристална чаша без мрље примало у себе златну светлост сунчеву. „Тата, је ли то добри Бога?« уиита мали од једанпут, показујући на веверицу, која шмугну уза стабло једног јединог бора што је ту стајао. »Лудо дете«, било је све што му је Тил могао одговорити. ГЈарчад од коре, што их је веверица откинула у бежању падоше му пред ноге. Кад се Тил и Тобијас вратише, Лена је непрестаио копала. Пола је њиве већ било прекоиано. Возови су пролазили убрзо један за другим, а Тобијица их је сваки пут гледао с отвореним устима.

Чак се и Лена смејала његовим смешним гримасама. За ручак су имали кромпира и остатак ладне свињетине; ручали су у кућерку. Лепа је била добре воље а и Тил се помирио с оним што га је снашло. 0 ручку је забављао своју жену свакојаким стварима, што су засецале у његову службу. Тако, он је иитао, може ли она замислити: да у једној јединој шини има четрдесет и шест шраФова и још друго којешта. Пре подне је Лена била готова са прекопавањем; после подне је требало посадити и кромпир. Она остаде при томе да Тобијас сад иричува дете те га поведе са собом. »Пази...« викну Тил за њом, обузет од једном неком стрепњом, »пази да не прилази сасвим близу шинама. <( Лена смакну раменима то јој је био одговор. ★ * * Шлески брзи воз већ се био јавио, и Тил мораде на своје место. Тек што је био готов са браном, а чу где воз већ тутњи. Већ се видео — долазио је све ближе, — из цриог димњака на машини дахтала је пара у безбројним, све бржим ударима. Одједном: један — два — три као млеко бела зрака од паре диже се право на горс као свећа, а одмах затим прође кроз ваздух писак машине. Трипут једно за другим, кратко, оштро, страшно. Коче, мисли се Тил, само зашто? И опет одјекну писак за помоћ, будећи одјек, само сад у дугој тишини коју ништа није нрекидало. Тил пође напред да прегледа пругу. Механички извуче из Футроле црвену заставу па је испружи испред себе преко шина. — Господе Боже? Је ли слеп био? »Господе Боже — 0 Господе, Господе, Господе Боже! Шта је то било? Тамо! тамо између шина... Сто-ој!® крикну чувар из све снаге. Доцкан. Нека тамна маса иала је под воз и одскакала између точкова као лопта. Још неколико тренутака па се чу крчање и крцкање кочнице. Воз стаде. Усамљена пруга оживе. Влаковођа и коморција појурише преко песка до на крај воза. Са свих страна извирују радознала лица, па онда — гомила се склупча и пође напред. Тил је бректао; морао се чврсто држати да не падне као оборен бик. Одиста, дозивљу га — »аја«! Један крик на оном несрећном месту раздера ваздух, за тим урлик као да долази из грла какве животиње. Ко је то био?! Лена?! То није био њен глас али ипак... Некакав човек долази овамо пругом. »Чувару!!« »Шта је било? (с »Несрећа!«... Гласник се трза, јер чувареве очи чудновато играју. Капа му «е нахерила, црвена коса као да се накзстрешила. »Још је жив, монеда још има помоћи«. Крчање је било једини одговор. „Ходите брзо, брзо!« Тил се са силним паирезањем трза. Мли•гави му се мишићи грче; он се високо усправља, лице му је блесасто и мртво.